Ghosting: Iznenadni prekid komunikacije i/ili odnosa

Fenomen ,,ghostovanja” sve je prisutniji u modernim vezama, prijateljstvima, pa čak i u poslovnim interakcijama. ,,Ghostovati” nekoga znači naglo prekinuti komunikaciju s tom osobom bez upozorenja, objašnjenja ili oproštaja, i jednostavno nestati iz njihovog života. Iako ‚‚ghostovanje” najčešće povezujemo s romantičnim vezama, ono se može dogoditi i među prijateljima, kolegama i članovima porodice.

Šta je ,,ghostovanje”?

Da bismo razgovarali o temi duhova, zašto ljudi ,,ghostuju”, moramo razgovarati o konceptu i šta ova reč zaista znači.

Ako vas neki ljudi nateraju da pomislite na duha koji iznenada nestaje, zapravo ste zaista blizu. Po definiciji, ,,ghosting” (engl. ghost – duh)  se odnosi na čin iznenadnog prekida svih razgovora s određenom osobom, bez davanja razloga toj osobi ili čak davanja do znanja da želite da prekinete odnos. Ova praksa može ostaviti osobu koja je ,,ghostovana” u stanju zbunjenosti, bola i ponekad krivice. Na psihološkom nivou, ,,ghostovanje” može delovati kao odbacivanje, što može značajno uticati na mentalno zdravlje. Kada osoba iznenada nestane, ostavlja za sobom niz neodgovorenih pitanja, a osoba koja je ostavljena možda nikada neće dobiti odgovore koje traži. Da bismo bolje razumeli ovaj fenomen, važno je sagledati psihološke razloge zbog kojih ljudi pribegavaju ghostovanju.

Zašto nas drugi ghost-uju?

Ghostovanje je kompleksan fenomen, a psihološki razlozi koji ga podstiču variraju od osobe do osobe. Evo glavnih faktora koji često vode ka ovoj praksi:

• Strah od sukoba. Strah od sukoba jedan je od glavnih razloga zbog kojih ljudi ghost-uju druge. Suočavanje s nekim može izazvati stres, nelagodnost, pa čak i strah, naročito ako osoba oseća da nema potrebne komunikacione veštine. Radije nego da ulaze u razgovor gde bi morali odbiti nekoga, što može uključivati teške emocije, biraju jednostavniju, ali za druge štetniju opciju – nestajanje. Na psihološkom nivou, ‚‚ghostovanje” može biti mehanizam za izbegavanje emocionalnih izazova, što ukazuje na nedostatak emocionalne zrelosti.
• Nedostatak emocionalne zrelosti. Ljudi koji ghost-uju često nemaju emocionalnu zrelost da izraze svoja osećanja ili da se suoče s reakcijama drugih. Umesto da razgovaraju o svojim osećanjima, oni se povlače iz veze jer ne znaju kako drugačije da se izbore s onim što osećaju. Nedostatak emocionalne zrelosti onemogućava ih da budu iskreni prema sebi i drugima, što može otežati uspostavljanje stabilnih odnosa. ‚‚Ghostovanje” je tada odraz njihove nemogućnosti da se nose sa složenim emocijama, bilo svojim ili tuđim.
• Gubitak interesa i emocionalna udaljenost. U nekim slučajevima, ljudi ghost-uju jednostavno zato što su izgubili interes ili se osećaju emocionalno udaljeno. Ova distanca može nastati postepeno i biti rezultat promenjenih emocija, novih životnih okolnosti ili drugih odnosa koji ih više privlače. Umesto da iskreno priznaju gubitak interesa, neki biraju ‚‚ghostovanje” jer im omogućava da izbegnu preuzimanje odgovornosti za tu odluku. To ostavlja drugu osobu u stanju nesigurnosti, često se pitajući gde su pogrešili.
• Digitalna priroda modernih odnosa. Digitalna komunikacija putem tekstualnih poruka i društvenih mreža pojednostavila je ‚‚ghostovanje” . Fizički kontakt je sveden na minimum, što smanjuje osećaj odgovornosti i empatije prema osećanjima drugih. U digitalnom svetu, ljudi osećaju slobodu da prekinu kontakt kada im to odgovara, jer ne postoji pritisak fizičkog suočavanja. Ovaj trend, prisutan u današnjem društvu, odražava i promenu u načinu na koji doživljavamo veze.

Zašto mi ghost-ujemo druge?

Ponekad, i mi sami pribegavamo ghostovanju iz različitih psiholoških razloga. Evo glavnih razloga zašto i mi ghost-ujemo druge:

• Samoodbrana i zaštita. ‚‚Ghostovanje” može biti način da se zaštitimo od potencijalne emocionalne boli ili stresa. Kada osetimo da bi nastavak veze mogao rezultirati frustracijom ili povređenošću, povlačimo se pre nego što situacija eskalira. Na taj način, ‚‚ghostovanjem” održavamo osećaj emocionalne sigurnosti, štiteći se od mogućeg negativnog ishoda. Psihološki, ‚‚ghostovanje” tada postaje vrsta zaštitnog mehanizma.
• Nedostatak veština za teške razgovore. Mnogi ljudi jednostavno nemaju razvijene komunikacione veštine za teške razgovore. Umesto da jasno izraze svoja osećanja, granice ili potrebe, povlače se iz veze. Kada osoba oseća nelagodnost ili nesigurnost, ‚‚ghostovanje” deluje kao ‚‚lako” rešenje za izbegavanje direktne komunikacije. To pokazuje da je nedostatak komunikacionih veština čest uzrok ‚‚ghostovanja” u savremenim vezama.
• Neizvesnost o sopstvenim osećanjima. Kada osoba ghost-uje, često to radi jer nije sigurna u svoja osećanja ili šta želi od odnosa. Kada nismo u stanju da prepoznamo sopstvene emocije, može nam biti teško da objasnimo svoja osećanja drugima. U tim slučajevima, ‚‚ghostovanje” postaje način da dobijemo vreme za razmišljanje, izbegavajući pritom zbunjujuće razgovore. Međutim, ova vrsta ponašanja može naneti veliku štetu osobi koja je ostavljena bez objašnjenja.
• Uticaj društvenih normi i kulture. U nekim krugovima, ‚‚ghostovanje” je postalo prihvatljivo ponašanje. Ako svi oko nas ghost-uju, možemo osetiti društveni pritisak da sledimo taj obrazac, smatrajući da je to normalan način završetka veze. Međutim, ovakve društvene norme mogu doprineti nesvesnom ponašanju koje nanosi bol, jer podstiče ljude da ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke.

Kako se nositi sa ,,ghostovanjem”?

‚‚Ghostovanje” može biti teško i zbunjujuće iskustvo. Ako ste ghost-ovani, evo nekoliko saveta kako da se izborite s tim:

1. Prihvatite realnost. Prvi korak ka prevazilaženju bola zbog ‚‚ghostovanja” jeste prihvatanje realnosti. Možda nikada nećete dobiti odgovore koje tražite, i to može biti teško, ali je ključno za emocionalni oporavak. Prihvatanje situacije omogućava vam da krenete dalje i fokusirate se na svoj život bez dodatnog tereta.
2. Razmotrite sve moguće razloge. Razumevanje da ‚‚ghostovanje” obično proizlazi iz nesigurnosti ili problema druge osobe može vam pomoći da ne shvatate ovu situaciju lično. Većina ‚‚ghostovanja” nema veze s vašim ponašanjem, već sa unutrašnjim problemima onoga ko je ghost-ovao. Ovaj uvid može vam pomoći da smanjite osećaj krivice i nastavite dalje.
3. Radite na svojoj emocionalnoj otpornosti. ‚‚Ghostovanje” može biti prilika za lični rast. Rad na samopouzdanju i emocionalnoj otpornosti može vam pomoći da se bolje nosite s odbijanjem i da gradite zdravije odnose u budućnosti. Razvijanje otpornosti omogućava vam da smanjite negativne uticaje koje ghostovanje može imati na vaše mentalno zdravlje.
4. Postavite jasne granice. Ako sami osećate potrebu da ghost-ujete nekoga, razmislite o boljem načinu da izrazite svoja osećanja. Postavljanje jasnih granica i otvorena komunikacija mogu doprineti zdravijim odnosima, čak i kada je potrebno prekinuti ih. Umesto ‚‚ghostovanja” , iskreno saopštavanje svojih osećanja može vam pomoći da razvijete dublje veze s onima koji su vam bliski.

Zaključak

,,Ghostovanje”  je složena pojava koja se sve češće sreće u savremenom društvu. Mnogi ljudi ghost-uju zbog straha od sukoba, nedostatka emocionalne zrelosti, neizvesnosti ili društvenih normi koje prihvataju ovu praksu. Razumevanje psiholoških razloga iza ghostovanja može pomoći svima nama da se bolje nosimo sa situacijama u kojima smo ghost-ovani ili kada sami osetimo potrebu za ghostovanjem drugih. Ključno je da radimo na razvoju veština komunikacije i emocionalne zrelosti kako bismo stvarali autentičnije i stabilnije odnose.

Preporučujemo i ove članke:

• 8 znakova da te neko laže
• Moć izgovorenih reči: Kako ono što govorimo kroji našu sudbinu
• Time-out u vezama: Rešavanje sukoba i unapređenje komunikacije