Šta je anksioznost i koji su najčešći tipovi anksioznosti?

Anksioznost je prirodan odgovor vašeg tela na stres. To je osećaj straha ili strepnje zbog onoga što dolazi. Prvi dan u školi, odlazak na razgovor za posao ili javni nastup mogu većinu ljudi učiniti uplašenim i nervoznim. Ali ako je osećanje anksioznosti ekstremno, traje duže od šest meseci i ometa vaš život, postoji mogućnost da imate anksiozni poremećaj.

Obična anksioznost je osećaj koji dolazi i odlazi, ali ne ometa vašu svakodnevicu.

U slučaju anksioznog poremećaja, osećaj straha može biti neprestano u vama. Ovo je često intenzivno i ponekad iscrpljujuće.

Anksiozni poremećaj može uzrokovati da prestanete da radite stvari u kojima uživate. U ekstremnim slučajevima, to vas može sprečiti da uđete u lift, pređete ulicu ili čak napustite svoj dom. Ako se ne leči, najverovatnije će se dalje pogoršavati.

Anksiozni poremećaji mogu varirati od generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) – koji predstavlja intenzivnu brigu i strah koji nisu vezani ni za jedan konkretan uzrok – preko različitih tipova fobija (socijalna fobija, agorafobija i sl.), do paničnih poremećaja – iznenadnih epizoda straha, praćenih jakim lupanjem srca, ubrzanim disanjem, drhtanjem ili vrtoglavicom.

Mnogi ljudi sa anksioznošću doživljavaju simptome više vrsta anksioznog stanja, a mogu imati i depresiju. Važno je potražiti podršku ako se duže vreme osećate anksiozno. Vaši simptomi možda neće nestati sami od sebe, i ako se ne leče, mogu početi da preuzimaju kontrolu nad vašim životom. U tekstu navodimo nekoliko osnovnih tipova anksioznih poremećaja.

Generalizovani anksiozni poremećaj

GAP je anksiozni poremećaj koji karakteriše hronična anksioznost, preterana briga i napetost, čak i kada u realnosti ne postoji ništa što bi je moglo izazvati. Osobe sa GAP-om osećaju anksioznost i zabrinutost većinu vremena, ne samo u specifičnim stresnim situacijama, a ove brige su intenzivne, uporne i ometaju njihov normalan život. Njihove brige često se odnose na nekoliko aspekata svakodnevnog života, uključujući rad, zdravlje, porodične i/ili finansijske probleme, a ne samo jedno pitanje. Čak i manje stvari, kao što su kućni poslovi ili kašnjenje na sastanak, mogu voditi do nekontrolisane brige i osećaja da će se dogoditi nešto strašno.

Ukoliko ste se u poslednjih 6 meseci često osećali zabrinuto zbog različitih stvari, bilo vam je teško da prestanete da brinete i otkrili ste da vam uznemirenost otežava svakodnevne aktivnosti (npr. posao, učenje, viđanje prijatelja i porodice), postoji mogućnost da imate generalizovani anksiozni poremećaj.

Neki od simptoma GAP-a:

• Osećaj nemira i napetosti
• Lako umaranje
• Problem sa koncentracijom
• Osećaj razdražljivosti
• Napetost u mišićima (npr. bol u vilici ili leđima)
• Nesanica ili nemiran san

Socijalna fobija

Socijalna fobija, odnosno socijalni anksiozni poremećaj, karakteriše preterana anksioznost i briga u svakodnevnim društvenim situacijama. Socijalna fobija može se ograničiti na samo jednu vrstu situacije – kao što su strah od javnog nastupa ili pričanja ili jedenja pred drugim ljudima – ili, u njenom najtežem obliku, može biti toliko široka da osoba doživljava simptome gotovo u bilo kom trenutku kada je u blizini drugih ljudi.

Ljudi sa socijalnom fobijom pokušavaju da izbegnu situacije u kojima se plaše da će zbog svog ponašanja biti poniženi ili ismejani. Ako izbegavanje nije moguće, oni se trude da izdrže, ali u takvim situacijama mogu postati vrlo uznemireni. To može imati ozbiljan negativan uticaj na njihove lične odnose, profesionalni život i sposobnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti.

Neki od simptoma socijalne fobije:

• Preterano znojenje
• Drhtanje
• Crvenilo u licu ili mucanje prilikom govora
• Mučnina ili dijareja

Specifične fobije

Neki ljudi reaguju na predmete, aktivnosti ili situacije zamišljajući ili neracionalno preuveličavajući opasnost od njih. Pod ovim se podrazumeva da je osećaj panike ili straha neproporcionalno veliki u odnosu na stvarnu pretnju. Ove vrste prekomernih reakcija mogu ukazivati na specifičnu fobiju.

Specifične fobije mogu se podeliti u više vrsta, s obzirom na predmet straha:

• Životinje – npr. strah od psa ili pauka
• Prirodno okruženje – npr. strah od groma ili visine
• Krv, injekcije, rane
• Specifične situacije – npr. strah od vožnje ili prelaska preko mosta
• Ostalo – npr. strah od gušenja ili povraćanja

Neki od simptoma specifičnih fobija:

• Uporni, preterani i neracionalni strah od određenog predmeta, aktivnosti ili situacije
• Izbegavanje situacija u kojima se osoba može suočiti sa predmetom straha
• Stanje koje traje 6 meseci ili duže
• Izbegavanje pregleda lekara

Prvi simptomi specifičnih fobija obično se javljaju u detinjstvu ili ranoj adolescenciji. Deca doživljavaju brojne uobičajene strahove dok odrastaju, npr. od glasnih zvukova i nepoznatih osoba (novorođenče), imaginarnih stvorenja i mraka (predškolski uzrast), prirodnih katastrofa i životinja (najčešće rana osnovna škola), te bolesti i smrti (pubertet).

Učenje da se savladaju ti strahovi predstavlja normalan deo procesa odrastanja. Ipak, čak i mala deca mogu razviti specifične fobije i čak iskusiti napade panike. Postoji veća verovatnoća da će deca razviti specifičnu fobiju, nego neki drugi anksiozni poremećaj, jer često nisu svesna da su njihovi strahovi iracionalni ili preterani.

Panični poremećaj

Panični poremećaj je anksiozni poremećaj i karakterišu ga neočekivane i ponavljane epizode intenzivnog straha praćene fizičkim simptomima koji mogu uključivati bol u grudima, jako lupanje srca, kratkoću daha, vrtoglavicu ili stomačne tegobe. Ponekad ljudi koji dožive panični napad misle da imaju srčani udar ili da će uskoro umreti. Ako osoba ima ponavljajuće napade panike ili se uporno boji da će imati napad, verovatno je da ima panični poremećaj.

Panični napadi su iznenađujuće česti. Prema nekim statistikama, čak do 40% stanovništva doživi napad panike u nekom trenutku svog života.

Neki od simptoma napada panike:

• Osećaj prevladavajuće panike ili straha
• Pomisao da umirete, davite se, gubite kontrolu ili ludite
• Pojačani otkucaji srca
• Otežano disanje (osećaj da nema dovoljno vazduha)
• Osećaj gušenja
• Preterano znojenje
• Vrtoglavica ili nesvestica

Ljudi koji dožive napad panike takođe mogu doživeti derealizaciju: osećaj da oni ili svet oko njih nije stvaran.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj

Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) karakterišu ponavljajuće neželjene misli (opsesije) i/ili ponavljajuća ponašanja (prisile). Ponavljajuća ponašanja poput pranja ruku, brojanja, proveravanja ili čišćenja često se izvode u nadi da će sprečiti opsesivne misli ili ih naterati da nestanu. Izvođenje ovih ,,rituala” pruža, međutim, samo privremeno olakšanje, a njihovo izvršavanje znatno povećava anksioznost.

Opsesivne misli i ponašanja često su povezani sa:

• Čistoćom / redom – opsesivno pranje ruku ili čišćenje kako bi se smanjio preterani strah od kontaminacije; opsesija redom ili simetrijom, neodoljiva potreba za postavljanjem predmeta, poput knjiga ili pribora za jelo, na određeno mesto ili način
• Brojanjem / čuvanjem – u više navrata brojanje predmeta, poput odeće ili blokova na pločniku po kom se hoda; skriveno čuvanje predmeta kao što su reklamni flajeri i stare novine
• Sigurnošću / proveravanjem – opsesivni strahovi od opasnosti po sebe ili druge koji mogu rezultirati preteranim proveravanjem da li je šporet isključen ili da li su vrata zaključana
• Seksualnim pitanjima – iracionalni osećaj gađenja u vezi sa seksualnom aktivnošću
• Religijskim / moralnim pitanjima – osećaj prisile da se moli određeni broj puta dnevno, u meri koja ometa normalno funkcionisanje

Osobe sa OKP-om mogu, takođe, imati druge probleme sa mentalnim zdravljem, uključujući depresiju, druge anksiozne poremećaje, poremećaj ishrane i / ili probleme vezane za konzumaciju alkohola ili drugih supstanci.

Posttraumatski stresni poremećaj

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je poseban skup reakcija koje se mogu razviti kod ljudi koji su prošli kroz traumatični događaj u kom je ugrožen njihov život ili sigurnost. To može biti saobraćajna ili druga ozbiljna nesreća, fizički ili seksualni napad, rat, mučenje ili katastrofe kao što su pucnjava ili poplava. Kao rezultat toga, osoba doživljava snažan strah, bespomoćnost i užas. Osobe sa PTSP-om često doživljavaju osećaj panike ili ekstremnog straha, slično strahu koji su osetili tokom traumatičnog događaja.

Osoba sa PTSP-om doživljava četiri glavne vrste poteškoća:

• Ponovno oživljavanje traumatičnog događaja – osoba doživljava događaj kroz neželjene i ponavljajuće uspomene, često u obliku živopisnih slika i noćnih mora; mogu se javiti jake emocionalne ili fizičke reakcije, poput znojenja, lupanja srca ili panike kada se priseti tog događaja
• Preterani oprez i napetost – osoba doživljava poteškoće sa spavanjem, razdražljivost i nedostatak koncentracije, lako se prestraši i neprestano traži znakove opasnosti
• Izbegavanje podsećanja na događaj – osoba svesno izbegava aktivnosti, mesta, ljude, misli ili osećaje povezane s događajem
• Emocionalnu otupljenost – osoba izgubi interes za svakodnevne aktivnosti, oseća se odsečeno i odvojeno od prijatelja i porodice ili se oseća ravnodušno

Nije neuobičajeno da ljudi koji pate od PTSP-a istovremeno imaju i druge probleme sa mentalnim zdravljem. Oni su se možda razvili direktno kao odgovor na traumatični događaj ili su pratili PTSP. Ovi dodatni problemi, najčešće depresija i upotreba alkohola ili droga, često će se pojaviti ako PTSP dugo traje.

Anksioznost i stres

Stres i anksioznost su dve strane istog novčića. Stres je rezultat zahteva koje postavljate svom mozgu ili telu, a to može biti uzrokovano događajima ili aktivnostima koje vas čine nervoznim ili zabrinutim. Anksioznost je ta ista briga, strah ili nelagodnost.

Anksioznost može biti reakcija na stres, ali može se javiti i kod ljudi koji nemaju očigledne stresore. I anksioznost i stres uzrokuju fizičke i mentalne simptome. Tu spadaju: glavobolja, bol u stomaku, ubrzan rad srca, znojenje, vrtoglavica, nervoza, napetost mišića, ubrzano disanje, panika, poteškoće u koncentraciji, iracionalna ljutnja ili razdražljivost, nemir, pospanost…

Ni stres ni anksioznost nisu uvek loši. Oboje vam zapravo mogu pružiti malo podsticaja za izvršavanje zadatka ili izazova pred vama. Međutim, ako postanu uporni, mogu početi da otežavaju vaš svakodnevni život. U tom je slučaju važno potražiti rešenje. Anksioznost i depresija koje traju dugo i ne leče se mogu dovesti do hroničnih zdravstvenih problema, kao što su srčane bolesti.

Anksioznost i depresija

Ukoliko ste anksiozni, postoji mogućnost da ste istovremeno i depresivni. Iako se anksioznost i depresija mogu pojaviti odvojeno, nije neobično da se javljaju i zajedno.

Anksioznost može biti simptom kliničke depresije. Isto tako, pogoršanje simptoma depresije može biti podstaknuto anksioznim poremećajem. Simptomi oba stanja mogu se lečiti mnogim istim tretmanima: psihoterapijom (savetovanjem), lekovima i promenama životnog stila.

Ukoliko ste se pronašli u nekom od opisanih stanja ili simptomima istih, preporuka je da razgovarate sa stručnim licem. Nije svako stanje teško i nije uvek neophodno lečenje medikamentima, nekada je potrebno samo promeniti određene navike. Ipak, ukoliko se ne preduzme ništa, može se dogoditi da se stanje pogorša i da dođe do ozbiljnih problema.

Promene u načinu života mogu biti efikasan način da se donekle oslobodite stresa i teskobe sa kojima se možda nosite svakodnevno. Većina prirodnih rešenja sastoji se od brige o vašem telu, bavljenja fizičkom aktivnošću i uklanjanja nezdravih navika.

Neki od naših predloga su: dovoljno sna, meditacija, vežbanje i aktivan način života, zdrava ishrana, rad koji vas ispunjava, izbegavanje alkohola i kofeina, prestanak pušenja. Za svakoga ko želi da poboljša kvalitet svog života, ovo bi trebalo da bude baza od koje će krenuti. Ukoliko navedene stvari ne pomognu da dođe do smanjenja anksioznosti, treba se obratiti psihoterapeutu, psihijatru ili drugom stručnjaku.

Preporučujemo i ove članke:

• 8 važnih životnih lekcija koje možemo da naučimo od mačke
• Anksioznost i kafa: U kakvoj su vezi?
• Depresija: Uzroci, simptomi i izlaz iz mraka
• Kako da pobediš anksioznost: 8 koraka do slobode
• Separaciona anksioznost: Razvoj, simptomi i kako je prebroditi
• Šta je visokofunkcionalna anksioznost i kako se manifestuje u svakodnevnom životu?
• Šta su intruzivne misli i kako da se nosiš sa njima?

Reference:
Types of anxiety
What are the five major types of anxiety disorders?
Everything You Need to Know About Anxiety