Jeste li se nekad zapitali koliko poštujete sebe? I šta vas je obično navodilo da preispitate svoje samopoštovanje? Da li su to situacije u kojima ste pokazali da cenite sebe ili, naprotiv, u kojima ste se osetili nedovoljno vredno u odnosu na druge?
Ukoliko ste češće bili u situaciji da se osećate manje vredno, trebalo bi da se setite rečenice koju ste sigurno mnogo puta čuli: ,,Ako sebe ne poštuješ, ni drugi te neće poštovati”. U njoj zaista ima mnogo istine.
Veoma je važno napraviti razliku između zdravog samopoštovanja i osećaja superiornosti. Iako je samopoštovanje kategorija koja se tiče odnosa prema sebi, ono se najčešće manifestuje upravo u međuljudskim odnosima. Samopoštovanje zato nikako ne isključuje kulturu, poštovanje drugog i empatiju. Osoba koja poštuje sebe, svesna je svog sistema vrednosti, ali, takođe, svesna je i sistema vrednosti drugih ljudi i uvažava ih. Svesna je da smo svi različiti, ali jednaki.
U tom smislu svako ima prava da poštuje sebe i samopoštovanje jedne osobe nipošto ne može uticati na samopoštovanje druge osobe, tj. ne može ga umanjiti, ali neke osobe mogu pozitivno uticati na tuđe samopoštovanje dajući svojim primerom zdrav uzor i dobar model.
Samopoštovanje jeste postavljanje granica, ali nije nedodirljivost. Granice su neophodan preduslov da svaki odnos bude, najmanje korektan, a najvažnije su za odnos sa samim sobom. Nedodirljivost često prelazi u aroganciju i drskost, a to je najčešće upravo prikriveni osećaj inferiornosti.
Samopoštovanje jeste ljubav prema sebi, ali ne isključuje ljubav prema drugima, čak ljubav prema drugima je na taj način kvalitetnija, jer kada čovek voli i poštuje sebe, nema problem da oseti i pokaže ljubav i poštovanje prema drugome.
Ovo su dva tesno povezana pojma i zapravo su međusobno uzročno-posledični. Čovek koji je samopouzdan, ima izgrađeno samopoštovanje, i obrnuto, čovek koji poseduje samopoštovanje, svakako jeste samopouzdan.
Nizak stepen samopouzdanja u korenu je mnogih životnih problema. Ljudi s malo samopouzdanja, ili bez njega, nisu u stanju da izađu iz toksičnog odnosa, nesrećni su na poslu, ali se ne usuđuju da ga promene, nezadovoljni su svojim fizičkim izgledom, konstantno pronalaze sebi mane… Veoma teško se odlučuju na akciju, izbegavaju izazove, kriju se od njih. Takav stil života vodi ka pesimizmu i destrukciji, a neizostavno udaljava od samopoštovanja.
Dakle, samopouzdana osoba zna svoje životne vrednosti i živi u skladu sa njima, spremna je na promene i prihvata životne zadatke i izazove, u stanju je da prizna grešku i da se izvini, da prihvati poraz kao lekciju i da ne očajava, da iz svega nauči i iskoristi to za svoj dalji razvoj i napredak.
Od kada se rodi, čovek je stalno izložen oceni i proceni okoline (roditelji/staratelji, vršnjaci, nastavnici, stariji uopšte, partneri, kolege…). U ranom detinjstvu mišljenje roditelja/staratelja je od posebne važnosti i prihvata se kao istina. Kasnije se toj slici pridružuju mišljenja vršnjaka, pa zatim učitelja, nastavnika… I već u detinjstvu se formira self-image (slika o sebi) kao rezultat tuđih mišljenja i komentara (veoma često netačnih i nepravednih). To postaje utisak koji dete stvara o sebi. Veoma često je taj utisak lažan, ali u tom životnom razdoblju deca za drugi utisak ne znaju.
Slika o sebi dalje se razvija kako se razvijaju i vlastita verovanja (self-beliefs) i ta verovanja utiču na reči koje ljudi upućuju sebi (self-talk).
SELF-BELIEFS + SELF-TALK = SELF-IMAGE
Self-image stvara se na temelju vlastitog sistema uverenja (koji je opet, od rođenja, stvaran pod uticajem tuđih uverenja). U sistemu uverenja snažno su ukorenjena verovanja o sebi, pa vi zaključujete da to mora biti istina o vama, s obzirom da u to verujete.
Neretko vam se ne sviđa slika koju o sebi imate, ali verujete u njenu verodostojnost i mislite da je ona nepromenljiva.
Dobra vest je da nije tako!
Sliku o sebi moguće je menjati, kao što je moguće menjati i uverenja koja vam ne služe. Uverenja nisu ništa drugo do – uverenja. Pa, ako uverenje: ,,Nisam dovoljno dobar/dobra!” može biti istina, podjednako istinito može biti i uverenje: ,,Ja sam dovoljno dobar/dobra!”
Menjanjem reči koje sebi upućujete, menjate vlastita verovanja, što vodi ka poboljšanoj slici o sebi, a dobra slika o sebi osnova je samopoštovanja.
Da bi čovek cenio drugog čoveka i da bi bio cenjen, neophodno je da bude svestan sebe i svojih osobina i da ume da ih vrednuje. Svi imaju i vrline i mane, ali je bitno prepoznati ih i razlikovati, i kod sebe i kod drugih.
Ako nekoga poštujete zbog njegovih vrlina, tačnije osobina i vrednosti koje vam se sviđaju, važno je da znate koje su to vrednosti, bukvalno da ih pobrojite, jer vi cenite upravo te aspekte ličnosti određenog čoveka. Poštovanje ne mora da bude odnos prema nekoj osobi generalno, već prema nekim njenim izdvojenim kvalitetima, a te kvalitete ste vi sami izdvojili prema sopstvenim afinitetima.
Na isti način, kada poznajete sebe i svoje osobine, možete vrlo lako izdvojiti one kvalitete koje posedujete i sami, a cenite ih kod drugih, ali niste osvestili da i kod vas te osobine zaslužuju poštovanje.
I tako, put ka samopoštovanju ne mora da bude dug i težak, naprotiv, do njega je veoma lako doći, jer se poštovanje prema sebi gradi deo po deo, kao što se gradi i prema drugim ljudima. Kako upoznajete nečije dobre osobine, prema svakoj osobini pokazujete poštovanje, pa tako i tu osobu sve više i više cenite.
Vreme je da upoznate svoje kvalitete i svoje snage, da ih udostojite svoje pažnje i dragocenog poštovanja.
Na taj način ćete, poštujući sve više svoje kvalitetne aspekte, sve više poštovati i sebe kao celovito biće. A to je već odličan put prave i zdrave samoljubavi.
Autor: Marija Maričić
Jelica
17. novembar, 2020. u 10:09❤️ lojalnost sebi ❤️