Dah našeg života: Važnost svesnog disanja i kako ga primeniti
Disanje – vitalna, a zanemarena funkcija organizma. Disanje predstavlja fiziološko-psihološki uslovljeno ponašanje i vitalna je funkcija tela. Fiziološki, dah se javlja automatski na osnovu metaboličkih zahteva tela. Reč metabolizam koristi se za opisivanje biohemijskih procesa u telu – nakupljanje nekih supstanci i razgradnje drugih. Na ćelijskom nivou, disanje dovodi do razmene kiseonika i ugljen-dioksida koji su se nakupili u krvi. Na primer, kada trčite ili kada imate visoku temperaturu, vašem telu je potrebno više kiseonika i on se brzo upumpava u organizam. Zbog toga su srčani ritam i brzina disanja direktno povezani, oboje se istovremeno ubrzavaju i istovremeno usporavaju. Sve to se dešava ,,iza kulisa”, bez ikakvog svesnog napora.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Na disanje utiče i naše psihološko stanje: naša percepcija i osećanja. Svako ima određeni emocionalni temperament, na koji mogu uticati genetika, porodično okruženje i životna iskustva. Zbog toga se vaša brzina disanja, dubina i kvalitet menjaju u zavisnosti od emocije koju osećate. Kada razmišljate o nečemu u prošlosti što vas uznemirava, predviđate nešto uzbudljivo u budućnosti ili doživljavate izazovnu situaciju u ovom trenutku, vaše disanje će uvek ispratiti emociju koju doživljavate, iako vi to možda ne primećujete.
Disanje je, takođe, i uslovljeno ponašanje. Vremenom, ponovljene reakcije na unutrašnje i spoljašnje uslove postaju obrasci, poput svake prakse ili navike. Obrasce disanja nesvesno povezujemo sa nadražajima, pa se zbog toga obrasci disanja pojačavaju i generalizuju. Što su češće određene emocije povezane sa određenim iskustvima, to će se više disanja preusmeriti i uklopiti u obrazac, koji možda nije uvek zdrav. Na primer, možda imate kolegu na poslu zbog koga se osećate anksiozno. U njegovom prisustvu, vaše disanje se ubrzava i osećate povećanu napetost u ramenima i vratu. Čak i ako on napusti firmu, i direktnog podsticaja više nema, ustanovljeni obrazac napetosti i ubrzanog disanja će se nastaviti. Ponašanje je postalo automatsko, povezano sa okruženjem na poslu, generalno. Drugim rečima, vaš organizam može da pomeša uslovljeni odgovor sa prirodnom funkcijom.
Svesna kontrola disanja je važna i jedinstvena karakteristika organizma. Koju još visceralnu funkciju možete direktno da kontrolišete? Nijednu! Možete da naučite da utičete na puls ili krvni pritisak, ali ne možete da ih direktno kontrolišete. U svakom trenutku, po izboru, možemo zadržati dah ili disati brže ili sporije. Zašto je ova kontrola bitna? Zato što je disanje veza između vašeg unutrašnjeg i spoljašnjeg iskustva – pri svakom udisaju unosimo vazduh iz spoljnjeg sveta u telo. Takođe, disanje je veza između fizičkih i emocionalnih reakcija, koje proizvode vaša iskustva. Drugim rečima, ono što se dešava vašem telu i umu kanališe se kroz vaše disanje. Sa druge strane, način vašeg disanja može da promeni ono što se dešava u vašem telu i umu.
Istraživanja pokazuju da obrasci disanja, čak i tokom REM sna, duboko utiču na proces regeneracije i oporavka organizma.
Dve vrste svesnog disanja
Zapadna medicina prepoznaje dve vrste obrazaca disanja, torakalno i trbušno disanje. Torakalno se odnosi na područje grudnog koša, obuhvaćeno rebrima. Trbušno ili abdominalno se odnosi na područje ispod dijafragme, ili oko pupka. Učenje razlika između ove dve vrste veoma je važno za stvaranje pravilnih i zdravih obrazaca disanja.
Kada mirujemo, trbušno disanje se generalno smatra najzdravijim obrascem. Trbušno disanje se prvenstveno oslanja na kontrakciju i opuštanje mišića ispod pluća, koji se naziva dijafragma. Dijafragma uvlači vazduh u donji deo pluća. Međutim, kada našem telu treba više kiseonika, na primer tokom napornih vežbi, naše telo dopunjuje trbušno disanje torakalnim disanjem, uvlačeći vazduh i u gornji deo pluća.
Kao što mu samo ime govori, torakalno disanje potiče iz pomoćnih mišića za disanje u gornjem delu grudnog koša i rebara. Torakalno disanje je pliće i brže od trbušnog i često uključuje aktivno ili prinudno izdisanje. Pasivno opuštanje dijafragme praćeno je aktivnim stezanjem dodatnih mišića koji izbacuju vazduh iz pluća. Drugim rečima, kod torakalnog disanja kontrahujemo mišiće da izdahnu, umesto da samo dozvolimo da se mišići koji se stegnu opuste.
Kada smo fizički i mentalno zdravi, ova dva stila disanja deluju zajedno. Kada metabolički zahtevi organizma zahtevaju trenutni kratkotrajni energetski podsticaj, torakalno disanje podržava ovaj zahtev. Torakalno disanje nije nužno nezdravo; samo je manje efikasno. Kada mirujete, trbušno disanje je efikasnije od torakalnog, zato što je sporije, dublje i smiruje telo i um, što dovodi do kumulativno pozitivnih efekata na zdravlje. Sa druge strane, nedostatak ove vrste disanja dovodi do pojave širokog spektra različitih oboljenja.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Efekti ove dve vrste disanja na zdravlje
Donji deo pluća je šest do sedam puta efikasniji u razmeni kiseonika za ugljen-dioksid, usled gravitacije koja povlači dotok krvi u njega, dajući više vremena za razmenu kiseonika i ugljen-dioksida. Dakle, disanje gornjim plućima obezbeđuje telu manje kiseonika nego disanje donjim plućima.
Međutim, manjak kiseonika u krvi nije jedini problem – manjak ugljen-dioksida u krvi je takođe problematičan. Ugljen-dioksid je neophodan za oslobađanje kiseonika u krvotoku, i jedan je od glavnih vazodilatatora. On širi krvne sudove kako bi krv mogla da protiče kroz njih efikasnije i lakše. Pored toga, nedostatak ugljen-dioksida dovodi do kontrakcije glatkih mišića u digestivnom traktu i vezivnom tkivu, što ograničava protok krvi. Kada se krvni sudovi stežu, krv nije u stanju da prenese potrebnu količinu kiseonika u organe i mozak, a srce takođe mora više da radi, kako bi dovelo krv do svih delova tela. Kada dišemo previše plitko i prebrzo, ugljen-dioksid se izdiše brže nego što se stvara, i njegov nivo u krvi opada. Torakalno disanje smanjuje nivo ugljen-dioksida u krvi, što zauzvrat lišava telesna tkiva prisustva kiseonika (organe i mozak).
Premalo ugljen-dioksida u krvi povećava njenu alkalnost i pH krvi raste sa normalnih 7,4 na 7,5. Povećanje izgleda malo, ali sasvim dovoljno da dovede do stanja koje se naziva respiratorna alkaloza. Ovaj termin, možda zvuči komplikovano, ali lako ćete ga razumeti povezujući ga sa onim što znamo o sistemima u ravnoteži. Kada sistem, kao što je podzemna voda, postane ili previše bazičan (alkalan) ili previše kiseo, takav da njegov pH nije u ravnoteži, postaje nezdrav, i njegova sposobnost održavanja života postaje ugrožena. Isto važi i za krv. Ako je pH krvi u neravnoteži, u ovom slučaju previše alkalnoj, ta neravnoteža se širi po celom telu. Sposobnost krvi da održi celokupno zdravlje našeg tela postaje ugrožena. Respiratorna alkaloza povezana je sa mnogim hroničnim bolestima, kao što su kardio-vaskularne bolesti, nervna oboljenja i kancer.
Pored toga, ćelije u organizmu se ponašaju različito u zavisnosti od toga koliko im je kiseonika dostupno. Neki lekari i medicinski istraživači veruju da je smanjena oksigenacija ćelija pokretačka snaga mnogih hroničnih bolesti. Ćelijska hipoksija je poremećaj kod kojeg ćelije nemaju kiseonik, a neka istraživanja pokazuju da ćelijska hipoksija podstiče rast kancerogenih tumora. Takođe, kada su ćelije u tkivima srčanog mišića lišene kiseonika, to dovodi do bolnog stanja zvanog angina agonija. Ostale bolesti, poput dijabetesa, cistične fibroze, astme, bronhitisa, osteoporoze i gastrointestinalnih poremećaja, direktno su povezane sa smanjenim količinama kiseonika u mozgu ili drugim telesnim organima.
Rad sa dahom
Duboko, trbušno disanje, promoviše potpunu razmenu kiseonika za ugljen-dioksid. Važna tačka koje treba da budete svesni je da se reč duboko odnosi na dubinu daha u plućima. Istraživanja pokazuju da ovakva vrsta disanja može usporiti otkucaje srca i smanjiti ili stabilizovati krvni pritisak. Niži puls u mirovanju i nizak krvni pritisak su opšti znaci dobrog zdravlja.
Dah nije samo izvor podrške fizičkom telu; takođe je podrška mentalnom, emocionalnom i duhovnom blagostanju. Mentalni, emocionalni i duhovni aspekti daha lako se mogu razumeti u kontekstu tradicionalnog tibetanskog jezika i filozofije, gde je vazdušni element ključan za ceo život – uključujući sva naša fizička, mentalna i duhovna iskustva.
Istraživanja jasno pokazuju da rad sa dahom uravnotežuje dve komponente autonomnog nervnog sistema, pojačavajući parasimpatičku nervnu aktivnost (omogućavajući telu i umu da se opuste) i smanjujući simpatičku nervnu aktivnost (zbog koje se telo oseća uznemireno ili preterano budno). Takođe, poboljšava respiratornu i kardiovaskularnu funkciju, smanjuje negativne efekte stresa i proizvodnju hormona stresa i poboljšava fizičko i mentalno zdravlje.
Prvo morate da naučite da dišete duboko.
Sedite ili lezite, kako vam više prija. Jednu ruku postavite na stomak, a drugu ruku na grudi. Normalno dišite, dajte sebi malo vremena da se opustite. Vežbu uvek počinjete izdisajem. Prvo izdišete vazduh iz gornjeg dela pluća i nastavljate sve do donjeg dela stomaka, pratite kako vam se, prvo jedna, pa druga ruka spušta. Kada izbacite vazduh, koliko god možete, polako krećete sa udisajem, od donjeg stomaka pa do gornjeg dela grudi i ključnih kostiju. Opet pratite kako vam se jedna pa druga ruka polako podižu. Nemojte dozvoliti da vam misli odlutaju. Budite u potpunosti fokusirani na svoj dah. Radite vežbu dokle god vam prija. Takođe, ovu vežbu možete raditi više puta dnevno. Važno je da budete redovni, kako bi trbušno disanje, vremenom, postalo stalni obrazac.
Zbog svega ovoga, nemojte uzimati svoj dah i svoje disanje zdravo za gotovo. Svesno disanje i usvajanje pravilnih obrazaca disanja pomoći će vam da dugo održite svoje fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje vitalnim.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Autor: Miloš Stojaković
