Zamka modernog doba: Sindrom izgaranja, 2. deo | Suočavanje

Ovo je nastavak članka Zamka modernog doba: Sindrom izgaranja, 1. deo | Burnout i ukoliko ga niste pročitali, preporučujemo vam da prvo pročitate njega.

Još jedan loš dan… Strašno sam iscrpljen… Ovaj posao nema nikakvog smisla… Toliko imam posla da nemam vremena ni za šta drugo… Nema šanse da uradim ovo… Opet ću da zabrljam… Ništa mi ne ide od ruke… Samo da mi je da pobegnem odavde… Najbolje se osećam kada nema nikoga pored mene… Svi mi smetaju…

Ovo su tek neke od misli čoveka kojem će tekst koji sledi sigurno biti od pomoći da se suoči sa stanjem u kojem se nalazi, prepozna okidače i, naposletku, da donese odluku da se menja. Nebriga o sebi je uzrok. Promena navika je suština oporavka.

Simptomi

Kao rezultat negativnog i destruktivnog razmišljanja, u stanju stalne napetosti i straha, javljaju se alarmi koje vam šalje vaš organizam. Organizam se buni, ne može da izdrži i moli vas da reagujete.

Prvo se manifestuju fizički simptomi, a nakon njih slede emocionalni i ponašajni.

Fizički

• Konstantan umor
• Pad imuniteta
• Učestale glavobolje, bol u leđima ili mišićima
• Poremećaji u ishrani
• Poremećaj sna
• Pojačano znojenje
• Tikovi

Emocionalni

• Gubitak poverenja i samopoštovanja
• Samoomalovažavanje
• Pesimistični pogledi na sve oko sebe
• Osećaj bespomoćnosti i neuspeha
• Gubitak motivacije

Ponašajni

• Pad koncentracije
• Izolovanje od okoline
• Ljutnja na svoju okolinu
• Konstantno kašnjenje na posao
• Potrebno je znatno duže vreme da se nešto odradi

Bilo koji od navedenih simptoma ukazuju da u vašem životu nešto ne funkcioniše dobro. Na vama je da ih prepoznate, ne ignorišete, otkrijete njihove uzroke i odreagujete.

Nažalost, danas pre odreagujemo na alarm telefona nego organizma.

Faze

Simptomi se javljaju u poslednje tri faze sindroma izgaranja, od ukupno četiri: entuzijazam, stagnacija, izolacija i apatija.

Entuzijazam

Euforični ste i puni entuzijazma. Dajete se nesebično i često neracionalno. Često i više nego što se traži od vas. Imate velika očekivanja. Ne koristite dnevne pauze i ne odlazite na odmore, radite prekovremeno. Veoma često volite da se ističete svojim rezultatima i zalaganjem. Očekujete pohvale. Privatan život polako zanemarujete, a to ne primećujete. Vaš fokus je na poslu. Posao je prioritet.

Stagnacija

Nastavljate da se dajete, ali polako primećujete da se ne odvija sve u pravcu u kom ste vi očekivali. I dalje volite svoj posao, ali ne više sa istim oduševljenjem. Upuštate se u kritiku sistema, okoline, kolega. Pojavljuju se problemi u komunikaciji. Polako se upuštate u rasprave na poslu. Sve češće nalazite krivce oko sebe za stanje u kojem se nalazite. Shvatate i značaj privatnog života (porodice, prijatelja) koji ste zanemarili.

Izolacija

I dalje ste posvećeni svom poslu, ali se polako udaljavate od kolega. Sve više vam prija samoća. Preispitujete svoju efikasnost na poslu. Primećujete da se vaš sve veći osećaj nezadovoljstva reflektuje i na porodicu. Ljuti ste na sve oko sebe. Očekujete podršku i razumevanje negde oko sebe, međutim, toga nema. Sami ste. Bezosećajan i ravnodušan, pre svega negativan stav, može prerasti u grubo, neosetljivo ili neprilagođeno ponašanje prema kolegama, klijentima, pacijentima ili povlačenje od njih. Javljaju se prvi znaci fizičke iscrpljenosti.

Apatija

Potpuni osećaj nemoći i beznađa. Osnovne stvari na poslu niste sposobni da odradite jednako brzo kao ranije. Nemate volju ni koncentraciju. Nemate unutrašnji mir. Potpuno ste poremećeni – emocionalno i fizički. Okolina primećuje promene u vašem ponašanju. Ne vidite izlaz. Nemate snage za konkretne poteze. Sve ukazuje na ozbiljan problem iz kojeg ne vidite izlaz.

Upitnik

Gde se vi sada nalazite možda vam može reći i Frojdenberg (tvorac termina burnout ) kroz svoj upitnik nivoa sindroma izgaranja.

Svaki odgovor boduje se prema jačini osećaja od 1 do 5 bodova, gde 1 znači da se ispitanik skoro nikada tako ne oseća, a 5 da se skoro uvek tako oseća.

1. Zamarate li se lako i osećate li se iscrpljeno?
2. Uznemirite li se kada vam neko kaže da u poslednje vreme ne izgledate dobro?
3. Radite li svakim danom sve više, a imate osećaj da niste ništa uradili?
4. Jeste li zajedljivi i sve više razočarani svetom oko vas?
5. Osećate li se žalosno, a ne znate zašto?
6. Jeste li zaboravni ili često nešto izgubite?
7. Jeste li mrzovoljni, brzo se rasplačete, očekujete li sve više od ljudi oko vas?
8. Provodite li sve manje vremena s prijateljima i porodicom?
9. Jeste li previše zauzeti za uobičajene potrebe (telefonski razgovor, pisanje mejla i slično)?
10. Osećate li se uvek loše ili ste stalno bolesni?
11. Osećate li se smeteno na kraju radnog dana?
12. Imate li poteškoća u postizanju osećaja sreće i zadovoljstva?
13. Jeste li nesposobni da se našalite na svoj račun?
14. Opterećuje li vas seks i stvara više problema nego inače?
15. Osećate li da imate vrlo malo toga reći ljudima?

Saberite svoje bodove i pogledajte na kom se nivou nalazite:

• Rizičan > 26-35 bodova
• Potencijalni > 36-50 bodova
• Zahvaćen > 51-65 bodova
• Sagoreo > iznad 65

Razmislite šta vas dovodi u stanje u kojem se nalazite, preispitajte svoje ciljeve, zapitajte se šta vam nedostaje.

Akcija

Burnout može biti prilika da otkrijete nove oblike funkcionisanja kojima ćete svoj život učiniti boljim i kvalitetnijim. Suočavanje sa sindromom izgaranja karakteriše sledeće:

• Spoznaja – priznanje samom sebi da niste dobro
• Odluka – odlučni ste da svoj život uzmete u svoje ruke
• Ljubav – strpljenje, upornost i ljubav prema sebi
• Promena – menjate postojeće i uvodite nove navike

Posle spoznaje da niste dobro i odluke da preuzmete kontrolu nad svojim životom, promena navika uz ljubav prema sebi čini suštinu oporavka.

Neki od konkretnih saveta bili bi sledeći:

• Usporite, obezbedite sebi vreme za odmor.
• Započnite dan opuštajućim, novim navikama (polako popijte čaj ili kafu, pročitajte nešto što vam prija, slušajte muziku, vežbajte…).
• Razvijte zdrave navike u ishrani.
• Bavite se fizičkim aktivnostima.
• Vodite računa o kvalitetu sna.
• Ne zapostavljajte privatan život (partnera, porodicu, prijatelje).
• Postavite granice, naučite da kažete ne, nemojte po svaku cenu, na svoju štetu, izlaziti drugima u susret.
• Ne vrednujte sebe kroz posao, uspeh ili novac.
• Napravite listu prioriteta.
• Ograničite upotrebu mobilnog telefona i laptopa.
• Odvojite vreme samo za sebe i aktivnosti koje vama prijaju.
• Ne odričite se pauza na poslu, slobodnih dana, vikenda, godišnjeg odmora.
• Ne ustručavajte se da potražite pomoć psihoterapeuta.

Navike ćete menjati jednu po jednu. Zadržavaćete ono što vam prija. Sve što vam ne prija – menjaćete.

Ne pokušavajte da menjate sve odjednom i ne stvarajte time sebi dodatni pritisak. Potrebno vam je vreme. Vremenom ste i došli do stanja u kojem ste.

Sada razmislite o razlozima koji su vas doveli do ovog članka.

Možda je to baš spoznaja da se ne osećate dobro u vlastitom životu. Donesite odluku da od ovog momenta stavljate sebe na listu prioriteta. Na prvo mesto. To nije narcisoidnost. To vam je sada preka potreba. Potrebna vam je ljubav prema samom sebi. Zatim preispitajte svoje navike i krenite polako sa promenom.

Suočite se sa sindromom izgaranja i svim onim što dovodi do njega.

Preporučujemo i ove članke:

• Kako da zaspim brže i spavam kvalitetnije?
• Kako iskoreniti loše navike i zameniti ih dobrim: 8 koraka do uspeha
• Zamka modernog doba: Sindrom izgaranja, 1. deo | Uvod u burnout
• Zamka modernog doba: Sindrom izgaranja, 3. deo | Promena je zakon života

Autor: Predrag Jaramaz