Ratovi nikada nisu niti će biti u službi mira. Tačka.
Rat kreira haos i patnju, ne mir.
Ne, u ovom članku nećemo pričati o politici. Ovaj članak je naš odgovor na pojam rata i trenutna dešavanja između Rusije i Ukrajine, ali na jedan drugačiji i nesvakidašnji način, koji možda neće razumeti određeni procenat ljudi koji čita ovaj članak. Nekima će se desiti ,,AHA” momenat, a neki će ga osuditi. Sve to je u redu.
Pre svega, moramo razumeti da je spoljni svet ogledalo našeg unutrašnjeg i da se ništa ne događa spolja, a da već ne postoji u nama (individualno i kolektivno).
Možemo reći da je rat mračni odgovor nesvesnog, ogledalo našeg potisnutog mraka, odnosno odgovor neintegrisane senke čoveka, na kolektivnom nivou.
Ako ne znate šta je senka (po Jungu), na našem blogu možete da čitate o tome. Jung je veliki deo svog života proveo istražujući dubine ljudske psihe, kolektivno nesvesno, snove, arhetipove.
Posmatrajući spolja: kreiranje profita, patnja, usporavanje i preusmeravanje evolucije čoveka, kreiranje iluzije rešenja i zakona koji nisu u službi čoveka.
Posmatrajući iznutra: okidač pokretanja procesa unutar nas u cilju onoga što u svetu duhovnosti nazivamo ,,buđenje“. Sa ovog stanovišta, povratak ratova je znak nenaučenih lekcija na svim nivoima.
Ako gledamo iznutra, možemo reći da se rat kreira prvo u nama. Ako gledamo spolja, možemo reći da je nametnut nesvesnom čoveku koji je vođen strahom.
Čovek koji nije u ratu sa sobom ne napada drugog da bi ga povredio ili ubio (osim ako se brani jer je životno ugrožen). Dubljom analizom dolazimo do paradoksa jer je odbrana mehanizam preživljavanja.
Nekolicina (ne)ljudi.
Znajući da čovek u suštini želi da bude srećan i razvija se i razmnožava kao jedinka, možda rat i ne kreira čovek, već možda nešto što čovek nije, nešto što ne dolazi od čovekove prirode ili čak sa ove planete. Kako god bilo, sa ljudskog stanovišta, bolesno je, devijantno i krajnje psihopatski.
Jer – čovek čoveku želi dobro. Jedino što čoveku ne želi dobro, odnosno onaj ko mu želi zlo je neko/nešto što nije čovek. Da li ste nekada razmišljali o tome?
Možemo reći da rat kreiraju strane koji su željne profita, eskalacije moći i kontrole nad ljudima, kao i ljudske patnje.
Da li, na kraju krajeva planetom, upravljaju dobri momci, ili pak psihopatske figure usmerene na svoje (bolesne) ciljeve koje uopšte i nisu u službi naroda? Mislimo da je odgovor jasan.
Da planetom upravljaju dobri momci, napravili bi od nje utopiju, jer sistem za to postoji. Evo nas u 21. veku i vidimo da se to i dalje nije desilo. Kako zanimljivo, jel da? Ako pre ovoga nisu, da li su vam se sada upalile neke lampice ili možda i dalje verujete u Deda Mraza ili štrumfove?
Svako ko podržava bilo kakav rat nije u potpunosti svesna osoba.
Da bi se pokrenule bilo kakve ratne operacije, neophodna je vojska i svaki član vojske kao deo nje direktno podržava rat. Dakle, rat podržavaju svi oni koji idu u rat. Svi koji pristanu da sednu u avion, tenk ili uzmu pušku u ruke. Bez njih ne postoji rat, jer nema operacija. Ratovi se mogu voditi i na druge načine, bez vojske, ali ovo nije tema, kako za ovaj članak, tako ni za ovaj portal.
Svako ko napravi bilo kakav korak kojim učestvuje u bilo kakvom nanošenju patnje drugim bićima podržava rat. Ovo je važno da razumemo.
Pa, zašto onda ljudi to rade, ako znaju da nanose bol i patnju? Ako nemate odgovor na ovo pitanje, najverovatnije niste pročitali/razumeli Milgramov eksperiment poslušnosti.
Da li možda verujete da su ljudi koji idu u rat hrabri i dobri ljudi – ili za njih ipak možemo reći da su slabi i nesvesni?
Da do bilo kakvog rata ne bi došlo, ovi ljudi koji ,,samo rade svoj posao” pre svega moraju biti svesni šta rade i šta ne smeju da rade, bez obzira na sve.
Čovek koji radi sve što mu se naredi jer ,,samo radi svoj posao” je glup i nesvestan. Poslušna marioneta vođena strahom.
Da bi rat bio moguć, potrebno je odgojiti izdajnike i izmeniti samosvest naroda, da dođu do takvog nivoa da mrze sebe i jedni druge, a da toga i ne budu svesni. Sve ovo je moguće uz pomoć vaspitanja, kao i indoktrinacije putem sistema školovanja, religija i medija.
Ako misliš da su jaki ljudi opasni, čekaj da vidiš šta su slabi tek u stanju da urade.
– Jordan Peterson
Još jedna važna stvar je da se setite da u ratovima nikad ne ginu lideri koji su ih kreirali, već upravo ova marioneta koja ih podržava (vojska) i naravno – nedužan narod.
U najboljem slučaju, sve dok većina ljudi ne uspe da integriše senku (radom na sebi), dok ne spozna i ne prihvati svoj mrak i ne stavi ga pod kontrolu. Sve dok većina ne uspe u tome, i dalje će biti žrtava u ratovima.
Obratite pažnju na budućnost. Konflikti na planeti će postati sve učestaliji (ne nužno u formi ratova), kao poziv na buđenje i integraciju svega onoga što jesmo. Jer – čovečanstvo očigledno nije naučilo određene lekcije. Sve ono što smo gurali pod tepih decenijama i vekovima, doći će na naplatu.
Da li će čovek spasiti ili uništiti sebe? Ne znamo, ali da bi se spasio, odgovor mora sadržati duboko upoznavanje sebe i integraciju svoje mračne strane.
Jedino će ljubav i neposlušnost spasiti svet. Ništa drugo. Ljubav i neposlušnost. Ljubav, jer moraš voleti (sebe) da ne povrediš drugog, i neposlušnost, da odbiješ da slušaš naređenja jer umeš da vodiš sebe i odbijaš da nanosiš bol drugima.
Da li je rat uzrok i posledica mržnje prema sebi? Da li je čovečanstvo u začaranom krugu? Prosudite sami.
Onaj ko mrzi drugog, mrzi sebe. Da bi čovek zavoleo sebe, neophodno je da promeni programe i uverenja, a tu ima pune ruke posla. Mnogo rada (na sebi). Ništa se neće promeniti dok se ne promenimo mi.
Napomena: Ovaj ćlanak će se vremenom menjati i dopunjavati.