Proces razvoda donosi brojne zadatke koje bi roditelji trebalo da reše. Od načina njihovog rešavanja zavisi budući tok razvoja ličnosti deteta. Neka deca mogu da reaguju otvorenije i burnije, dok druga deca mogu da pošalju poruku da su sasvim u redu i da ih razvod ne pogađa u meri u kojoj su roditelji očekivali. Međutim, često se kasnije pokaže da su deca sa različitim reakcijama trpela iste posledice.
Ne smemo zanemariti da razvod jeste emocijama obojen proces za sve. Od toga kako roditelji reše svoje lične krize, zavisi i način na koji će rešavati krize koje se javljaju u odnosu sa decom. U ovom periodu, članovi proširene porodice ili prijatelji ti mogu biti značajan resurs i izvor podrške, ali i razgovor sa stručnjakom. Ništa se neće rešiti preko noći, daj sebi vremena.
Važno je da i deca prođu kroz period žalovanja. Želeći da dete sačuvaju od konflikta, gorčine i ljutnje, roditelji mogu postati prezaštićujući. Sa druge strane, može se javiti prebrzo „guranje” dece u svakodnevnicu. Tako dolazi do zanemarivanja dece jer roditelji misle da će se dete samo izboriti kroz svoje aktivnosti i društvo, ili misle da je suviše malo da razume šta se dešava. Posledice kasnije postaju vidljive. Osvesti da je detetu, kao i tebi, potrebno vreme da prihvati, odboluje i da se prilagodi novoj stvarnosti.
Svako dete, u skladu sa uzrastom, može da razume šta se dešava. Deci je u ovom periodu potreban razgovor i posvećivanje, i to od strane oba roditelja. U zavisnosti od uzrasta dece, pristup će biti različit. Ali jedno je sigurno – dete oseća promenu, ma koliko malo bilo ili ma koliko to ne pokazivalo spolja.
Roditelji bi trebalo da, pored neprijatnih emocija i konflikata koji se dešavaju, pronađu način za komuniciranje o stvarima koje su važne za dete. To, pre svega, podrazumeva pitanje novca i kontakta sa roditeljem sa kojim dete ne živi. Uspostavljanjem navedenih dogovora, dete dobija poruku da je okruženje i dalje sigurno, da postoje struktura i rutina. I najvažnije – da je i roditelju sa kojim ne živi i dalje važno.
Važno je da prihvatiš da će doći do redefinisanja nekih uloga. Kada jedna osoba ode iz kuće, nije potrebno samo zameniti tu ulogu i upotpuniti je. Kada dete primeti odsutnost jednog roditelja, može početi da preuzima njegovu ulogu kako bi nadomestilo nedostatak. Npr. muška deca koja žive sa majkom preuzimaju ulogu glave kuće i brinu o mlađima.
Ne koristi dete kao posrednika u komunikaciji. Takođe, ne opterećuj ga detaljima o konfliktu sa drugim roditeljem jer time mu samo možeš naštetiti. Za dobrobit deteta je važno naći rešenje i omogućiti da ono bude van toga.
Iz želje roditelja da im bude lakše ili da pridobiju dete za sebe, dešava se da izbace svoju frustraciju na neadekvatan način i govore loše o drugoj strani. Tako dete ostaje sa velikim teretom, nakon čega se najčešće povlači i ni sa jednim roditeljem nema autentičan odnos. Ovim niko ne dobija, naprotiv, svima je još gore.
Dete oseća posledice i u odnosu sa braćom ili sestrama, ako ih ima. Razvod ponekad donosi i odluku da dođe do „podele” između njih i promena u njihovim odnosima. Obrati pažnju na ovo i nemoj dozvoliti da dođe do razdora i udaljavanja između dece.
Kao što je navedeno, deca retko pričaju o dešavanjima u kući, posebno kada im je teško ili se čak na neki način osećaju odgovornim za ono što se dešava. Komuniciraj sa značajnim osobama iz okruženja deteta (nastavnicima, psihološko-pedagoškom službom, trenerima) u cilju pružanja podrške detetu, na način koji mu je prilagođen.
Ako ti je potrebna pomoć, pronađi stručnjaka na našem sajtu i radi sa njim. Rad na sebi ne znači da sve treba sam/a da radiš.