Teški odnosi: Anksiozni i izbegavajući stil vezivanja – mogu li opstati?
Odnosi su, sami po sebi, vrlo kompleksni, a kada se u njih unesu različiti stilovi vezivanja, mogu postati još složeniji. Anksiozni i izbegavajući stilovi vezivanja su dva uobičajena obrasca emocionalnog ponašanja koji određuju način na koji se osoba povezuje sa partnerom. Možemo reći da su ova dva stila vezivanja dve suprotnosti. Ali, da li je moguće da veza između osobe sa anksioznim stilom vezivanja i osobe sa izbegavajućim stilom uspe? Hajde da istražimo.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Šta su anksiozni i izbegavajući stil vezivanja?
O stilovima vezivanja detaljnije smo pisali u jednom od prethodnih tekstova. Anksiozni stil vezivanja karakteriše preterana briga i potreba za bliskošću sa partnerom. Osoba može biti preplavljena brigom da će je partner napustiti ili da je neće voleti dovoljno. S druge strane, izbegavajući stil vezivanja karakteriše otpor prema intimnosti i velika potreba za nezavisnošću. Osoba može izbegavati duboke emocije i teško joj je da se otvori prema partneru.
Ljudi sa izbegavajućim stilom vezivanja ne osećaju se prijatno kada se od njih očekuje bliskost. Njihove potrebe za bliskošću u detinjstvu nisu bile adekvatno zadovoljene i morali su sami da se snalaze, te su oko sebe izgradili ,,zid” i njima takav način funkcionisanja uliva sigurnost. Kod onih sa anksioznim/preokupiranim stilom vezivanja dešava se suprotno – u odraslom dobu, za njih su bliskost i ljubav partnera sinonimi za sigurnost jer tokom odrastanja nisu imali stabilne odnose sa roditeljima i nisu mogli da se opuste.
Izazovi u odnosu
,,Sparivanje” ova dva stila vezivanja je u praksi najčešće, upravo iz razloga što su im rane kompatibilne i jedno od drugog mogu mnogo toga da nauče. Oni predstavljaju dve krajnosti istih potreba – sa jedne strane je potreba za bliskošću preterano izražena, dok je sa druge strane potisnuta, iako prirodno postoji. Isto je i sa potrebom za nezavisnošću. Samim tim, glavni izazov u vezi između osoba sa anksioznim i izbegavajućim stilom vezivanja jeste pronalaženje ravnoteže između potreba za bliskošću i nezavisnošću.
Preterana briga i stalno traženje potvrde može često biti okidač za osobu sa izbegavajućim stilom. Ova osoba, suočena sa intenzivnim zahtevima i potrebama svog partnera, može osećati pritisak i kao da je druga strana guši, što će voditi povlačenju i izbegavanju intimnosti. Ovo izbegavanje zatim može trigerovati osećaj nesigurnosti i strah od napuštanja kod osobe sa anksioznim stilom, što će lako dovesti do ciklusa nesporazuma i konflikta.
Prevazilaženje duboko ukorenjenih obrazaca ponašanja i uverenja koja su razvijena tokom godina nije nimalo lako, ali sve dok obe osobe ne osveste koje nezadovoljene potrebe i rane iz detinjstva upravljaju njihovim današnjim ponašanjem, vrteće se u začaranom krugu. Njihovi uobičajeni načini reagovanja vodiće ih u veći razdor jer jedno drugom aktiviraju upravo one ,,strategije preživljavanja” koje su izgradili kako bi se nosili sa emocijama koje, tokom odrastanja, nisu mogli da podele sa svojim roditeljima.
Da li je moguće savladati ove prepreke?
Nije nimalo lako, ali je moguće. Komunikacija igra ključnu ulogu u prevazilaženju ovih izazova. Otvoren razgovor o potrebama, strahovima i očekivanjima može pomoći u razumevanju i podršci između partnera. Obe strane trebalo bi da rade na tome da prepoznaju i razumeju svoje obrasce vezivanja kako bi stvorile zdraviju i zadovoljniju vezu.
Međutim, nije dovoljno raditi samo na odnosu. Pre svega, važno je da obe strane, svaka za sebe, rade na razvoju svesti o sebi, boljem upoznavanju sebe, isceljivanju trauma i rana iz detinjstva i odnosa sa roditeljima, kao i na isceljenju svog unutrašnjeg detetom.
Tek kada osveste i obrade svoje potisnute emocije, zaštitne strategije, strahove, nesigurnosti – tek tada obe osobe mogu naučiti da komuniciraju na otvoren i zdrav način, da poštuju granice svog partnera, kao i da zadovolje svoje emotivne potrebe najbolji način. U suštini, veza između osoba sa anksioznim i izbegavajućim stilom vezivanja može biti vrlo izazovna, ali uz trud, razumevanje, podršku i spremnost za rad na sebi i odnosu, može se razviti u duboku i zadovoljavajuću vezu koja donosi radost i bliskost obe strane.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
