Iako popularna psihologija može pružiti korisne informacije i savete, istovremeno često stvara nerealna očekivanja u vezi sa rešavanjem problema mentalnog zdravlja, pa i psihičkih poremećaja. Putem društvenih mreža, knjiga, ali i različitih medija, često se promovišu pojednostavljene strategije koje obećavaju brza rešenja, zanemarujući kompleksnost ljudskog uma.
Jedan od ključnih izazova u vezi sa popularnom psihologijom je njeno naglašavanje pojednostavljenih rešenja koja se često fokusiraju na površinske aspekte problema. U tekstu koji sledi navešćemo samo neke od najčešćih primera kako nas popularna psihologija ponekad dovodi u zabludu i tako udaljava od suštine, zanemarujući vrlo duboke i ozbiljne uzroke i fokusirajući se na posledice.
Najpre, moramo da naglasimo da ljudi sami po sebi nisu toksični, već toksično može biti njihovo ponašanje. Drugo i vrlo važno – nekada je i naše ponašanje toksično, zapravo – uglavnom obe strane u odnosu na neki način doprinose da se toksičan odnos održi i nastavi.
Takođe, jako je važno znati da potpuni prekid kontakta, odnosno izbacivanje neke osobe iz života ponekad nije najbolje rešenje, a nekada čak nije ni moguće (npr. ako se radi o članu porodice kome je potrebna briga i nega, kolegi sa posla koji inače volimo i kojim smo zadovoljni i slično). Umesto potpunog prekida kontakta sa tom osobom, u nekim situacijama je bolje rešenje otvorena komunikacija, postavljanje granica i promena ponašanja koja će doći sa obe strane.
Intuicija je neverovatno moćna stvar, nešto što svi posedujemo i sa čime smo rođeni kao bića koja nisu samo sačinjena od fizičkog i mentalnog tela, već i od emotivnog i energetskog aspekta. Međutim, glas intuicije nije kod svih nas jasan i glasan da možemo lako da ga čujemo i razumemo. Verovatno se pitate zašto. Zato što je intuicija često ,,zatrpana” ispod stresa, briga, anksioznosti, strahova, trauma, obrazaca i uslovljenosti.
Ono što nam ponekad izgleda kao ,,unutrašnji osećaj” u stvari može biti glas nesigurnosti, ego koji pokušava da nas zaštiti ili spreči da pokušamo nešto novo i drugačije, ali i svi oni tuđi strahovi i ponašanja koja smo usvojili iz porodice, okruženja, sveta u kome živimo. Zato bi, pre bilo koje odluke, bilo korisno da se preispitamo, sami ili uz stručnu pomoć, da bismo utvrdili šta je tu zaista naše i šta nam unutrašnji osećaj zapravo govori.
Da je tako jednostavno, ne bismo uopšte imali potrebu da se bavimo ovim temama. Sve bi išlo tako glatko i lagano, kao disanje. Pa ipak, opet se vraćamo na razne slojeve koje svi mi nosimo u sebi, a koje radom na sebi ,,ljuštimo” čitavog života, kako bismo makar nazreli suštinu i dubinu svog bića.
Pozitivno razmišljanje i te kako može doprineti da se (trenutno) osećamo bolje i da se pokrenemo na određenu akciju, međutim samo razmišljanje nije dovoljno. Osoba koja pati od depresije ne može se isceliti tako što će misliti pozitivno jer njen uzrok seže mnogo dublje. Potrebno je pristupiti problemu holistički, sa više strana, ceneći složenost ljudskog uma, ali i emocija, ličnosti, faktora okruženja, porodice, ranijeg života, odrastanja…
Da, kvalitetan san, zdrava i redovna ishrana, fizička aktivnost, boravak na suncu i u prirodi zaista jesu osnova zdravlja i treba da budu deo svake terapije, jer bez svega navedenog trpi i fizičko i mentalno zdravlje, ali i svi drugi aspekti. Ipak, ove stvari najčešće nisu dovoljne za isceljenje.
Važno je još jednom naglasiti kompleksnost ljudskog bića i različite nivoe na kojima postojimo i funkcionišemo. Npr, osoba koja nije emotivno zdrava i stabilna, teško će isceliti taj deo sebe tako što će jesti avokado i piti mnogo vode, a da nije zatražila pomoć stručnjaka sa kojim će raditi na svojim emocijama. Za nekoga ko ima napade panike ili je doživeo ozbiljne traume u detinjstvu nije dovoljno da šeta šumom svaki dan i spava po 8 sati ako ne ide na psihoterapiju.
Kao što smo naveli na početku, popularna psihologija za cilj uglavnom ima da pruži laka i brza rešenja za probleme koji su sve sem lakih i brzih. Ovakva pojednostavljena rešenja često maskiraju problem, pa ga čak mogu i produbiti ukoliko mu se ne pristupi ozbiljno i na vreme. Zamka popularne psihologije je stvaranje iluzije da je brzo isceljenje moguće.
Takođe, ovaj pristup često gubi iz vida individualne razlike i specifičnosti svakog pojedinca. Na primer, tehnike opuštanja i meditacije koje se preporučuju mogu biti odlične za neke ljude, ali nisu dovoljne za one sa ozbiljnijim mentalnim izazovima. Zanemarivanje individualnih potreba i specifičnosti može dovesti do osećaja neuspeha kod onih koji ne doživljavaju olakšanje nakon primene popularnih tehnika.
Važno je razumeti da je svaki pojedinac, kao i svaki izazov – jedinstven, a mentalno, psihičko i emocionalno zdravlje je kompleksno pitanje koje zahteva stručno vođstvo i prilagođene strategije. Podstičemo vas da budete kritički nastrojeni prema informacijama koje daje popularna psihologija, kao i da potražite dublje razumevanje i podršku prilagođenu svojim specifičnim potrebama.
Referenca:
I go to therapy