Trauma je rana na našem biću. Može biti fizička, emotivna, mentalna, duševna. Svi ih imamo i one nas prate sve do momenta kada odlučimo da ih iscelimo, odnosno da se uhvatimo u koštac sa problemom.
Trauma koja nam se stvorila je vremenom dobijala na intenzitetu, bila potkrepljivana i potvrđena mnogo puta u životu. Traumatično iskustvo u nama uključuje odbrambene mehanizme koje je naše biće stvorilo da ograniči naš um, nekada i da otupi naša čula kako bismo ,,preživeli” određene događaje.
Neretko se dešava da su nam delovi detinjstva, ako ne i čitavo detinjstvo – zamagljeni u sećanju. Razlog za to je mehanizam odbrane koji je iz naše svesnosti gurnuo sve što nas povređuje na podsvesni nivo, malo zakamuflirao situaciju i dao nam privid normalnog funkcionisanja. Nakon više desetina godina ponavljanja, formiraju se uverenja (,,Ružna sam”, ,,Nesposoban sam”, ,,Ništa ne umem da uradim kako treba”, ,,Nisam vredna ljubavi” i sl.), koja se tiho aktiviraju u nama svaki put kada mozak proceni da se nalazimo u situaciji sličnoj onoj koju je proizvela prvobitna trauma.
Danas postoji mnogo različitih tehnika i metoda koje možemo koristiti da dođemo do izvora naših trauma. Psihoterapija, regresoterapija, rekonektivno isceljenje, intuitivni koučing, porodične konstalacije, samo su neke od metoda koje danas imate na raspolaganju ako želite da živite svesnim i slobodnim životom.
Ono što je veoma bitno da razumemo jeste da je isceljenje proces i da se neće desiti za jedan dan niti za jedan mesec, pa možda ni godinu. Kao što trauma nije postala tako jaka i ukorenjena za jedan dan, tako i odlazak na jednu duhovnu/energetsku/psihološku terapiju ne može da nam reši problem. Svaka metoda ima svoj način rada na koji pomaže pojedincu da dođe do rešenja i sastoji se od nekoliko faza. Ono što je važno da znate je da vam na ovom putu terapeut/mentor/učitelj može izuzetno olakšati posao. Svakako sopstvenim ,,kopanjem” po sebi možete doći do dobrih rezultata, ali perspektiva osobe koja nije u našoj koži daje nam smernice koje nekada nismo u stanju da vidimo.
Proces isceljenja traume uz stručnu pomoć ima nekoliko faza. Neke od njih mogu trajati vrlo kratko, dok za druge može biti potreban duži vremenski period, ali sve su prisutne, na svesnom ili nesvesnom nivou.
U ovoj fazi je iskrenost veoma bitna. U saradnji sa terapeutom definiše se problem i krajnji cilj koji želite da postignete. Nekada stvari koje naizgled ne deluju povezano čine srž problema i to je mnogo lakše osobi sa strane da vidi. Iskreno bi trebalo da iznesemo svoje stanje, teskobe, razmišljanja, osećanja i ono kako želimo da naš život zaista izgleda bez svega toga.
Kroz razgovor i druge tehnike i metode osvešćujete sve situacije koje su povezane i koje su činile da se osećate na određeni način. Preporuka je da zajedno sa terapeutom kroz sesije ili tretmane dođete do prvobitnog uzroka traume i dovedete taj trenutak sa podsvesnog na svesni nivo.
Suočavate se sa problemom na svesnom nivou. Ovo je delikatna faza u koju je uključeno mnogo emotivnog naboja, neprijatnih i teških emocija i velika je mogućnost da će naše biće posegnuti za odbrambenim mehanizmima, u želji da izbegne neprijatno iskustvo. Zato je bitno da imamo osobu od poverenja pored sebe koja će nas voditi kroz ovo iskustvo. Cilj nije da se doživi proživljeno, već da se iz uloge posmatrača sagleda situacija i njena bitnost za dalji tok našeg života.
U ovoj fazi najvažnije je da prihvatimo sebe, da razumemo svoje postupke, da pokušamo da razumemo drugu stranu. Najbitnije pitanje ove faze je: ,,Šta sam ja iz ovog iskustva naučio/la i na koji način se moja duša kroz ovo iskustvo razvila?” Prihvatamo u sadašnjem trenutku sebe takvim kakvi jesmo, jer sada razumemo da sve zapravo ima neku višu svrhu od one ljudske.
Uz pomoć psiholoških i/ili duhovno-energetskih tehnika aktivno se radi na isceljenju, razgovara se sa stručnjakom na otvoren i iskren način i primenjuju se preporučene vežbe, alati i načini ponašanja. Rade se energetski tretmani, piše se dnevnik emocija i zahvalnosti, vodi se računa o svom mentalnom, fizičkom i emotivnom zdravlju. U praksi se primenjuje naučeno, prepoznaju se okidači i svesno se biraju drugačije reakcije.
Nakon prolaska kroz sve prethodne faze, naše biće nastavlja da se isceljuje na podsvesnom nivou. Novi programi i uverenja se ugrađuju i polako menjaju stare, menja se ponašanje, reakcije. Moglo bi se reći da, ako uspešno prođemo sve faze, mi postajemo jedna drugačija osoba. Ako tome pridodamo nove obrasce ponašanja i nove navike, imamo predispoziciju da mnogo kvalitetnije živimo svoj život.
Život će nas sve vreme iskušavati. No bitno je da, kada jednom iscelimo traumu na ovako sveobuhvatan način, naše reagovanje na istu će biti sasvim drugačije. Sama situacija više neće kod nas izazivati lavinu neprijatnih emocija, već ćemo umeti da prepoznamo, kontrolišemo i odmah korigujemo svoje reakcije.
Možete primetiti da je potrebno određeno vreme da se isceljenje traume desi. U zavisnosti od svesnosti pojedinca, intenziteta traume i stepena volje da se problem reši zavisiće i to da li će neko biti isceljen ili ne.
Želimo vam hrabrosti, sreće i istrajnosti na ovom putu.
Referenca:
Koraci u procesu isceljenja trauma