Praznična depresija – sve što treba da znaš

Praznična atmosfera nema isti efekat na sve ljude. Za nekoga su to magični momenti, počev od kićenja jelke, dekoracije na ulicama, kupovine, kao i mirisa upravo izvađenih poslastica iz rerne. Za druge je to najtužniji period u godini, posebno za one koji su usamljeni, daleko od porodice, koji nemaju mnogo prijatelja, koji su izgubili dragu osobu, skoro prekinuli emotivnu vezu ili koje muči besparica. Oni koji su usamljeni u ovom periodu osećaju se još usamljenijim, a oni u besparici još siromašnijim.

Šta je praznična depresija?

Termin praznična depresija opisuje pad raspoloženja i jednu vrstu melanhonije, koja se s vremena na vreme svakom od nas može desiti i treba je razlikovati od kliničke depresije, koja zahteva duži tretman i lečenje. U periodu praznika, inače, ljudi se povećano žale na depresivno raspoloženje, anksioznost i stres.

Praznična depresija ne spada u grupu zvaničnih kliničkih dijagnoza, ali je sezona praznika puna potencijalnih okidača. Važno je razgraničiti kod osobe da li se to dešava svake godine zimi, jer ako je tako, moglo bi da se radi o sezonskom afektivnom poremećaju. Ako nije tako, možda je reč o depresiji koju iniciraju i pogoršavaju stresori povezani sa praznicima.

Kada se završe praznici, ljudi se vraćaju svakodnevnici, što takođe može da dovede do pada raspoloženja. Za vreme praznika dajemo sebi oduška, napuštamo svakodnevnu rutinu, što nam pruža prijatan osećaj. Međutim, kada se novogodišnja svetla ugase a dekoracija skine sa ulica i trgova, jelke se ponovo nađu na tavanu, mi se zapravo vraćamo realnosti. Taj trenutak vraćanja u realnost može da izazove pad raspoloženja koje nazivamo postpraznična depresija. Čeka nas rutina koju smo nakratko ostavili, čekaju nas obaveze, možda neki problemi koji su ostali otvoreni ili pak stare navike kojih ne umemo da se rešimo. Neko se suočava i sa osećanjem krivice zbog preteranog trošenja, jedenja ili pijenja, a neko je razočaran zbog nepoštovanja novogodišnjih odluka.

Na sve to se nadovezuju vremenske prilike koje inače utiču na naše raspoloženje jer je to period godine sa malo svetlosti, dan je kratak, vreme je hladno. Drugo, sve one navike koje su dobre za naše mentalno zdravlje poput sporta, vežbanja i izlaska u prirodu padaju nam teže u ovom periodu.

Okidači praznične depresije

Postoji nekoliko ključnih okidača koji dovode do praznične depresije u najvećem broju slučajeva.

Odnosi

Međuljudski odnosi mogu biti napeti, konfliktni ili stresni u bilo koje vreme, ali su tenzije obično povišene tokom praznika. Praznici su, nekako, pravo vreme da budemo zajedno. Porodično nerazumevanje i sukobi mogu se pojačati – posebno ako su svi upućeni jedni na druge tokom nekoliko dana. Lične granice su velika tema i praznična okupljanja su ujedno i test naših granica, da vidimo koliko smo radili na sebi tokom godine i koliko smo napredovali. Dovoljno je već što je na okupu toliko različitih ličnosti, potreba i interesovanja. Nekima je ovo nametnuto provođenje vremena u porodici veliki stres usled poremećenih porodičnih odnosa.

Sa druge strane, ako čekate praznike bez bliskih ljudi, možete se osećati usamljeno ili tužno. Ponekad čak i osobe koje su vrlo nezavisne i samostalne i koje inače uživaju u svojoj samoći i slobodi mogu tokom perioda praznika, najviše zbog društvenog pritiska, osećati prazninu i nedostatak.

Finansije

Kao i odnosi sa ljudima, finansijska situacija može biti uzrok napetosti tokom cele godine. Ipak, pojačano trošenje na poklone, putovanja, hranu ili zabavu može pojačati doživljaj stresa ako se trudite da sastavite kraj s krajem a važno vam je da svima u svom okruženju udovoljite. Možete se naći u finansijskom škripcu koji donosi simptome depresije – beznadežnost, tugu i bespomoćnost.

Pojačani fizički zahtevi

Trka oko kupovine, prisustva društvenim okupljanjanjima i pripremanja prazničnih obroka može biti iscrpljujuća, što dodatno pojačava stres. Rekreativne aktivnosti i dobar san se obično zanemaruju, a iscrpljenost postaje uobičajena. Tokom višednevnih praznika obilno jedemo, pijemo ili neredovno spavamo – a neki i sve nabrojano. Znamo da se u ovo doba godine mnogi odaju prekomernom jelu i da je glavni fokus mnogih praznika u našoj tradiciji i kulturi upravo na hrani. Posle dobrog obroka po principu ,,od svega po malo” (što obično znači poprilično obilnu porciju) vreme je za kafu i /ili cigaretu i kolače/slatkiše. Da li treba naglasiti da je, još i uz čašicu ili flašu alkoholnog pića, ovo poseban stres za organizam?

Kako prevazići prazničnu depresiju?

Sa simptomima praznične depresije može se uspešno izboriti ako se na vreme otkriju. U nekim situacijama, ako se ovo stanje ignoriše i preraste u hroničnu depresiju (više godina dešava se u isto vreme), problem može biti samo veći. Evo nekoliko načina na koje možete sebi olakšati period praznika i izbeći da sezonsko neraspoloženje postane trajnije stanje.

• Svedite svoja očekivanja na realnu meru. Božićni filmovi, dekoracije, bajkovite fotografije na društvenim mrežama nisu realno stanje, nikome život nije tako savršen. Osvestite svoju situaciju, budite zahvalni na onome što imate i postavite realne ciljeve, ne takmičeći se sa drugima.
• Razmislite o tome šta vas čini srećnim i kako bi izgledao vaš scenario za provođenje praznika. Zatim to prilagodite realnim mogućnostima i izvucite maksimum kako biste svoj odmor iskoristili na najbolji mogući način.
• Ukoliko praznike provodite sa porodicom i prijateljima, napravite plan koji će za vas biti maksimalno zadovoljavajući. Ako znate da vam ne prija da nekoliko dana u kontinuitetu budete nerazdvojni, dogovorite se za zajednički ručak ili večeru, a ostatak vremena iskoristite za odmor ili druge stvari koje vam prijaju.
• Ako ste vi osoba koja organizuje okupljanje, otpustite očekivanje da sve mora biti savršeno, gala i raskošno. Ljudi koje dočekujete su vaši najbliži i za njih (trebalo bi) je najvrednije vaše zajedničko vreme, a sve ostalo je bonus. Unesite mnogo ljubavi u sve što pripremate i to će biti sasvim dovoljno.
• Pokloni nisu ono što je suština praznika, ma koliko vas korporacije ubeđivale u suprotno, zato nemojte preopterećivati svoj budžet troškovima koji će vam kasnije otežati život. Možete se sa svojim bližnjima igrati ,,tajnog Deda Mraza” tako što ćete napisati sva vaša imena na pojedinačnim listovima papira, a zatim izvlačiti listiće tako da svako od vas dobije jednu osobu kojoj će kupiti ili napraviti poklon. Ovo vas može dodatno zbližiti, a pritom je i zanimljivo jer do trenutka deljenja poklona niko ne zna ko će ga darivati.
• Ako praznike provodite sami, bilo da je to vaš izbor ili su okolnosti takve, važno je da napravite sebi maksimalan ugođaj. Poklonite sebi nešto, zaslužili ste. Pripremite omiljeni obrok, pustite muziku, pišite svoje ciljeve i planove za narednu godinu i fokusirajte se na zahvalnost i sve ono dobro i kvalitetno što imate u svom životu.
• Pokušajte da budete koliko-toliko umereni u konzumaciji hrane i pića, posebno ako ste svesni da kasnije trpite posledice. Ne morate pojesti i popiti sve za jedan dan, ruska salata se može napraviti i neke obične srede u mesecu. Ne preterujte sa alkoholom, cigaretama i drugim supstancama, naročito ako vaš organizam nije navikao na to.
• Nemojte zapostaviti kretanje i fizičku aktivnost. Prošetajte okićenim gradom, iskoristite jutarnje sunce, igrajte uz omiljenu muziku ako vas mrzi da trenirate.
• Dane odmora iskoristite da se bavite svojim hobijima, kreativnošću, čitanjem, stvarima koje inače volite, a možda nemate dovoljno vremena tokom radnih dana.
• Pomozite nekome kome je pomoć potrebna. Poklonite višak hrane ili odeću koju ne nosite, pošaljite SMS poruku kao donaciju, dajte krv, nahranite ili udomite životinju sa ulice. Osećaćete se neuporedivo bolje, a ovo će vas podsetiti da budete zahvalni i da više cenite ono što imate.
• Ako se osećate loše, primenite neku od tehnika za smirenje i opuštanje poput dubokog i svesnog disanja, meditacije, joge ili šta god da je vama blisko.
• Obratite se psihoterapeutu ili drugom stručnjaku sa kojim ćete obaviti razgovor ili sesiju i napraviti plan za dalje korake. Na ovaj način nećete samo pomoći sebi po pitanju praznične depresije, već dobijate priliku da bolje upoznate sebe, otkrijete kako da se nosite sa raznim životnim izazovima, ojačate mentalno, emotivno, duhovno i počnete da živite život kakav možda niste ni verovali da je moguć za vas.

❗ Napomena: Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom. Ukoliko imate dodatna pitanja ili želite da radite na ovoj temi, potražite stručnjaka na našem sajtu i kontaktirajte onoga ko vas privuče.

Preporučujemo i ove članke:

• Depresija: Uzroci, simptomi i izlaz iz mraka
• Kako nas popularna psihologija ponekad dovodi u zabludu?
• Skriveni jezik tela: Razumevanje povezanosti bolova u telu i emocionalnih i psihičkih stanja
• Šta je stres i kako ga prepoznati: Najčešći simptomi i posledice po zdravlje

Reference:
Praznična i postpraznična depresija
Praznična depresija