Normalno ponašanje ili posledica neisceljene traume: Da li radiš neku od ovih stvari?
Gotovo svaka osoba u nekom trenutku svog života doživi određen traumatični događaj. Nažalost, to je neizbežan deo života. Ako se trauma ne obradi na odgovarajući način – što uglavnom nije slučaj sa najvećim brojem trauma jer često potiču iz detinjstva – ona postaje nerešena. Nerešena/neisceljena trauma obično ima dugoročan uticaj na život, a ako je osoba ne osvesti i ne preduzme korake ka isceljenju, taj uticaj može biti trajan.
U zavisnosti od mnogih faktora, trauma se može manifestovati na različite načine. U ovom članku govorićemo o nekim ponašanjima koja se tipično ne povezuju sa neisceljenim traumama, već su često opštepsihvaćena u društvu i čak se smatraju normalnim ili poželjnim. Proverite da li se pronalazite u nekima od njih i, ako je tako, dobro razmislite o uzrocima i daljim koracima.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Ambiciozni radoholičar
Radi po ceo dan, verujući da je to normalno i ispravno. Odbija da uspori i da se odmori, smatra to gubljenjem vremena. Postavlja sebi previsoke ciljeve, kratke rokove i zahteva maksimalnu produktivnost i učinak. Kada ne uspe da ostvari zacrtano, kritikuje sebe, oseća krivicu, veruje da nije dovoljno dobar, uspešan, vredan. Ne daje sebi dozvolu da napravi pauzu i povrati energiju, pa je, kao posledica toga, stalno umoran, iscrpljen, nervozan. Često se razboljeva i ima druge fizičke probleme koje uglavnom ignoriše dok ne kulminiraju. Ovo možemo dobrim delom poistovetiti i sa perfekcionizmom, o kome smo takođe pisali na blogu.
People-pleaser
Osoba koja ima potrebu da preterano udovoljava drugima, po cenu nezadovoljavanja sopstvenih potreba. Stavlja sebe na poslednje mesto jer veruje da njene potrebe nisu važne kao tuđe, drugi ljudi su joj veći prioritet od same sebe. Ima problem sa postavljanjem zdravih granica i ne ume da kaže ne. Izbegava konflikte, ne zauzima se za sebe, ide linijom manjeg otpora. Nema dovoljno (ili nimalo) samopouzdanja i osećaja lične vrednosti. Na blogu već postoji poseban članak o ovoj temi.
Nikad ne traži pomoć
I ne samo da ne traži, već je i odbija. Hiper-nezavisnost podrazumeva isključivo oslanjanje na sebe i zasniva se na uverenju osobe da sve mora sama i da nije bezbedno oslanjati se na druge. Veruje da uvek mora da bude jaka, nezavisna, da je ranjivost slabost, pa samim tim i prihvatanje bilo kakve pomoći. Sa druge strane, uglavnom rado pomaže drugima, stavljajući se u ulogu spasioca. Ne pokazuje osećanja, potiskuje ih i iako se često oseća usamljeno, radije bira da nosi masku snage i samostalnosti. ,,Ne treba meni niko, mogu sve sam/a.”
Preopterećenost zdravljem i/ili izgledom
Opsesivno vodi računa o svakoj namirnici, zalogaju, deklaraciji i kategorički odbija sve što i u najmanjoj meri odstupa od standarda ,,savršeno zdravog”. Kinji sebe ako se desi da pojede nešto van svog zacrtanog programa, oseća krivicu i manje vrednuje sebe. Ovako se, nažalost, mogu razviti i različiti poremećaji u ishrani i toksičan odnos prema hrani i sopstvenom telu. Ovakav model ponašanja obično prate i česti, jaki i iscrpljujući treninzi, često preko sopstvenih mogućnosti, čime se telu (i psihi) nanosi više štete nego koristi. Takav trening može postati i vrsta kažnjavanja sebe.
Uvek je među ljudima
Ova osoba nikada nije sama. Uvek je okružena drugim ljudima, bilo da se radi o prijateljima, kolegama, partneru ili porodici. Najčešće deluje jako druželjubivo, komunikativno i ljudi uglavnom vole da provode vreme u njenom društvu. Međutim, kada treba da ostane sama i da se osloni na svoje snage i sposobnosti, oseća se nesigurno, prazno, usamljeno ili nevoljeno. Često ima problem da bilo gde bude viđena bez društva, pa tako ne voli da sama prošeta parkom, ne oseća se prijatno da popije kafu napolju u sopstvenom društvu i slično. Uglavnom iza ovoga stoje traume slične onima koje navode ljude da ,,uskaču” iz veze u vezu, odnosno ne mogu da se nose sa prazninom i usamljenošću koju osećaju kada nemaju partnera kao oslonac.
Ako ste se pronašli u jednom ili više navedenih ponašanja, čestitamo, jer osvešćivanje problema je prvi korak ka rešavanju. Razmislite o tome koje ćete korake dalje preduzeti, a za podršku stručnjaka sa kojim možete brže i lakše doći do isceljenja traume, kliknite na ovaj link i potražite svog terapeuta ili kouča.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
