Simptomi preopterećenog nervnog sistema i 8 načina za vraćanje u balans

Autonomni nervni sistem (ANS) u našem telu je odgovoran za kontrolu automatskih funkcija poput disanja, srčane aktivnosti i digestivnog sistema. ANS se sastoji iz dva dela: simpatički nervni sistem, čiji je posao da odgovori na stres, i parasimpatički nervni sistem, koji podržava opuštanje i odmor.

Kada je nervni sistem preopterećen, može doći do disbalansa između ova dva dela ANS-a. To može rezultirati prekomernom aktivacijom simpatičkog nervnog sistema, što dovodi do tzv. ,,režima preživljavanja” ili hiperaktivnog stresa. Ovo stanje može izazvati konstantan osećaj ugroženosti, povećanu anksioznost i reakcije ,,borba ili beg”, čak i u situacijama koje nisu zaista pretnje. Sa druge strane, neregulisan nervni sistem može se manifestovati i kroz prekomernu aktivaciju parasimpatičkog nervnog sistema, što može izazvati osećaj umora, apatije i smanjenja nivoa energije.

Vaš nervni sistem uči kroz iskustvo, što može da znači da ste tokom svog života prikupili određena iskustva koja nervni sistem integriše i detektuje kao ,,preteća”. Ovo se može manifestovati kao borba/bežanje/zamrzavanje, a ovaj refleks može značajno ometati svakodnevni život i odnose.

Važno je napomenuti da vam način na koji ste se osećali sigurno u prošlosti možda više ne služi u sadašnjosti, pa čak takva sigurnost može stvarati iluziju i više anksioznosti, jer su potrebne promene oko nas i unutar nas, kao i adaptacija na njih. Ovo su neki od najverovatnijih znakova da vaš nervni sistem nije u balansu, već je preopterećen.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.

Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu

Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.

Prejako ili nedovoljno reagovanje

Pod prejakim reagovanjem podrazumevaju se nekontrolisani ispadi, odnosno snažne emocionalne reakcije na neke situacije koje najčešće ne zaslužuju takvu reakciju – drugim rečima, dešava se da ,,planete” zbog sitnice. Frustracija, bes, nedostatak konekcije sa ljudima su takođe simptomi.

Nedovoljno reagovanje je zapravo osećaj apatije, ravnodušnost i manjak interesovanja za stvari u kojima ste nekada uživali ili ste ih smatrali zanimljivim i zabavnim.

Senzorna preosetljivost

Osetljiviji ste na određene zvukove, teksture, mirise ili svetlosti. Čula postaju prenaglašena i teško je fokusirati se na druge stvari. Pozadinska buka postaje teška za ignorisanje, određeni mirisi vam smetaju i postaju prejaki, svetlost vam postaje iritantna u vidnom polju, pa čak i određene teksture mogu delovati neugodno na koži.

Hronični umor

Osećate se umorno čak i kada spavate isto ili više nego obično. Delovi tela vam postaju teški, a nije lako ni razmišljati jasno. Osećate se ,,kao da vas je voz pregazio” i ne pomaže vam fizički odmor.

Problemi sa kožom i/ili organima za varenje

Ovo je najčešće jedna od prvih fizičkih reakcija na stres i preopterećenost. Može se manifestovati kroz digestivne probleme poput gasova, nadutosti, bolova u stomaku ili neredovnog rada creva i čišćenja organizma.

Na koži se mogu pojaviti akne, iritacije ili određene promene u teksturi.

Problemi sa pamćenjem

Imate problem sa koncentracijom i pamćenjem. Ovo može da izgleda kao ,,mentalna magla” (haotičnost u glavi), zaboravnost, rasejanost ili teškoće da se fokusirate na jednu stvar i mesto gde se nalazite. Često i u razgovoru odlutate.

Kako regulisati nervni sistem?

Regulacija nervnog sistema može se postići nizom pristupa i tehnika koje podržavaju balans između simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema. Evo nekoliko koraka koje možete preduzeti:

  1. Trening: Redovna fizička aktivnost može pomoći u balansiranju autonomnog nervnog sistema. Kardio(vaskularne) vežbe, poput brze šetnje, trčanja ili plivanja, posebno dobro utiču na smanjenje nivoa stresa.
  2. Duboko disanje i vežbe disanja: Svesno usmeravanje pažnje na disanje i praktikovanje dubokog, kontrolisanog disanja može aktivirati parasimpatički nervni sistem, smanjujući stres i anksioznost.
  3. Meditacija i mindfulness: Ove tehnike mogu pomoći u smanjenju simpatičke aktivacije i podržati opuštanje. Redovna praksa meditacije ili mindfulness vežbi može poboljšati emocionalnu regulaciju.
  4. Joga: Joga kombinuje fizičke vežbe, disanje i mindfulness, pružajući celovit pristup regulaciji nervnog sistema.
  5. Usklađivanje bioritma: Pokušajte da održavate redovan raspored spavanja, buđenja i obroka. Ovo podržava unutrašnji ritmam tela i pomaže u održavanju stabilnosti nervnog sistema.
  6. Socijalna podrška: Održavanje bliskih i podržavajućih odnosa može pomoći u svakom segmentu. Razgovor i podela osećanja sa pouzdanim osobama mogu imati vrlo pozitivan uticaj na nervni sistem.
  7. Terapija: Psihoterapija, posebno tehnike kao što su kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) ili terapija usmerena na emocionalno regulisanje, može vam pomoći u razumevanju i upravljanju stresom i emocionalnim reakcijama.
  8. Hobi i kreativne aktivnosti: Posvećivanje vremena hobijima ili kreativnim aktivnostima može pružiti emocionalnu ispunjenost i doprineti opuštanju nervnog sistema.

Individualni pristupi variraju, pa može biti korisno eksperimentisati sa različitim tehnikama i pristupima kako biste pronašli onaj koji najbolje odgovara vašim potrebama i koji vam daje najbolje rezultate kroz vreme, rad i strpljenje.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.

Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu

Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.

Preporučujemo i ove članke:

Referenca:
Ružica Nestorov – Instagram

Komentari

  • Još uvek nema komentara.
  • Dodaj komentar