U svetu međuljudskih odnosa, jedna od najčešćih, ali često i najtežih prepreka s kojima se susrećemo jeste emocionalna nedostupnost. Ta karakteristika može biti izuzetno frustrirajuća i bolna, posebno kada se manifestuje u partnerskim/ljubavnim odnosima. Emotivno nedostupni partneri često deluju distancirano, ne pokazuju istinsku emocionalnu bliskost ili otvorenost. Njihova nedostupnost može ostaviti drugu osobu sa osećajem usamljenosti, nerazumevanja i neispunjenosti.
U ovom članku istražićemo šta zapravo znači biti emotivno nedostupan, kako prepoznati ovakvo ponašanje kod partnera, kako se nositi sa tim izazovom u partnerskim odnosima, ali i ono možda najvažnije – zašto smo mi (bili) u takvom odnosu. Dakle, istražićemo i razloge koji stoje iza emocionalne nedostupnosti i kako se možemo približiti rešenju ovog problema, kako bismo izgradili zdravije i ispunjenije veze.
Pripremite se za dublju analizu ovog izazovnog aspekta međuljudskih odnosa, koja će vam možda pružiti uvid u vlastite veze ili vam pomoći da bolje razumete osobe u vašem okruženju koje se nose sa emocionalnom nedostupnošću.
Biti emotivno nedostupan označava nemogućnost ili nedostatak volje da se otvoreno izražava emocionalno, ili da se uspostavi dublja emocionalna povezanost s drugim osobama, posebno u bliskim odnosima kao što su partnerski odnosi, prijateljstva ili porodični odnosi. Osobe koje su emotivno nedostupne često se distanciraju od svojih emocija ili izražavaju samo površinske emocije, čineći ih teško dostupnim ili neshvatljivim drugima.
Emotivna nedostupnost može se manifestovati na različite načine, uključujući izbegavanje dubokih razgovora o emocijama, nedostatak empatije prema partneru ili drugim ljudima, poteškoće u izražavanju ljubavi i naklonosti, te povlačenje u sebe kada su emocije u pitanju. Ova karakteristika može biti posledica različitih faktora, kao što su prethodne traume, strah od povrede, nedostatak emocionalne pismenosti ili nedostatak modela zdravih emocionalnih odnosa u detinjstvu.
Biti emotivno nedostupan može biti izazov za osobe koje su u vezi s takvom osobom, jer može dovesti do osećaja neispunjenosti, usamljenosti i nedovoljne podrške u odnosu. Međutim, važno je napomenuti da emotivna nedostupnost nije nužno trajno stanje i da se može raditi na njoj kroz razumevanje, komunikaciju i eventualno traženje profesionalne pomoći.
Ako se nađete u vezi sa nekim ko je emocionalno nedostupan, možda ćete provoditi fenomenalno vreme zajedno, možda ćete doživljavati lepe trenutke, ali ćete konstantno imati osećaj da ,,nešto nedostaje”. Ukoliko ste prvo pomislili da je emocionalno nedostupna osoba neko ko uopšte ne ulazi u veze, grdno se varate. I obrnuto – nisu sve osobe koje su (duže ili kraće) u vezi sa nekim emocionalno dostupne i otvorene za odnos bliskosti. Koji su to onda znaci ili ,,simptomi” nekoga ko je emocionalno nedostupan?
Emotivno/emocionalno nedostupna osoba, bilo da je u vezi ili ne, može žarko da želi da uživa u svim čarima ljubavne veze. Međutim, osoba neće biti spremna, iz kojih god to razloga bilo, na odnos ljubavi, dublju emocionalnu razmenu ili pravi odnos bliskosti. Fizička strana odnosa može da funkcioniše sasvim dobro, intelektualna razmena može da postoji, kao i seksualna, pa čak i razmena nežnosti, međutim, u emocionalnom smislu se odnos neće dalje razvijati od onoga na početku. Takođe, postojaće izvestan ,,zastoj”, ne samo u emocionalnom produbljivanju odnosa, već i u mogućnosti da se veza kreće i razvija u nekom značajnijem pravcu.
Kada pokazujemo svoje emocije, tada smo emocionalno dostupni, što ujedno znači da smo i ranjivi. Upravo u toj ranjivosti leži odgovor. Osoba koja je bila ranjena, da bi se zaštitila i preživela, podigla je oko sebe nevidljivi zid/štit, ne bi li izbegla dalje povrede. Njome upravlja strah, a ne ljubav.
Možda nije loše napraviti konkretnu razliku između veze sa nekim ko nije emocionalno dostupan i nekim ko je siguran i samouveren. Neko ko je zreo, stabilan, siguran neće zavisiti od odnosa, ali to svakako ne znači da neće želeti da se emotivno otvori i uključi u odnos bliskosti. I što je možda i najvažnije, moći će da bude potpuno iskren i otvoren po pitanju svojih namera u toj vezi, kao i po pitanju onoga što želi od tog odnosa.
Sa druge strane, osoba koja je emocionalno nedostupna, neće biti u stanju da otvoreno i jasno (po)kaže svoja osećanja niti da se poveže sa vama na dubljem nivou. Ako ste ona strana koja u tom odnosu počne da želi nešto ozbiljnije, da oseća malo dublje emocije i da uzalud čeka odgovor sa druge strane, ono ključno što će vam nedostajati biće povezanost.
Osobe koje su tema ovog teksta nisu, dakle, ,,emocionalni prevaranti” koji igraju nekakvu ulogu i pretvaraju se da su nešto što nisu jer emocionalno nedostupne osobe najverovatnije će se i ponašati u skladu sa stanjem u kojem se nalaze. Čak i ako otvoreno ne verbalizuju kako se osećaju i za šta jesu a za šta nisu spremni, svakako vam neće ni ulivati lažnu nadu i neće se truditi da vas uvere da je sve u redu. Tu i leži najveća ,,caka”, jer se mnogima ovaj izazov može učiniti veoma primamljivim.
Što nam je teže dokučivo i teže dostupno nešto kod drugog, biće nam i veći izazov ako to uspemo da osvojimo. Da i ne pominjem koliko ,,hrane” dobija naš narcizam ako bismo uspeli u poduhvatu da baš nama pođe za rukom da osvojimo tu teško osvojivu tvrđavu zvanu ,,emocionalno nedostupna osoba”.
Postoje razni razlozi zbog kojih neko može da postane emocionalno nedostupan jer niko se takav ne rađa. Ovo su samo neki od njih:
Pre nego što krenemo u nabrajanje odlika na osnovu kojih biste mogli da utvrdite da li ste u vezi sa emotivno nedostupnim partnerom, važno mi je da napomenem sledeće: ako se viđate sa nekim ko je u nekoj paralelnoj vezi, braku, ko se viđa sa više osoba u isto vreme, i sve ovo znate, onda je moguće da ste emotivno nedostupna osoba – vi. Takođe, možete da se zapitate da li ste emotivno nedostupni i onda kada odlučujete da uđete u odnos sa nekim ko je tek izašao iz bolnog ili traumatičnog prethodnog odnosa, gorkog razvoda ili ima nerazrešene odnose sa prethodnim partnerom u koje je još uvek emocionalno investiran. Dakle, ako se osoba prekoputa još uvek bori da krene dalje ili da jednostavno razreši odnos sa nekim prethodnim partnerom, i to nam kaže, prirodno je da, ako ništa drugo, na tu informaciju malo zastanemo i usporimo neko vreme, dok ne procenimo da li se stvari razvijaju u korist emotivnog odnosa kakav želimo.
Može se desiti da osoba prekoputa koristi i poziva se na prošla iskustva kao izgovor da se drži na distanci. Važno je da damo sebi vremena da procenimo da li je to slučaj. Takođe, mi ne moramo biti svesni toga da se plašimo bliskosti i da smo emotivno nedostupni, kao što to ne mora biti ni druga strana. Tada i postoji mogućnost da naše nesvesno pohrli u vezu u kojoj ,,neće biti opasnosti”, odnosno, sa druge strane nema osobe koja mi nudi bliskost, koja zaista želi da me upozna, da mi se približi, da se povežemo (kada se toga bojimo, naše nesvesno će dostupne i za nas zainteresovane partnere prepoznavati kao opasnost).
Ključna odrednica, pak, da smo mi oni koji želimo bliskost i povezanost, ali smo ipak nabasali na emotivno nedostupnog partnera, jeste to što osećamo da se nalazimo u vezi koja takva kakva jeste ne zadovoljava naše potrebe za bliskošću i povezanošću, ali uglavnom zadovoljava potrebe našeg partnera, i konstantno se nalazimo u istom neskladu. Naši pozivi na razgovor na tu temu, kao ni sami razgovori, ne vode daljem produbljivanju odnosa, već konstantno potvrđuju status quo.
Evo koje sve informacije mogu da nam budu od važnosti ako pokušavamo da procenimo da li smo naleteli na osobu koja nije otvorena i dostupna za odnos bliskosti:
Ukoliko prepoznajemo većinu stavki iz prethodnog teksta, onda svi znaci koji su nam potrebni sa druge strane kako bismo shvatili situaciju već jesu tu. Možda je naš izbor da malo zažmurimo pred znacima ili želimo da mislimo da se druga strana samo pretvara ili ima ,,blindirana vrata” oko svog davno povređenog srca koja ćemo, eto, samo mi uspeti da otopimo.
U tom grmu i leži zec. Ako postoje znaci da nam neko nije emotivno dostupan, onda i nije. Drugo je i dublje pitanje koji sve razlozi mogu ležati iza svega toga, ali oni trenutno nisu tema našeg razmatranja. Pravo pitanje kojim se moramo pozabaviti jeste: ,,Otkud ja u vezi sa emocionalno nedostupnom osobom”.
Velika je opasnost od toga da osobu ,,demonizujemo”, ocrnimo, optužimo da se igra sa nama, a to uglavnom nije istina. Ukoliko partner nije zainteresovan za produbljivanje odnosa bliskosti sa nama, ne znači da nije zainteresovan za sve druge čari veze u kojoj se nalazimo, što će nam sve uglavnom i reći i pokazati. ,,Samo” neće biti zainteresovan za pokazivanje dubokih osećanja, a neće želeti ni da ih primi sa druge strane. Na nama je da uzmemo ili ostavimo. Ako smo dovoljno otvoreni i iskreni sa sobom, lako ćemo sagledati koje su namere osobe sa kojom smo u vezi i da li želimo da ostanemo u njoj ili ne. Međutim, ono što moramo imati na umu jeste, ukoliko je bar jedna osoba u vezi emocionalno nedostupna, a dešava se da budu i obe, onda je važno da utvrdimo da li gajimo realna očekivanja od takve veze.
Ukoliko odlučimo da takvu vezu nastavimo, a očekujemo ljubav, bliskost, povezanost – velike su šanse da će iz nje neko izaći gadno povređen ili ostati sa osećanjem da je iskorišćen, zbunjen, u konfuziji. Često ostane gorak osećaj odbačenosti koji onda ima posledice na samopouzdanje i samopoštovanje osobe koja je ostavljena. Upravo iz tih razloga jeste važno na vreme pogledati istini u oči i priznati sebi da partner, koliko god mi to želimo, nije spreman (iz kojih god razloga) za bliskost sa nama ili se jednostavno oseća dobro u tom površnom odnosu kakav imamo.
Ukoliko primetimo da je ovakav odnos ipak uticao na naše samopouzdanje ili sliku o sebi, to opet svakako nije krivica druge osobe, niti nam je partner ,,to uradio”, već je samo alarm da bismo morali malo više da se brinemo o sebi i svojim potrebama, kao i da proverimo neka svoja dublja uverenja. Ako umemo da brinemo o svojim potrebama na adekvatan način, na prvom mestu ćemo na vreme proceniti da u ovakvom odnosu nisu zadovoljene i krenućemo dalje. Ako smo sa ovim načisto, nedostupnost druge osobe videćemo kao odraz kapaciteta te osobe, a ne kao potvrdu toga da mi nismo vredni te bliskosti.
Takođe, važno je reći da to što neko nije emocionalno dostupan, ne znači da je loš čovek, niti da ima loše namere. U nekim situacijama može se desiti da se vremenom osoba otvori, da obradi sadržaje koji ga/je koče, da napuni ,,emotivne baterije”, da se situacija promeni, ali se to svakako neće desiti ukoliko druga osoba vrši bilo kakav pritisak ili ulaže bilo kakve napore da ubrza stvari. Pomak može da se desi, ali u svoje vreme. Pritisak, manipulacije ili brzanje stvari mogu samo da dovedu do toga da se osoba oseća sve lošije i lošije dok potpuno ne odustane.
Ukoliko neko odluči da, uz veoma iskren razgovor sa samim sobom, ipak ostane u vezi sa osobom koja nije dostupna emotivno, onda bi bilo najbolje da izbriše sva svoja očekivanja, da pokuša da ne sudi drugoj strani prestrogo i da mu/joj ostavi onoliko prostora i vremena koliko može da podnese.
Osoba koja je emocionalno nedostupna može da bude veoma zabavna, šarmantna, interesantna, fizički nama kompatibilna. U svemu tome, to što nam nije emocionalno dostupna i otvorena može da izaziva još veću frustraciju. Moramo imati na umu jednu stvar: uvek imamo mogućnost izbora. Nije u redu blatiti, kriviti niti presirati drugu osobu da radi nešto što ne želi i na šta nije spremna samo da bismo se mi osećali bolje.
Često se dešava da se upravo osobe koje su jednako nedostupne međusobno privuku, a da toga i ne budu svesni. Upravo tu leži jedan od odgovora na pitanje – a otkud mi u takvom odnosu. Možda su naši razlozi, ali i poteškoće, vrlo slični ili čak identični partnerovim.
Ono što je možda i najvažnije da uzmemo kao pouku – ne možemo promeniti druge. Drugi će se menjati kada sami odluče i kada su spremni na to. Ono što možemo jeste da se fokusiramo na sebe, na to ko smo, gde idemo i šta želimo, i zašto nas je privukla osoba koja nije spremna za emocionalnu razmenu. A ukoliko nas je već privukla i uočavamo veliki broj nabrojanih znakova, važno je da priznamo sebi u šta smo se upustili i da li nam je ipak potrebno nešto više od onoga što je trenutno na ponudi. Mnogo je bolje izaći iz takvog odnosa, nego sebi stvarati uznemirenost, neprijatnost, a u najgorem slučaju i traumu.
Ako stalno uzroke svojih neprijatnih osećanja tražimo u drugoj osobi, počinjemo da verujemo da su drugi ljudi uzrok našeg bola. Samo je naš izbor koga smo pustili u svoju blizinu. I samo je u nama samima uzrok našeg visokog/niskog samopoštovanja, osećaja lične vrednosti, životnog zadovoljstva, ili sreće i ispunjenosti.
Veza u kojoj se nalazimo ili partner sa kojim smo često mogu da nam posluže kao ,,ogledalo” onoga što, u stvari, dolazi iz nas samih. Kada to shvatimo i počnemo da radimo na sebi, ući ćemo u vezu u kojoj ćemo moći podjednako da razmenjujemo ljubav i da gradimo odnos koji će moći nezaustavljivo da raste.
Referenca:
Šta znači biti emocionalno nedostupan i da li ste to možda vi?