Šta je trauma: Sve o traumi što treba da znaš i vodič ka isceljenju
Trauma je jedan od najčešće korišćenih pojmova u današnjem društvu i vrlo često se koristi u neodgovarajućem značenju. U današnjem tekstu obradićemo značenje ovog pojma, kao i sve što je važno da znate o tome kako i zašto trauma nastaje, koje su posledice i kako se isceliti od iste. Nažalost, taumatski događaji se mogu desiti u bilo kom uzrastu i imati ozbiljne posledice na fizičko i mentalno blagostanje.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Iskustvo svake osobe je jedinstveno, ali postoje uobičajeni uzroci, kao i najčešći simptomi posttraumatskog stresa, kao što su anksioznost, flešbekovi i poremećaj sna. Uz pravilan tretman i socijalnu podršku – posebno kroz terapiju – većina ljudi može da prevaziđe ove negativne efekte, iskusi poboljšani kvalitet života i krene putem izlečenja.
Šta je trauma?
Trauma predstavlja odgovor na izuzetno stresan događaj ili situaciju. Tačnije, ona podrazumeva odgovor organizma nakon događaja koji je osobu psihološki potpuno obuzeo, što često rezultira šokom, poricanjem i promenama u telu, umu i ponašanju.
Jedna od definicija traume jeste da je to posledica događaja koji osoba doživljava kao izuzetno težak ili opasan po život. Trauma može imati trajne negativne efekte na mentalno, fizičko, emocionalno, socijalno ili duhovno blagostanje. Trauma je obično povezana sa značajnim događajima kao što su fizički ili seksualni napadi, nasilje ili nesreće. Takođe, može uključivati odgovore na ponovljene događaje, kao što je stalno emocionalno zlostavljanje ili zanemarivanje u detinjstvu. Trauma se može i prenositi sa generacije na generaciju, pa tako posledice i simptome traume može doživljavati osoba koja traumu nije lično doživela, već ju je transgeneracijski ,,nasledila” od roditelja ili starijih članova porodice.
Neće svako ko je doživeo traumatičan događaj imati dugotrajne posledice. Oko 20% ljudi koji dožive traumatski događaj će razviti posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), a mnogi drugi mogu imati određene simptome, ali se oni neće smatrati dovoljno intenzivnim da bi se klasifikovali kao PTSP.
Kompleksna trauma
Kompleksna trauma ili kompleksni PTSP podrazumeva traumu koja se ponavlja. Nastaje kao posledica dugotrajne, ponavljane traumatske situacije koju osoba može teško ili ne može nikako da napusti (npr. u detinjstvu).
Kompleksna trauma obično počinje u detinjstvu i često se ogleda kroz porodično nasilje, psihičko i/ili fizičko zlostavljanje, zanemarivanje i slična iskustva koja su dugotrajna i ponavljajuća. Rana iskustva traume mogu ostaviti dubok trag na pogled na svet, osećaj sopstva i odnose kasnije u životu, zbog čega ove osobe često, i kada odrastu, nastavljaju da žive sličnu dinamiku i ponavljaju poznate obrasce.
Mentalne i fizičke posledice traume
Trauma može uticati na gotovo sve oblasti života, uključujući emocionalnu, socijalnu, fizičku, duhovnu komponentu. Tokom ekstremnog stresa, telo i um postaju preopterećeni, angažujući nervni sistem u vidu reakcije borbe, bega ili ,,zamrzavanja”. Simptomi posttraumatskog stresa su, zapravo, posledice preopterećenosti nervnog sistema – telo i um ne mogu u potpunosti da procesuiraju traumatske događaje u momentu dok se dešavaju, već to čine nakon što opasnost prođe.
Neki od uobičajenih simptoma nakon traume su sledeći:
- intruzivne misli, uključujući flešbekove ili noćne more
- izbegavanje stvari koje osobu podsećaju na traumu, kao što su određeni ljudi, mesta, predmeti ili situacije
- hipervigilancija ili hiperbudnost – izuzetna osetljivost na okolinu, preterana izoštrenost čula kao prevencija moguće opasnosti
- plašljivost, osoba se lako preplaši ili trgne na svaki zvuk ili pokret
- osetljivost na okidače koji podsećaju na traumu, svesno ili podsvesno
- promene u načinu na koji osoba vidi sebe, uverenje da je loša ili osećanje krivice ili stida
- nemogućnost kontrolisanja sopstvenih emocija, lako dolazi do preplavljenosti
Traumatski stres se takođe može manifestovati na planu fizičkog zdravlja. Efekti traume na telo poznati su kao somatski simptomi i mogu uključivati:
- hronične bolove
- nesanicu, noćne more
- bol u grudima
- glavobolje
- bol u leđima…
Učestalost traume
U nedostatku podataka koji se odnose na naše podneblje, navešćemo informacije koje su vezane za istraživanja rađena u SAD-u. Prema procenama Instituta Sidran, čak 70% odraslih građana Sjedinjenih američkih država iskusilo je traumatičan događaj bar jednom u životu. Neće svi koji su doživeli traumatičan događaj razviti simptome traume, odnosno PTSP. Procenjeno je da oko 20% osoba koje dožive traumu može razviti simptome koji se vode pod PTSP.
Istraživanje je pokazalo da su žene u duplo većem riziku od toga da razviju simptome PTSP nego muškarci, a posebno veliki rizik predstavljaju traume poput silovanja, fizičkog napada i drugih tipova fizičkog i seksualnog nasilja kojima su upravo žene najčešće izložene. Takođe, navedeno je da čak 61% odraslih Amerikanaca navodi da je u detinjstvu imao iskustvo poput nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja ili zavisnosti u okviru porodice.
Uzroci i tipovi trauma
Trauma se manje odnosi na konkretan događaj, a više na to kako osoba reaguje na sam događaj. Međutim, postoje određeni događaji će, po svojoj prirodi, verovatnije dovesti do traume od drugih. Stoga, trauma se najčešće javlja u sledećim situacijama:
- medicinska trauma (operacija, hospitalizacija, bolest, loš tretman medicinskog osoblja…)
- seksualna trauma
- porodična trauma
- izbeglička trauma
- trauma žalovanja
- terorizam i ekstremno nasilje
- porodično nasilje
- nesreća ili prirodna katastrofa
- trauma u detinjstvu (zanemarivanje, zlostavljanje…)
U jednoj opštoj klasifikaciji, traumu možemo podeliti na tri tipa:
- Emocionalna trauma: osećanja koja nam traumatski događaji ostavljaju. Emocionalna trauma, koju karakteriše osećaj nesigurnosti u svom telu, može da promeni funkciju našeg mozga i da dovede do sveobuhvatnog osećaja beznađa
- Kompleksna trauma: serija traumatskih događaja koji mogu imati trajni uticaj na život
- Sekundarna trauma: takođe poznata i kao posredna trauma, odnosi se na situaciju gde je osoba svedok traume. Svedočenje traumatičnom događaju može uticati na naše emocionalno zdravlje i takođe zahteva podršku, empatiju i saosećanje
Trauma sa velikim T i trauma sa malim t
Neki kliničari razlažu traume na one sa velikim T i malim t. Traume sa velikim T su obično povezane sa PTSP-om i podrazumevaju događaje poput rata ili seksualnog napada. Traume sa malim t uključuju velike životne promene, emocionalno zlostavljanje ili maltretiranje.
Deljenje traumatskih iskustava u ove kategorije je kontroverzno. Vremenom, ponovljena izloženost traumama sa malim t može izazvati isto toliko emocionalne štete kao i izloženost traumama sa velikim t, posebno kada se takvi događaji dožive tokom detinjstva i u slučajevima kompleksne traume. Stoga, važno je naglasiti da sve emocionalne rane zaslužuju empatiju i podršku, kao i da u svakom slučaju treba raditi na isceljenju i ne ignorisati simptome.
Mentalni problemi povezani sa traumom
Trauma se vezuje za različite probleme mentalnog zdravlja, a neki od njih su sledeći:
- PTSP: kao što smo prethodno naveli, neće svako ko doživi traumu razviti PTSP, ali oko 20% će zadovoljiti dijagnostičke kriterijume
- Disocijativni poremećaj: disocijacija je uobičajen odgovor na traumu. Prema Američkom udruženju psihijatara, 90% disocijativnih poremećaja može biti povezano sa traumom.
- Granični poremećaj ličnosti: prema studiji iz 2021. godine, u 30% do 90% slučajeva, granični poremećaj ličnosti (BPD) povezan je sa zlostavljanjem i zanemarivanjem u detinjstvu
- Depresija: karakteriše je nedostatak energije i osećaj bezvrednosti, između ostalih simptoma – depresija je uobičajen odgovor na traumu
- Anksiozni poremećaji: simptomi anksioznosti, kao što su osećaj straha i panike, često se preklapaju sa simptomima PTSP-a. Anksioznost se može pojaviti kada se suočite sa nečim što vas podseća na traumu
Kako se isceliti od traume?
Iako oporavak od traume nije lak, važno je znati da je moguć i da je mnogo ljudi uspelo da se isceli. Psihoterapija fokusirana na traumu je jedna od najefikasnijih stvari koje možete učiniti za svoj oporavak.
Američko psihološko udruženje posebno preporučuje sledeće vrste terapije za traumu:
- kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT)
- terapija kognitivne obrade (CPT)
- terapija produženom ekspozicijom (PE).
Takođe preporučuju i terapiju desenzibilizacije i ponovne obrade (EMDR) i narativnu terapiju izlaganja (NET). Mnogo je različitih vrsta i modaliteta terapije, a na vama je da u razgovoru sa stručnim licem i u skladu sa sopstvenim senzibilitetom izaberete terapiju i stručnjaka koji će vam najviše odgovarati.
Pored tradicionalne psihoterapije, ekspresivne umetnosti, kao što su kreativno pisanje, pozorište i druge vrste umetničkog izražavanja mogu pomoći u lečenju traume. Prema studiji iz 2019. godine, ekspresivno pisanje može poboljšati otpornost na traumu.
Mnogim ljudima koji su doživeli traumu je teško da praktikuju brigu o sebi i samosaosećanje. Terapeuti za traumu, između ostalog, rade sa vama na unapređenju ovih veština, što može imati trajne efekte na mnoga područja života. Psihoedukacija takođe može pomoći da razumete svoje simptome, što može biti veliki korak ka izlečenju. Čitanje priča o isceljenju trauma i pozitivni primeri iz prakse mogu delovati osnažujuće i inspirativno.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Referenca:
What is trauma?
