10 znakova da potiskuješ delove sebe i ne živiš autentično

Duhovnost
Psihologija
26. mart, 2024
Podeli

Jungov pojam senke, našeg nesvesnog dela koji smo potisnuli duboko u sebe kako bismo se prilagodili društvu i okruženju, može se manifestovati na mnogo načina u svakodnevnom životu. Uglavnom će se javiti kroz određene obrasce ponašanja i emocionalne odgovore koji proizlaze iz nesvesnih aspekata. Što je manje senka integrisana u svesni život pojedinca, to je njemu teže da živi autentično i da bude ono što istinski jeste jer se više bavi skrivanjem svojih ,,nepoželjnih” delova. U ovom tekstu istražićemo nekoliko ključnih pokazatelja nedovoljne integracije senke i kako ti obrasci mogu uticati na vaš život ukoliko ih ne osvestite i ne posvetite im pažnju.

Sadržaj

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.

Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu

Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.

Burno reagujete na okidače

Ako vas drugi ljudi i situacije lako ,,trigeruju” i imate burne i intenzivne reakcije na određene okidače, ovo najčešće znači da niste integrisali svoju senku, već se ona ,,oglašava” iz vas u tim momentima. Pošto se ne povezujete na svesnom nivou sa potisnutim delovima sebe, oni se bore da isplivaju na ovakav način, što može narušiti vaš mir i emotivnu stabilnost. Umesto što ćete im dozvoliti da upravljaju vama, trebalo bi da okidače iskoristite kao smernice ka tome na šta posebno treba da obratite pažnju i koji to delovi vas traže da ih osvestite i prihvatite.

Uverenje da niste dovoljno dobri

Osećaj da ne vredite dovoljno, da šta god da uradite nije dovoljno dobro i da uvek morate da se trudite više, da zaslužite ljubav i priznanje okruženja – najčešće potiče iz detinjstva. Ovo je deo senke, deo vas koji ste potisnuli i sada izlazi na površinu u obliku ograničavajućih uverenja koja vas sprečavaju da se usudite na promene, da krenete ka svojim ciljevima, da ostvarite kvalitetne odnose. Umesto što sebe kudite i osuđujete svaki put kada nešto ne uradite savršeno, pokušajte da usvojite uverenje da vas svaka greška ili neuspeh vode jedan korak bliže uspehu. Neka vaš cilj bude samo da budete uporni i da ne odustajete od svojih želja, a rezultati će doći kroz vreme.

Odbrambeni stav

Imate potrebu da odbranite svoje stavove po svaku cenu, čak i u situacijama kada ih niko ne napada, već samo iznosi drugačije mišljenje. Na ovaj način ostavljate utisak da ni sami ne verujete u ono što tvrdite. Razmislite o tome zašto shvatate lično to što se neko ne slaže sa vama. Da li vas osoba ugrožava time što ne misli isto što i vi? Ili možda ni sami niste sigurni u stav koji iznosite? Istražujte, otvorite um i razumite da svako polazi od sebe i da različita mišljenja mogu da koegzistiraju u miru, bez potrebe da jedno drugo pobijaju.

Preterano ste kritični

Primećujete tuđe mane i skloni ste sitničavosti, često kritikujete i imate negativan stav. Imate naviku da podrazumevate ono što je dobro i pozitivno, a da umesto toga ističete loše strane. Odakle to potiče? Možda iz detinjstva? Pokušajte da ,,okrenete ploču” i da u svakom danu primetite bar tri pozitivne stvari. Kada počnete da tražite dobro u ljudima i situacijama oko sebe, otvorićete um za nove spoznaje. U isto vreme, važno je da prihvatite da su neke stvari takve kakve jesu iako vam se možda ne sviđaju. Prihvatite i otpustite očekivanja.

Upoređivanje sa drugima

Često se upoređujete sa drugim ljudima i uvek vam izgleda kao da je njima bolje, da lepše žive, da su srećniji, da imaju nešto što vi nemate, zbog čega se osećate loše i padate u depresivna raspoloženja. Odbijate da prihvatite situaciju u kojoj se nalazite i da odatle krenete ka promeni, već trošite energiju na posmatranje tuđih života i očajavanje. Umesto upoređivanja, zavisti i ljubomore, pokušajte da razumete da ničiji život nije tako savršen kao što izgleda. Ljudski problemi i izazovi su često vrlo slični, iako ponekad ne deluje tako. Uostalom, čak i da je nekome trenutno bolje nego vama, to bi trebalo da posmatrate kao motivaciju i dokaz da život uvek može postati lepši.

Previše ugađate drugima

Možda ste svesni, a možda i niste osvestili da ste people-pleaser, odnosno osoba koja potrebe drugih ljudi stavlja ispred sopstvenih. Po svaku cenu se trudite da udovoljite drugima, zbog čega zapostavljate sebe i na kraju ste nezadovoljni jer drugi podrazumevaju da sve činite za njih, a ne uzvraćaju vam istom merom. Ovo najčešće potiče iz potrebe da budemo prihvaćeni i voljeni. Znate šta? Ljudi mogu da vas vole i prihvataju čak i ako sebe stavite na prvo mesto. Zapravo, tek će vas onda iskreno voleti u vašoj autentičnosti, dok ovako mogu da vas vole jer činite stvari za njih. Vreme je da počnete da razočaravate druge, umesto sebe.

Potreba da uvek budete u pravu

Teško prihvatate mogućnost greške i ne dozvoljavate da ne budete u pravu. Ovo može biti povezano sa perfekcionizmom. Vaši razgovori sa drugima umeju lako da se pretvore u diskusije jer imate potrebu da pobijete tuđe mišljenje i argumente kako biste dokazali da je samo vaš stav ispravan. Slično je i sa malopre navedenim odbrambenim stavom, s tim što je ovde fokus na nepriznavanju greške jer verujete da morate biti savršeni i da bi vas, ako biste priznali da niste u pravu, to na neki način umanjilo pred drugima i pred sobom. U stvari, tek kada date sebi dozvolu da ne budete uvek u pravu i još to glasno priznate, osetićete novi nivo samopouzdanja.

Uverenje da niste vredni ljubavi

Povezano je sa nevrednovanjem sebe i lošom slikom o sebi koja takođe najčešće potiče iz detinjstva. Ovo u odraslom dobu daje nisko samopoštovanje i samopouzdanje, a često i teškoće ili nemogućnost ostvarivanja kvalitetnog partnerskog odnosa. Posledica ovog uverenja može biti da ste neke svoje osobine, potrebe i želje potisnuli u senku, verujući da ,,nisu dobre” ili da ne možete da ih ostvarite, a zapravo bi vas možda baš one dovele do vaših najvećih kvaliteta i životne svrhe, što bi vam dalo vetar u leđa da poverujete da ste vredni i moćni.

Velika potreba za kontrolom

Preterana potreba za kontrolom potiče iz nesigurnosti, manjka vere u sebe, u druge ljude i u život. Osoba koja želi sve da kontroliše najčešće je anksiozna, lako plane ili potiskuje svoje emocije, opterećuje se svakom sitnicom i previše analizira. Teško joj je da ostvari unutrašnji mir i da se prepusti. U praksi, postoji nebrojeno mnogo stvari koje su van naše kontrole. Ovo ne treba da nas zastraši, već da nas uči prihvatanju i prepuštanju. Vera u sopstvene kapacitete da se nosimo sa svakom situacijom i da život uvek ima neki plan za nas je neophodna da bismo mogli da se opustimo i bavimo se samo onim stvarima koje zaista jesu u našim rukama.

Skrivanje iza maske

Ukoliko imate izazov sa autentičnošću i radije birate da sakrijete pravog sebe iz straha od neprihvatanja ili nerazumevanja, to je jasan znak da niste integrisali svoju senku. Potiskujete sve ono što verujete da se drugima možda ne bi dopalo, da bi vas zbog toga odbacili ili bi promenili mišljenje o vama. Upravo je ovo i način na koji nastaje naša senka, a u isto vreme i ključ integracije i življenja celovitosti. Upoznavanje i prihvatanje sebe treba postaviti kao prioritet iznad svih drugih prioriteta.

Svako ima senku i što je ona manje otelovljena u svesti pojedinca, crnja je i gušća.
– Karl Jung

Integracija senke ključna je za lični razvoj i emocionalno blagostanje. Prepoznavanje i prihvatanje onih aspekata sebe koje smo potisnuli omogućava nam da izgradimo dublje razumevanje sopstvene ličnosti. Samoproučavanje i rad na integraciji senke mogu voditi ka unutrašnjem skladu, smanjenju emocionalnih reakcija na spoljašnje podsticaje i, konačno, postizanju autentičnosti u odnosu sa sobom i drugima.