4 nivoa uma: U potrazi za dubljim razumevanjem čovekove skrivene snage
Od uočavanja mogućnosti za karijeru do osećaja ponosa što smo je ostvarili, preko pravljenja izbora između ispravnog i lakog, do nemogućnosti da zaboravimo bolno sećanje – sve je iskustvo našeg uma. Um stvara iskustva i daje smisao našem životu.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Sastojimo se od tela, uma i duše (atmana). Pomoću tela delujemo, pomoću uma spoznajemo, a atman (duša) nas čini besmrtnima i božanskima. Stoga, možemo reći da je trostruka manifestacija čoveka:
- delovanje,
- spoznaja i
- postojanje.
Kada je prisutan sklad ova tri aspekta, uzdižemo se na viši nivo svesti i postojanja. Ovaj sklad postižemo meditacijom.
Čovek ima sposobnost da svesno odabere hoće li biti savršeno srećan ili savršeno nesrećan, savršeno zdrav ili savršeno bolestan. Ovi osećaji i razlučivanja su zapravo obrasci uma. Često se misli da je um funkcionalan aspekt mozga, ali um i mozak su dve različite stvari.
Um se nalazi u svemu i koristi mozak kao alat. Um je svaka stanica, svaka misao i ne postoji na nekom određenom mestu. On nije isto što i Bog, premda ima obeležja. Um nije samo proces mišljenja, već su misli i osećaji izražaji uma, kao što talasi na moru nisu okean, već samo njegova manifestacija. Um je jedan, ali se sastoji od različitih aspekata koji predstavljaju njegove različite oblike.
Šta je um po filozofiji jogi majstora?
Sama definicija joge govori o utišavanju uma. Mudrac Sage Patanjali (otac moderne joge) definiše jogu kao praksu za smirivanje uma i fluktuacija koje on stvara. To znači da se joga ne može postići bez razumevanja, razlikovanja i koordinacije uma.
U jogi, um se ne posmatra kao sinonim za mozak koji ima određeni prostor u fizičkom telu i kontroliše logičke operacije. ,,Jogijski” koncept uma kombinuje svu svesnu i nesvesnu aktivnost osobe. To uključuje naše misli, osećanja, sećanja, uverenja, pa čak i ego koji nas tera da shvatimo svoje postojanje.
Kada je um uslovljen, on podržava telo kroz svako iskustvo i stanje. Um je izvor zadovoljstva i bola. Mudrac Patanjali je isticao prevashodnu važnost uma. Zato je raspravljao o načinima disciplinovanja uma (Yamas i Niyamas), čak i pre nego što je objasnio fizičke položaje, meditaciju i vežbe disanja.
Šta čini um?
Većina zapadnih teorija gleda na um kao na jednu jedinicu. Ali u jogijskom razumevanju, postoji 16 dimenzija ljudskog uma, kategorizovanih u 4 nivoa ili dela. Ove kategorije su Manas, Chitta, Ahamkara i Buddhi.
Ova četiri dela uma rade u koordinaciji jedni sa drugima kako bi nam omogućili da iskusimo svet. Zamislite njihove krakove na točku. Točak se rotira da bi nam pružio percepciju stvarnosti, dok jezgro (um) ostaje mirno. Ovo je idealno stanje joge, neometano, mirno jezgro.
Manas – niži um
On koordinira motoričke organe i osećaje, te daje sposobnost mišljenja ili razmišljanja. Ovaj aspekt uma je sklon sumnjama i preispitivanju.
Manas ima mnogo slojeva. Ali Manas nije samo mozak – on se nalazi u celom telu. Svaka ćelija u telu ima fenomenalno sećanje – ne samo na ovaj život, već i na milione godina unazad. Vaše telo se jasno seća kakvi su bili vaši preci pre hiljada ili miliona godina. Od vrha do dna, postoji Manas – ovo se zove manomaia kosha. U svakoj ćeliji u telu postoji pamćenje i inteligencija, ali ne i intelekt. Intelekt je samo aspekt mozga.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Buddhi – viši um, intelekt
Ovo je naša inteligencija koja ima dvostruku sposobnost: mogućnost da kvalifikujemo (razlika između sebe i svega što nisam ja) i prosuđujemo (sagledamo pravu prirodu stvari i njenu povezanost sa univerzumom). Ukoliko je Manas spreman da prihvati vođstvo buddh-ija, imamo veću i bolju sposobnost odlučivanja i prosuđivanja situacije i objekata.
Buddhi ili intelekt ne može da funkcioniše bez određene banke memorije ili podataka. U zavisnosti od podataka koje imate, intelekt se poigrava. Pretpostavimo da u vašem memorijskom sistemu postoji 10 gigabajta memorije. U zavisnosti od toga koliko je vaš Buddhi oštar, jedna osoba može proizvesti, recimo, trilion misli sa ovih 10 gigabajta. Neko drugi može da proizvede 10 triliona misli sa istih 10 gigabajta memorije.
Ako možete da razmišljate malo bolje od nekog drugog, danas se to smatra inteligencijom. Ako neko kaže jednu stvar, a vi na to možete reći deset stvari, možda ste društveno pametni, ali niste ništa inteligentniji. Nažalost, u današnjim obrazovnim i akademskim sistemima sve je određeno ovim. Ako možete da napravite više stvari od toga, smatrate se inteligentnim, što nije tačno – imate samo oštriji Buddhi. Buddhi vas ni na koji način neće odvesti van granica jer može da funkcioniše samo na osnovu podataka koji su već tamo. Nije u stanju da pristupi ničemu osim toga.
Chitta – kosmička inteligencija
Chitta je poslednja tačka uma. Ona daje vrednost onom što je Manas percipcirao, a Buddhi analizirao. Kada je Chitta u ravnoteži, tada osećamo mir, sreću i spokoj.
Chitta je um bez pamćenja – čista inteligencija. Ova inteligencija je poput kosmičke inteligencije – jednostavno je tu. Sve se dešava zbog toga. Ne funkcioniše sa ili bez memorije – jednostavno funkcioniše. Na neki način, ono što nazivate kosmosom je živi um, ne u smislu intelekta, već u smislu Chitta. Povezuje se sa osnovom kreacije u vama. Povezuje vas sa vašom svešću.
Chitta je uvek uključena – bilo da ste budni ili spavate. Vaš intelekt se pali i gasi. Mnogo puta ne uspe, čak i kada ste budni. Ako Chitta ili inteligencija u vama ne bi uvek bila uključena, ne biste mogli da ostanete živi. Pokušajte da upravljate disanjem svojim intelektom – poludećete. Chitta vas održava u životu, čini da se život odvija. Ako dodirnete ovu dimenziju svog uma, koja je tačka veze sa svešću, ne morate ništa ni da želite, ne morate ništa da sanjate – ionako će se desiti najbolja moguća stvar koja vam se može desiti.
Ahankara – više og ega
Intelekt se direktno povezuje sa trećom dimenzijom vašeg uma, koja se zove Ahankara. Ahankara se ponekad prevodi kao ego, ali je mnogo više od toga. Ahankara vam daje osećaj identiteta. To je stanje u kojem se poistovećujemo s fizičkim telom, njegovim željama i potrebama. On je neophodan da bismo postojali i funkcionisali u materijalnom svetu dualnosti. No, on mora biti harmoničan i prefinjen da bismo mogli da napredujemo.
Kada vaša Ahankara poprimi identitet, vaš intelekt funkcioniše samo u tom kontekstu. Važno je da funkcionišete mimo intelekta, jer intelekt robuje vašem identitetu.
Ego odlučuje i prerađuje informacije koje su dobijene od drugih aspekata uma, te stvara lične stavove i određuje odnose.
Naši identiteti, kao što je pripadnost određenoj naciji, zajednici ili bilo čemu drugom, neophodni su za naš opstanak u određenom društvu. Ali ne možete misliti dalje od ovoga jer funkcionišete samo od svog intelekta, a intelekt se održava od Ahankare. Samo duž ose Ahankare, intelekt može da funkcioniše. Intelekt ne može da prevaziđe ovo jer je to njegova priroda. Ali postoje i drugi načini da upoznamo život izvan identiteta koje smo preuzeli da bismo opstali u svetu.
Sinergija i delovanje između nivoa
Neravnoteža u četiri dela ili nivoa uma je glavni razlog za naše poremećene i nemirne umove. Manas je kontrolor organa čula i delovanja. Ali ako je zaveden uticajem Chitta-e, teži da se preda željama. Manas može kontrolisati želje samo ako se Chitta, Ahankara i Buddhi ponašaju ispravno.
Funkcija Chitta uma je vođena egoističnim mislima koje proizvodi Ahankara. Povezanost između Ahankare i sećanja na Chitta umu glavni su uzrok mentalnih problema. Uspomene koje se nalaze u Chitta umu (kosmička inteligencija) obojene su Ahankara-om (ego) i bore se za pažnju Buddhi-ja (intelekt). Ako Buddhi ne funkcioniše logično, ovi obojeni utisci podstiču Manas (niži um) da preduzima radnje koje nisu ni zdrave ni dobre za um.
Samo Buddhi može da pravi razliku između ispravnog i pogrešnog i da naredi svima drugima kako da donesu svoje odluke. Može da razume lažni identitet kojeg se Ahankara drži i da ubedi Ahankara-u da odustane.
Joga naglašava otklanjanje zamućenja Buddhi-ja kako bi drugi delovi uma funkcionisali zdravo. Sage Patanjali to naziva regulacijom ili balansiranjem jezgra.
Izvan uma
Iako vam ovo može delovati apstraktno, jedno je sigurno, a to je da shvatamo koliko je naš um kompleksan. On ima direktnu kontrolu nad dahom, čulima i telom. Utiče na čula i vodi ih da deluju. Ima sposobnost da želi stvari za sebe koje mogu, ali ne moraju stvoriti mentalne probleme. Um izvodi ove operacije kroz svoja četiri nivoa.
Svrha koordinacije svih ovih nivoa uma je da dovede do mirnog i produktivnog života daleko od bede. Joga preporučuje vežbe kao što su duhovne prakse, disanje i discipline koje treniraju um da funkcioniše na zdrav način.
Međutim, joga ima još viši cilj, a to je prevazići um. U praksi, to znači da pomogne umu da razume da utisci izazvani njime nisu stvarni i da je istina iznad toga.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Referenca:
The Four Parts of Mind – Harnessing the True Power of the Mind
What is Mind in Yoga? Its Four Parts Manas, Chitta, Buddhi, Ahamkara
4 aspekta prirode uma
