Ovo je jedna od najznačajnih tema na našem blogu, a uskoro ćete saznati i zašto. Jedan od značajnih koraka u radu na sebi jeste identifikovanje rana duše i maski ega koje nosimo. Ova dva pojma su vrlo važna i tesno povezana, u nastavku ćemo objasniti kako.
Kao što znate, cilj evolucije našeg bića ili duše je da, pre svega, što je više moguće, prihvati i voli sebe. Neprihvatanje sebe, životnih iskustava i situacija i osećanja krivice, straha, žaljenja, dovodi do toga da se nađemo u začaranom krugu i da iste ili slične stvari ponovo srećemo i doživljavamo sve dok ne naučimo da ih u potpunosti prihvatimo. Dok ne naučimo lekcije, one će se ponavljati u sličnom obliku.
Sve dok ne naučiš neophodne lekcije, sretaćeš iste ljude u različitim telima.
Rana duše (koriste se i termini povreda duše ili rana/povreda ega) je veoma duboka i veoma intenzivna rana koja utiče na život čoveka i koja će biti izvor maske, zaštite pred drugima. Rane duše su duboke i urezane u našu podsvest i najčešće su prenete od strane roditelja, koji su i sami bili povređeni u detinjstvu. Ista osoba može imati više rana koje su izražene u različitom stepenu. Ove rane igraju važnu ulogu u životu jer uslovljavaju ponašanje, misli, odnose i emocije osobe.
Svaka osoba nosi bar nekoliko rana duše, pri čemu je jedna obično najdominantnija. Svest o ovome je neophodna da bi se započeo proces isceljenja. Cilj je da se oslobodite svojih rana i njihovog delovanja kako biste u potpunosti postali svoji i kako ne biste bili pod uticajem određenih ponašanja, emocija ili reakcija.
Tek nakon isceljenja ovih rana mi možemo da znamo ko smo i suvereno i svesno da upravljamo sobom, odnosno životom. Sve do tada, vođeni smo tim ranama koje teže da se iscele.
Kanadska psihoterapeutkinja Lise Bourbeau posvetila je godine istraživanju ovog fenomena i autorka je knjige ,,5 rana duše koje te sprečavaju da budeš ono što jesi”. Ona navodi: ,,Sve što doživljavamo kao neprijatno u svom životu na mentalnom, emocionalnom i fizičkom nivou povezano je sa ranama naše duše“. Veruje da su anksioznost, strah, krivica, emocije kao što su bes, agresivnost, pa i određene bolesti, povezane sa ranama naše duše.
U ovom članku videćemo da svaka rana duše odgovara maski, odnosno odbrambenom mehanizmu koji će osoba usvojiti kao odgovor na aktiviranje unutrašnje rane. Po definiciji, suočen sa situacijom koja se doživljava kao neprijatna, čovek ne reaguje na samu situaciju, već na ranu koju ta situacija u njemu budi. Iz tog razloga se mnogi ljudi osećaju kao zarobljenici sopstvenih reakcija koje ne umeju da kontrolišu.
Kao što smo rekli, ego/um ne voli i ne podnosi bol, pa radi na tome da ga izbegne jer je to njegova uloga. Način na koji ego, ili vaš um, pokušava da učini da izbegnete patnju i bol povezane sa ranom duše jeste da vam stavi masku svaki put kada se određena rana aktivira. To je zato što ego/um pokušava da izbegne neprijatne situacije po svaku cenu i koristi mehanizam da izgleda kao da rana zapravo ne postoji, i sve to u cilju da vas zaštiti.
Ne zaboravite da je jedna od najvažnijih uloga uma preživljavanje.
Nažalost, svaki put kada stavite masku, krijete nešto od sebe. Dakle, sve ovo se dešava na nesvesnom nivou i to kasnije izaziva dubok osećaj izdaje jer niste verni potrebama svoje duše.
Da biste sebi pomogli, uvek treba da slušate svoju intuiciju, glas svoje duše. Ona uvek pokušava da vas usmeri ka ljudima i situacijama koje su vam potrebne da rastete i razvijate se u skladu sa vašim životnim planom. To su najčešće one situacije koje vas plaše i koje izbegavate.
U ranom detinjstvu, vi ste u kontaktu sa darovima i potrebama svoje duše, koja želi i da prihvatite sve prednosti, nedostatke, slabosti, karakteristike svoje ličnosti, potrebe i želje. Nažalost, ubrzo se ispostavlja da očekivanja vaše duše nisu nužno u skladu sa očekivanjima vaših roditelja, staratelja ili drugih ljudi.
Ono što je prirodno i instinktivno za dete često nije poželjno ponašanje za odrasle, te se trude da ga ,,vaspitanjem” suzbiju. Ovo otkriće je za dete bolno i povezano je sa pobunom ili ponekad čak i histerijom koju psiholozi nazivaju tantrumima dvogodišnjaka ili pak tinejdžerskim buntom, u zavisnosti od faze i uzrasta. Na kraju, ipak, dete odustane i stvori novu ličnost, stavi masku da postane ono što bi odrasli voleli da vide. Nažalost, većina ostaje u ovoj fazi čitavog života, što izaziva česte izlive besa ili emocionalnu nestabilnost.
Svako od nas je stoga pun uverenja o tome šta treba da budemo, što nam ne dozvoljava da budemo ono što bismo želeli da budemo. Ova uverenja nisu ništa drugo do naše sopstvene misli, tako da ne moraju da vladaju čitavim našim životom. Možemo, a ponekad čak i moramo da ih promenimo da bi nam bilo bolje.
U nastavku sledi pet rana duše, njihovi simptomi, najveći strahovi koje uzrokuju i lek (teme za rad).
Aktivira se od trenutka začeća do prve godine života kod deteta koje se osećalo odbačeno od strane roditelja, najčešće istog pola. Kao rezultat toga, ono ne veruje u svoje pravo na postojanje.
Reakcija ega: maska/odbrambeni mehanizam povlačenja, manifestuje se na sledeće načine:
Krajnja posledica: odbacivanje sebe
Najveći strah: biti odbijen
Lek (tema za rad): samoprihvatanje, osećati se dobro u svojoj koži
Aktivira se između prve i treće godine života usled nedostatka roditeljske podrške i emocionalne topline i bliskosti. Nedostatak pažnje.
Reakcija ega: maska/odbrambeni mehanizam zavisnosti, manifestuje se na sledeće načine:
Krajnja posledica: napuštanje sebe
Najveći strah: usamljenost
Lek (tema za rad): ljubav prema sebi, osećati se dobro iako ste sami, bez tuđe pažnje
Aktivira se između prve i treće godine života kod deteta koje se osećalo poniženim od svojih roditelja zbog čulnog zadovoljstva. Sloboda narušena prezrivim i represivnim stavom roditelja, izazivanje osećaja stida kod deteta.
Reakcija ega: maska/odbrambeni mehanizam mazohizma, manifestuje se na sledeće načine:
Krajnja posledica: samoponiženje
Najveći strah: sloboda
Lek (tema za rad): samopoštovanje, postavljanje sopstvenih potreba na prvo mesto
Javlja se između druge i četvrte godine života u vezi sa roditeljem suprotnog pola zbog toga što roditeljska pažnja nije adekvatna očekivanjima deteta. Takođe, gubitak poverenja u roditelja zbog neispunjenih obećanja, laži ili znakova slabosti.
Reakcija ega: maska/odbrambeni mehanizam kontrole, manifestuje se na sledeće načine:
Krajnja posledica: samoizdaja
Najveći strah: odvajanje i poricanje
Lek (tema za rad): lojalnost sebi, autentičnost, vera u sopstvena postignuća
Javlja se između četvrte i šeste godine, najčešće u odnosu na roditelja istog pola koji je imao hladan i strog odnos prema detetu. Dete nije imalo prostora da pokaže svoja osećanja, te se potpuno zatvorilo.
Reakcija ega: maska/odbrambeni mehanizam rigidnosti, manifestuje se na sledeće načine:
Krajnja posledica: nepravda prema sebi
Najveći strah: strogost i hladnoća
Lek (tema za rad): oproštaj sebi i drugima, dozvola sebi da se bude nesavršen
Naše nesvesno, koje najvećim delom upravlja nama, tokom života će nas bez greške spajati sa ljudima koji će aktivirati naše rane. Ovi ljudi najčešće nisu uzrok našeg bola, jer je bol već u nama (skriven, potisnut), već će oni te rane samo ,,aktivirati”, odnosno oživeti. Ovo može snažno da boli i najčešće ćemo te ljude videti kao zle ili naše neprijatelje.
Ukoliko samo pobegnemo od ovih ljudi (misleći da smo rešili problem), a nismo svesni da treba da započnemo dublji rad na sebi (sa stručnjakom), nailazićemo na slične situacije i ljude koji će iznova i iznova da aktiviraju naše rane i tako unedogled, do tačke pucanja, najvećeg pada. Nekima je ovo jako potrebno da bi se probudili i započeli radove i generalno, što je osoba na nižem nivou svesnosti, to će sve više ići u (samo)destrukciju.
Važno je da razumete da je aktivacija rane poziv za isceljenje i rad, a aktivatori rana su (uglavnom), paradoksalno, ljudi koji nam pomažu da osvestimo nesvesno i evoluiramo, a ne oni koji žele (svesno) da nas povrede ili unište.
Činjenica je da gotovo svakog dana postoje određene situacije ili događaji koji aktiviraju neke naše reakcije povezane sa ranama duše. Rana se može aktivirati nečijim stavom ili ponašanjem prema nama, ali i našim odnosom prema drugoj osobi. Takođe, možemo je i sami aktivirati odnosom prema sebi, naročito ako smo pod stresom, velikim pritiskom ili imamo naviku da budemo kritični prema sebi i postavljamo visoka očekivanja. Kako se onda ove rane isceljuju?
Maske su proizvod našeg ega koji ne ume da živi u sadašnjosti i da se prilagođava stvarnosti, već se uvek poziva na prošlo iskustvo i kreira svoje odbrambene mehanizme. Iako su oni služili svojoj svrsi u nekom trenutku našeg života, u isto vreme ometaju razvoj naših resursa za rešavanje problema. Time osiromašuju našu ličnost.
Identifikovanje straha i anksioznosti koji nastaju kada se rana ponovo aktivira, ili postoji rizik da se aktivira, omogućava identifikaciju naših odbrambenih mehanizama, odnosno naše maske. Malo po malo, postaćemo svesni toga i ponašaćemo se drugačije, u skladu sa našim stvarnim potrebama koje čekaju da budu prepoznate da bi nas oslobodile i osnažile.
Da biste prepoznali svoju ranu, takođe je korisno zapamtiti da često u drugima ne prihvatamo ono što ne želimo da vidimo u sebi. To radimo iz straha od promena. Zato uvek pokušavamo da promenimo ljude oko sebe. Pa ipak, niko u vašem životu neće ispuniti vaša očekivanja, ona dolaze iz nedostatka ljubavi prema sebi. Da biste bili slobodni, oprostite onima koji su aktivirali ovu ranu u vama, ali oprostite i sebi što je imate.
Prepoznavanje naših rana je prvi korak ka prihvatanju i pronalaženju rešenja. Prihvatati znači gledati, posmatrati, znati da je određena situacija koju treba rešiti deo ljudskog iskustva. Nismo loši ljudi jer nešto još uvek može da nas povredi.
Evo ideje kako možete prepoznati sopstvene rane i doći do nekih odgovora.