Iako smo već pisali o disfunkcionalnim porodicama, u ovom članku ti predstavljamo neke od glavnih karakteristika disfunkcionalnih porodica. Iako kratak, ovaj članak ti može otvoriti oči za neke stvari i pokrenuti te na dublje radove.
Jedan član mora da kontroliše osećanja, ponašanje i odnose u porodici.
Negiraju se osećanja, misli, percepcije, želje i maštanja drugih članova porodice.
Smenjuju se periodi komunikacije i potpune tišine (tretman ćutanjem). Ne zna se šta je gore.
Jedan član uvek sve najbolje zna i apsolutno uvek je u pravu.
Okrivljuje sebe ili nekoga drugog. Neko uvek mora biti kriv.
Predstavlja se prividna slika srećne porodice. ,,Mi uopšte nemamo problema.”
Moto: Ne veruj nikome i na taj način nikada nećeš biti razočaran.
Bilo da prepoznaješ u svojoj porodici jednu stavku ili više njih, tako je kako je. Uopšte nije ideja da se hvataš za okolnosti svog odrastanja kao čvrstog alibija za život kakav danas vodiš.
Pogled u naše primarne porodice nam je alat za razumevanje utisnutih sadržaja. Ali slobodna volja, lični rad i motivacija danas i ovde određuju kvalitet života kakav nam je sada.
Ako si odrastao/la u disfunkcionalnoj porodici, znaj da je to ostavilo neki trag na tebi danas i da ovo u manjoj ili većoj meri utiče na sve tvoje odnose. Analiziraj sve svoje odnose. Zbog loših/toksičnih odnosa mnogi kreću na psihoterapiju, ali ne da bi menjali druge, nego (da bi bolje razumeli) sebe.
Pitanje za tebe: Da li si aktivan i angažovan većinski vlasnik svog života, što bi rekao Rambo Amadeus, ili si još uvek u nekim međuzavisnim koalicijama?
Jesi li u poziciji moći ili u tom smeru sa žudnjom gledaš?
Ako si roditelj, i sam si učesnik u kreiranju podsvesnih obrazaca novih naraštaja, te ozbiljno razmisli čemu doprinosiš i šta im ostavljaš u amanet.