Verovatno vam se dešavalo da posumnjate da vas neko laže a da ni sami ne znate na osnovu čega ste to zaključili. Odmah ćemo reći da sigurni znakovi ne postoje jer ljudi su različiti, pa samim tim i njihovo rezonovanje i ponašanje. Ipak, postoje neki pokazatelji koji u većini slučajevima mogu da probude sumnju i da vas nateraju da se pitate.
Treba imati na umu da ljudi koji često lažu obično imaju manji osećaj krivice od većine i manje su nervozni, pa zbog toga njihov govor tela dok govore neistine nije toliko očigledan. Isto tako, može se dogoditi da neko govori istinu pod pritiskom, te tada može izgledati kao da laže. Na primer, kada vas ispituje neka službena osoba ili prolazite kroz određene kontrole, to može izazvati nelagodu i nervozu čak i ako ništa ne krijete.
Psiholozi kažu da, kada se bavimo istraživanjem neke teme, postoje univerzalni i idiosinkratični znakovi. Univerzalni su oni znakovi koji se odnose na većinu, na primer – osoba kojoj se spava uglavnom će zevati, trljati oči, biti usporena. Idiosinkratični znakovi su specifični, netipčni i često neobični: recimo da će neko, kada mu se spava, početi da peva ili igra. Ovo samo još jednom potvrđuje ljudsku raznolikost i dokaz je da od svakog pravila postoji izuzetak. Ipak, danas ćemo se baviti univerzalnim znakovima da neko laže, a vi u konkretnoj situaciji pokušajte da procenite da li to ima smisla.
Jedan od očiglednijih znakova predstavlja promena držanja, odnosno telesnog stava i položaja. Ako osoba na pomen neke teme ili direktno postavljeno pitanje počne da se ,,namešta”, izvija glavu, vrat, krivi ramena, vrpolji se na stolici, kao da ,,kupuje vreme” i priprema se za odgovor, ovo može biti znak za oprez. Ovo može trajati svega nekoliko sekundi, ali to je dovoljno da primetite promenu.
Osoba stoji veoma mirno, gotovo zaleđeno, jako se trudeći da iskontroliše svoje pokrete. Imajte na umu da su opušteni i nesvesni pokreti prirodna pojava u komunikaciji i da, ako ih nema, ovo može biti signal. Naravno, i ovde treba uzeti u obzir uobičajene navike i ovo će posebno biti vidljivo ako neko inače dosta gestikulira, a u datom momentu je preterano smiren. Obratite pažnju na to da li se govor tela menja kada promenite temu, da li dolazi do opuštanja i vraćanja na nesvesne, prirodne pokrete.
Suprotno od prethodno navedenog, ali po istoj logici – uglavnom sve što je preterano nije prirodno. Ako neko odjednom previše mlati i maše rukama, ne može da stoji ili sedi mirno, nervozno pomera noge i kao da pokušava da fizički izbaci nervozu iz sebe, verovatno nije preterano iskusan lažov. Svakako da nervoza može biti izazvana i mnogim drugim faktorima, ali često je posledica prikrivanja istine.
Nekoliko puta ponavlja iste reči, fraze, rečenice, kao da pokušava time da ubedi i sebe i vas u ono što govori. Ovo može izgledati i kao nervozno brbljanje, kada osoba ,,ne zaklapa” i ne da vam da dođete do reči. Ponavljanje može biti i način da osoba dobije na vremenu dok u glavi organizuje misli i ,,slaže” detalje priče. Ako postavite pitanje, često će ponoviti ono što ste pitali, dajući time sebi još nekoliko sekundi za razmišljanje.
Neko ko laže može imati nesvesnu potrebu da prekrije usta šakom, salvetom ili bilo čime što drži u ruci. Pokrivanje simbolizuje reakciju mozga na ono što izlazi iz usta i pokušaj da se prekine sa iznošenjem neistine. Ovo može biti znak da osoba ima grižu savesti i da se ne oseća dobro zbog laži, ali iz nekog razloga ipak bira da ne govori istinu.
Ukoliko nas neko ne gleda direktno u oči, velika verovatnoća je da nije prisutan u razgovoru, da je nervozan i da mu nije najprijatnija tema. Ovo će najčešće važiti za osobe koje nemaju mnogo iskustva u laganju i ne osećaju se komforno u datoj situaciji. Sa druge strane, ima i onih koji će primeniti suprotnu taktiku – gledaće vas direktno u oči, gotovo ne trepćući, pokušavajući da na taj način izgrade sigurnost i potvrde da ste poverovali.
Ton glasa prilikom laganja može biti znatno drugačiji nego u opuštenom razgovoru. Glas često može postati piskaviji, koriste se viši tonovi ili dolazi do ,,pucanja” glasa. Disanje ovde takođe ima značajnu ulogu, pa možete primetiti da se osoba zadihala dok priča, kao da želi što pre da izgovori to što ima i da pobegne.
Još jedan verovatan znak da neko ne govori istinu jeste da vam priča savršenu priču. Sve je toliko detaljno, ima i previše informacija, seća se i najmanje sitnice i može da vam opiše svaki momenat date situacije. Zvuči kao da je napisao scenario koji je naučio napamet, što je i moguće. Ovde može lako doći i do zbunjivanja i ,,zapetljavanja”, naročito ako postavite neko pitanje koje osoba nije predvidela.
Ne optužujte u startu. Kao što smo naveli na početku, ne postoji siguran znak da vas neko laže i poruka se može pogrešno protumačiti. Vrlo često su vaš osećaj i intuicija mnogo merodavniji od bilo kog fizičkog znaka. U zavisnosti od konkretne situacije, ali i osobe sa kojom komunicirate, njene uloge u vašem životu i drugih faktora, sami ćete najbolje proceniti da li se treba direktno suočiti i tražiti odgovore, možda prvo istražiti i proveriti na druge načine ili jednostavno ograničiti komunikaciju i udaljiti se od osobe. U svakom slučaju, važno je ne uzimati stvari zdravo za gotovo i, posebno kada se radi o važnim odnosima u životu, pokušati da se otvorenim razgovorom dođe do odgovora i rešenja.
Reference:
Aleksandra Rajčetić
Kako možete provereno otkriti da li vas neko laže