Anksioznost: Uzroci, simptomi i put ka sreći
Anksioznost je prirodni odgovor našeg mozga, način na koji reagujemo na stimuluse i situacije koje smatramo pretećim. Ponekad, međutim, anksioznost zauzme život pojedinca: iz toga je moguće izaći, ali da bismo to učinili, neophodno je dubinsko poznavanje toka anksioznosti, koja danas veoma pogađa društvo.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Mnogi je opisuju kao tihog i nepristojnog pratioca, drugi kao zamku ili kavez. Ono što je sigurno je da kontinuirano ili vrlo često stanje anksioznosti izuzetno negativno utiče na kvalitet života pojedinca.
Danas se na vrlo površan način kaže da „imamo anksioznost“ i ponekad smo skloni preterivanju u određenim izjavama u potrazi za komičnim efektom.
„Imati apsurdne misli“ ili biti u stanju nejasne uznemirenosti ili stvarne uznemirenosti, ali iz određenog razloga i tokom kratkog vremenskog perioda – ovo uopšte ne znači da patimo od anksioznosti, već jednostavno predstavlja suočavanje sa teškim trenutkom u kojem život opterećuje naše živce.
Anksiozni poremećaj je, s druge strane, vrlo ozbiljna psihološka slabost, koja nikada ne bi smela biti predmet humora i ne bi trebalo da je degradiramo kada se kod osobe iskusi iz prve ruke ili kada nam neko priča o svom problemu.
Takođe, treba imati na umu da su simptomi anksioznosti izuzetno raznoliki i podeljeni su na fizičke i psihološke simptome. Mogu se predstaviti na različite načine u zavisnosti od slučaja, a ponekad mogu biti i zbunjujuće ideje o tome koji su najefikasniji načini za borbu protiv epizoda i stanja anksioznosti.
Pažljiva analiza osnovnih uzroka anksioznosti je takođe od suštinske važnosti da bi se razumelo koje su najbolje strategije za poboljšanje psihološkog blagostanja pojedinca, uz poštovanje njegovih specifičnih karakteristika.
Koliko vrsta anksioznosti postoji?
Na naučnom nivou, pojam anksioznost ukazuje na skup kognitivnih, fizioloških i ponašajnih reakcija koje se javljaju kada naše telo opazi pretnju previše veliku da bi se uspešno savladala ili prevazišla. Nije bitno da li je opažena pretnja stvarna ili se pretpostavlja: važno je šta naš mozak opaža i kako naše svesno razmišljanje i naša nesvest obrađuju informacije.
Kada se razvije kratki spoj između pretnje i naše sposobnosti da osmislimo strategiju za njeno prevazilaženje, tada padamo u stanje anksioznosti. Baš kao i strah, anksioznost je prirodno i normalno stanje, koje služi da nas zaštiti i zaštiti naše postojanje u bilo kojim opasnim situacijama sa kojima se suočavamo. Onog trenutka kada ovo stanje prestaje da bude prednost za naše preživljavanje i postaje prepreka za vođenje normalnog života, dolazi do prelaska iz normalnog u patološko stanje.
Postoje razne vrste anksioznosti, koje se međusobno razlikuju ne toliko sa tačke gledišta fizičkih ili emocionalnih manifestacija, koliko sa gledišta pokretanja uzroka. Spisak bi mogao biti veoma dugačak, ali neke od ovih vrsta anksioznosti su češće i poznatije od drugih.
Generalizovana anksioznost
Srećom, ovo stanje je prilično retko i teško se predstavlja sa velikim intenzitetom. Na ovaj način definišemo stanje osobe koja neprekidno doživljava anksioznost, zbog gotovo beskonačnog niza potencijalnih uzroka.
Ljudi sa ovim poremećajem su krajnje pesimistični i neprestano propituju koji bi se negativni događaji mogli dogoditi u budućnosti. Provode sate razmišljajući o događajima i zamišljajući njihove (neprijatne) posledice, pate od nesanice i kao rezultat toga često su vrlo razdražljivi, nemirni i nestrpljivi. Uzroci ovog poremećaja su i opšti i ekološki.
Specifična fobija
Ovo su najrazumnije i najmanje ozbiljne manifestacije anksioznosti, jer se ona manifestuje strahom od određenih predmeta ili situacija: strah od zatvorenih ili previše otvorenih mesta, strah od određenih vrsta životinja, letenja i mnoge druge specifične fobije. Ove fobije generišu prolaznu anksioznost koja nestaje kada se okonča situacija koja je za subjekta nepodnošljiva.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj
Osoba sa ovom vrstom poremećaja razvija neprekidne misli i fizičke reakcije van kontrole kada doživljava određenu situaciju. Opsesije pokreću neprijatne senzacije koje subjekat pokušava da odagna prisilnim ponavljanjem radnje. Na primer, pojedinac opsednut ličnom higijenom moraće više puta da opere ruke kako bi eliminisao opsesivnu misao da je došao u kontakt sa prljavštinom nakon što se rukovao sa neznancem.
Socijalna anksioznost
Ljudima koji imaju socijalnu anksioznost veoma je neprijatno kada javno govore ili deluju. Blokira ih nisko samopoštovanje i ideja da drugi mogu da im sude, a osećaju se večito neadekvatnim ili nedovoljnim u poređenju sa očekivanjima drugih ili društva u celini. Ako to ne možete da prevaziđete, ova vrsta fobije na kraju postaje stabilna i hronična i može opasno dovesti do depresivnog stanja.
Posttraumatski stresni poremećaj
Ovaj poremećaj pogađa one koji su doživeli intenzivno traumatičan događaj i koji imaju stalno stanje anksioznosti i uzbune, čak i nakon što se događaj završio ili je prestao da predstavlja pretnju. Poznat po tome što se manifestuje u vojnicima koji se vraćaju iz ratnih zona, generiše se u manjoj meri čak i kod običnih ljudi koji su doživeli manje upečatljiva traumatična iskustva, ali koja su nanela duboku emocionalnu ranu u subjektu.
Kada anksioznost postaje hronična?
Kada doživite epizode anksioznosti koje su vremenski ograničene i povezane isključivo sa određenim situacijama, možemo govoriti o anksioznosti koja se aktivira kao odgovor na određena „stanja“ subjekta koja se smatraju štetnim ili opasnim.
Kada se anksioznost oslobodi određenih faktora i postane kontinuirano stanje, odnosno „karakteristična osobina“ ličnosti i života pojedinca koji se brine stalno i zbog bilo čega, govorimo o anksioznom poremećaju.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Patološka anksioznost je definisana kao vrsta poremećaja koji se manifestuje tako često i intenzivno da sprečava svakodnevne aktivnosti.
Ovo psihološko stanje predstavlja ogromnu prepreku za emocionalni rast pojedinca i u velikoj meri otežava njegovo lično ispunjenje sa svih gledišta (sentimentalno, profesionalno, u odnosima i tako dalje).
Glavni uzroci anksioznosti
Uzroci anksioznosti koji se mogu identifikovati uključuju različite vrste faktora:
- nasledni faktori: neke genetske studije pokazale su da oni koji pate od anksioznosti gotovo sigurno imaju roditelja koji pati od istog poremećaja;
- biološki faktori: poremećaj bi mogao da bude uzrokovan nekim biološkim disfunkcijama mozga koje sprečavaju ili menjaju normalno funkcionisanje „mesta“ koje obavlja zadatak „uključivanja i isključivanja“ stanja anksioznosti;
- nesvesni faktori: od Frojda naovamo, psihoanaliza tvrdi da poremećaji anksioznosti mogu nastati u nerešenim sukobima i da ostaju u našoj nesvesti, „trujući“ je i čineći je nestabilnom. Ova vrsta sukoba često se razvija u detinjstvu i povezana je sa nedostatkom nege i sigurnosti koje dete trpi zbog odsutne ili neafektivne porodice ili roditelja.
Ovim kategorijama dodaju se i različiti društveni faktori koji u savremenoj eri postaju sve snažniji i značajniji u životima ljudi.
Društveni pritisak koji generišu očekivanja naše porodice, očekivanja društva i, konačno, očekivanja koja sami sebi namećemo mogu biti snažni generatori anksioznosti. Kod žena je najčešća posledica ovog stalnog pritiska takozvani patološki perfekcionizam, odnosno pokušaj da se deluje na tako besprekoran način da se izbegne bilo kakva kritika. Ovo je stav koji dugoročno može dovesti do vrlo visokog nivoa stresa.
Društvene mreže veoma značajno doprinose podizanju nivoa društvenog pritiska koji trpimo svakodnevno. Stalno poređenje sa ljudima koji kao da postižu važnije ciljeve od nas i koji žive bolji život od našeg nužno dovodi do smanjenja našeg nivoa samopoštovanja.
Najčešći simptomi anksioznosti
Simptomi anksioznosti su fizički i psihološki, često se javljaju zajedno i „prikrivaju“ anksioznost zbog drugih poremećaja, pokrećući začarani krug zbog kojeg osoba koja doživljava napad anksioznosti sve više brine, jer postaje uverena da pokazuje druge patologije.
Opšte simptome anksioznosti, koje smo svi barem jednom u životu iskusili, uglavnom snose srce i probavni sistem. Mogu da izazovu tahikardiju, vrtoglavicu, mučninu i povraćanje.
Kada se simptomi javljaju uglavnom oko srca, misao se odmah fokusira na mogućnost da je reč o srčanom udaru. Sledeći korak je biti uveren da je opasnost od umiranja stvarna: u tom trenutku je vrlo verovatno da će se običan napad anksioznosti pretvoriti u ozbiljniji napad panike.
Otkrivanje načina kako da se reše anksioznosti san je mnogih uznemirenih ljudi širom sveta.
Pre nego što krenemo u potragu za čarobnim receptom, sposobnim da reši sve naše psihološke probleme, neophodno je shvatiti da je situacija svake osobe apsolutno jedinstvena, kao i njeni životni putevi, karakter i stavovi.
Među raznim lekovima za borbu protiv anksioznosti postoje, na primer, šivenje i pletenje (čak se čini da je Russell Crowe naučio da plete da bi smirio živce i da mu to jako dobro ide), ali i ples i meditacija.
Meditacija ili, u zapadnijem smislu, pažnja, vrlo je efikasna tehnika za upravljanje anksioznošću niskog ili srednjeg intenziteta, koja uz ograničeni napor može doneti mnoge koristi.
Čak je i redovno bavljenje sportom veoma korisno za ublažavanje anksioznosti i napetosti nakupljene tokom dana: važno je pronaći pravi sport.
Da li je moguće boriti se protiv anksioznosti dijetom?
Hrana bogata magnezijumom pomaže protiv nervoze i anksioznosti.
Zdrav životni stil, koji ne umara telo i održava nas aktivnim i vitalnim, pravi je izvor za naše zdravlje. Naravno, takođe je moguće upravljati simptomima anksioznosti obraćajući posebnu pažnju na ishranu i izbegavajući određenu hranu, poput masne i industrijske hrane.
Zapravo, ova hrana podiže krvni pritisak i ubrzava rad srca, uzrokujući sve one simptome koji su često povezani sa anksioznošću i koji bi mogli da izazovu obrnutu reakciju: „Moje srce brže kuca, da li dolazi do napada anksioznosti?“ To je trik pitanje na koje bi svako mogao naići na petoj ili šestoj kafi u toku dana.
Nauka je takođe pokazala da se nivo anksioznosti može kontrolisati uzimanjem prave količine vitamina, uvođenjem kroz ishranu ili uz upotrebu određenih dodataka.
Valerijana, pasiflora i drugi prirodni lekovi
Valerijana je vrlo poznat prirodni sedativ koji je u stanju da deluje na većinu najčešćih simptoma anksioznosti. U stanju je da reši glavobolju, nervozu i nesanicu, ali i gastrointestinalne probleme i psihogenu vrtoglavicu. To je lek koji se koristi uglavnom za manifestacije blage i epizodne anksioznosti i treba ga koristiti samo u preporučenim dozama. Prekoračenje količine i učestalosti unosa, u stvari, može izazvati iste simptome sa kojima pokušavate da se borite, dakle glavobolju, uznemirenost, bol u stomaku.
Pasiflora ima umirujuće efekte vrlo slične valerijani, mada je manje poznata i korišćena. Ako se uzima prekomerno, ne izaziva zavisnost, ali može izazvati mučninu, povraćanje, pospanost i druge neželjene efekte.
Glog se uglavnom uzima u obliku biljnog čaja i ima izvrsna umirujuća svojstva: smanjuje otkucaje srca kontrolišući aritmiju i tahikardiju, sprečava arteriosklerozu i prekomerni porast krvnog pritiska. Ovaj biljni čaj je takođe odličan u borbi protiv nesanice, kao savršen ritual pred spavanje.
Kada je potrebno započeti psihološku terapiju za borbu protiv anksioznosti?
Psihoterapija je jedan od najefikasnijih tretmana anksioznosti jer pomaže u zaceljivanju emocionalnih rana koje je osoba razvila u ranijoj fazi svog života.
Cilj terapeuta je da prikupi informacije potrebne za procenu koliko anksioznost onemogućava život pacijenta, kako bi razvio terapijsku strategiju prilagođenu njegovim potrebama.
Pristup psihodinamičke psihologije je vrlo efikasan jer teži analiziranju ličnosti i istorije pacijenta u celini, pružajući duboka tumačenja kako bi se identifikovali uzroci anksioznosti i na njih delovalo više nego na površne simptome.
Drugačiji pristup, neposredniji, ali manje odlučujući u rešavanju problema, jeste pristup kognitivno-bihejvioralne terapije, čiji je cilj da nauči osobu da simptome anksioznosti drži pod kontrolom, poboljšavajući njen svakodnevni život odmah.
Odluka da se podvrgne psihološkoj terapiji nikada nije laka, takođe zato što je to vrlo naporan put sa emocionalne tačke gledišta i verovatno zahtevan sa ekonomske tačke gledišta.
Međutim, oni koji pate od hronične anksioznosti ili oni koji pate od anksioznosti ili napada panike toliko često da žive nepodnošljivim životom, trebalo bi da ostave svu neizvesnost i što pre započnu terapijski put uz pomoć stručnjaka.
Za kraj
Anksioznost je stanje koje veoma duboko utiče na kvalitet života osobe, njeno samopoštovanje i fizičko blagostanje. Iz tog razloga, apsolutno je neophodno problem sagledati bez predrasuda i pokušati njime upravljati sa svake tačke gledišta, pokušavajući postići dobar nivo fizičkog i psihofizičkog blagostanja da biste naučili kako držati anksioznost pod kontrolom.
Kada to nije moguće, obraćanje stručnjaku ne treba doživljavati kao sramotu ili kao poraz, već, naprotiv, kao početak puta oslobođenja i vraćanja nečije sreće i nezavisnosti.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Autor: Slađana Pavlović
