8 pravila za postavljanje ciljeva: Umetnost postavljanja i ostvarivanja ciljeva

tabla za pikado sa strelicom zabodenom u centar

Mali procenat ljudi ima naviku da postavlja godišnje, mesečne ili dnevne ciljeve. Određena istraživanja su pokazala da je glavna razlika između uspešnih ljudi i onih koji to nisu – u tome što uspešni ljudi razmišljaju šta će biti sa njihovim životom za 5, 10 ili više godina, odnosno gde žele da budu za 10 godina od sada. Naravno da je definicija uspeha za svakoga od nas različita, ali ovde pod uspehom podrazumevamo uspešno ostvarivanje sopstvenih želja i ciljeva.

Sadržaj

Takođe, oni koji razmišljaju 10 godina unapred se mogu podeliti na one koji o tome samo razmišljaju i na one koji su svoje ciljeve i vizije jasno zapisali na papir. Druga grupa smatra se uspešnijom jer su ovi ljudi tačno znali čemu streme i tako znatno povećali svoje šanse da to i ostvare. Ako ste već odlučili da budete u toj grupi, vreme je da skrenemo pažnju na to kako da vaši ciljevi budu što pametnije postavljeni, a sve to da biste što lakše i efikasnije ostvarili svoje male i velike životne planove.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.

Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu

Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.

Zapišite ciljeve

Mnogi autori i studije govore o važnosti zapisivanja ciljeva. Cilj, kada je zapisan, postaje mnogo jasniji, vidljiviji i ,,opipljiviji” nego što je to bio dok je ,,boravio” samo u vašim mislima. Takođe, zapisivanje cilja će vam doći kao podsetnik i potvrda vaših stremljenja, kada će vam biti zanimljivo i korisno da se osvrnete unazad i utvrdite koliko ste blizu ili daleko od postavljenog cilja.

Ako ne postavite svoje ciljeve, osuđeni ste na ostvarivanje tuđih.
– Brajan Trejsi

Prilikom zapisivanja, obratite pažnju na to da ciljeve formulišete pozitivno. Na primer, cilj ne treba da sadrži negacije, odnosno reči poput ne, neću, nikada i sličnih. Stručnjaci kažu da naš mozak to ne ne registruje, već ako npr. napišemo Neću više da jedem brzu hranu, podsvesni fokus će biti na ,,jedem brzu hranu”. Umesto toga, treba napisati nešto poput: Hranim se zdravo, spremam svoju hranu koristeći sveže namirnice, svaki dan jedem voće, povrće, žitarice, zdrave proteine.

Ovako formilisan cilj nas motiviše mnogo više i dugoročnije jer nas usmerava ka napred i daje nam konkretna uputstva. Važno je i da razradimo detalje svog cilja, ali o tome pišemo u nastavku teksta.

Ciljajte iznad realnog

Cilj treba da je ostvariv, ali i ambiciozan. Ovde prvenstveno podrazumevamo dugoročne ciljeve. Postavlja se pitanje šta je u stvari realno i shvatamo da je to vrlo individualno. U ovoj situaciji mislimo na nešto što je izvesno. Ako postavite cilj koji je suviše lako ostvariv i za koji je sasvim izvesno da će se desiti, velike su šanse da vas taj cilj neće dovoljno motivisati. Na primer, ako u poslednjih nekoliko meseci konstantno zarađujete određeni iznos novca i postavite taj ili približan iznos kao cilj za narednih godinu dana, nećete imati potrebu da se mnogo pomerate sa tačke na kojoj se trenutno nalazite.

Zato, poželjno je da zacrtate cilj koji jeste ostvariv, ali koji vam se na trenutak može učiniti i prevelikim, tj. preambicioznim. Ne morate uvek znati kako ćete cilj ostvariti, neki putevi otvaraće vam se dok budete išli ka njegovom ostvarenju. Na ovaj način ćete se angažovati mnogo više, pa čak i ako ne budete dostigli tačno ono što ste isplanirali, izvesno je da ćete postići mnogo više nego ranije. Sve je u redu dok god imate svoj cilj kao zvezdu vodilju pred očima.

Velika opasnost za većinu ne leži u postavljanju previsokih ciljeva i neuspehu da se oni dostignu, nego u postavljanju preniskih ciljeva i njihovom postizanju.
– Mikelanđelo

Podelite ih na vremenske periode

Ne odnosimo se isto prema cilju koji je vezan za našu desetogodišnu viziju i na ciljeve koje planiramo da ostvarimo u roku od mesec dana. Kratkoročni ciljevi obuhvataju, kao što im i samo ime kaže, ciljeve u kratkom vremenskom periodu koji su lakši za ostvarivanje i tiču se najčešće nedeljnih i mesečnih planova. Za njihovo ostvarivanje ključna je dobra organizacija. Dugoročni ciljevi zahtevaju mnogo više vremena, snage i motivacije za njihovo ostvarivanje.

Zato, vaše ciljeve možete poslagati hronološki. To može izgledati ovako:

Desetogodišnji plan – gde želite da vidite sebe za 10 godina
Godišnji plan – šta sve želite da ostvarite u narednih godinu dana
Mesečni plan – šta treba da se desi u narednom mesecu
Nedeljni plan – šta treba da se desi u narednih 7 dana
Dnevni plan – plan operativnih radnji koje želite da napravite u tom danu

Najviše promišljanja zahtevaće postavljanje godišnjih i višegodišnjih planova. No, ne treba zaboraviti da se do ostvarivanja višegodišnjih ciljeva dolazi počevši upravo od malih, sitnih, svakodnevnih pobeda.

Budite precizni i konkretni

Ciljevi koje postavljamo često su opisni i mogu se tumačiti na više načina. Takođe, kada cilj nije kvantifikovan, teže nam je da objektvino ocenimo da li smo ga ostvarili i u kojoj meri. Zato, prakse iz sveta biznisa najčešće sugerišu da, kada god možemo, ciljeve kvantifikujemo kako bi bili precizniji, samim tim i bolji.

Recimo da neko želi da kvalitetnije provodi vreme, npr. da više čita i manje bude na društvenim mrežama. Primer nekvantifikovanog cilja bi glasio ovako:

,,Želim da u budućnosti manje vremena provodim na telefonu a više u čitanju.”

Ovaj cilj je simpatičan, ali je malo nedorečen. Ne govori nam koliko tačno vremena želimo da utrošimo na bilo koju aktivnost, niti u kom vremenskom roku to želimo da sprovedemo. Da li to znači da će 15 minuta manje na društvenim mrežama u roku od godinu dana zadovoljiti naše težnje? Verovatno ne.

Zato ovde navodimo i primer ovog cilja nakon što smo ga kvantifikovali:

,,Želim da u narednih mesec dana pročitam 2 knjige i da na telefonu/mrežama provodim najviše sat vremena dnevno.”

Sa ovako postavljenim ciljem znamo na šta mislimo i šta će nas učiniti zadovoljnim kada se nakon mesec dana osvrnemo i vidimo da li smo ostvarili svoju nameru. Takođe, znamo tačno koje bi aktivnosti trebalo da preduzmemo, kao što je npr. podešavanje opcije na telefonu da nas opomene kada dostignemo blizu sat vremena na mrežama, kao i stavljanje knjige na jastuk čim ujutru namestimo krevet, kako bi to bio podsetnik da uveče čitamo.

Treba imati u vidu da ne mogu uvek svi ciljevi da se kvantifikuju, kao i da ne treba robovati ovom pravilu. Ipak, kada cilj nije moguće kvantifikovati, potrebno ga je što preciznije opisati.

Sastavite akcioni plan

Maštati i želeti je lepo, ali da bi se ciljevi ostvarili, potrebno je pretočiti ih u spisak aktivnosti na kojima ćete raditi kako biste ostvarili ono što želite. Kada govorimo o desetogodišnjem ili petogodišnjem planu, zna biti izazovno sastaviti tačan spisak aktivnosti koje treba da obavite, pa je sasvim u redu da se držite okvirnog pravca u kojem treba da se krećete ka cilju.

Kada se spustimo na nivo mesečnih, nedeljnih i dnevnih ciljeva, tu je potrebno biti znatno konkretniji i isplanirati jasne zadatke kako bismo ostvarili zacrtano.

Uzećemo jedan primer godišnjeg cilja, kada pojedinac želi da nađe bolji posao.

Godišnji (okvirni) cilj (koji ćete precizirati): Želim da pronađem bolji posao na kojem ću se osećati ispunjenije i imati veći prihod.

Plan aktivnosti koje prate ovaj cilj:

U narednih 6 meseci upisaću i završiti kurs da savladam bar jednu novu veštinu koja me interesuje
U narednih mesec dana srediću svoj CV i propratno pismo po standardima dobre prakse
Svake nedelje ću pregledati nove ponude za posao kako bih upoznao/la potrebe tržišta i pronašao/la ono što me zanima
Prijaviću se za bar 3 otvorene pozicije za posao svakog meseca, dok god ne postignem ono što želim

Postavljajte i one lakše i brže ostvarive

Veliki i dugoročni ciljevi su tu da nas vode i inspirišu. Sama činjenica da su ti ciljevi dugoročni podrazumeva i da su teže i sporije ostvarivi. Ovo može nekada da nas demotiviše i emotivno isprazni, ako samo jurimo i razmišljamo o ciljevima za koje znamo da se neće tako brzo ostvariti. Da zbog toga ne bismo zapali u malodušnost, pored velikih ciljeva, poželjno je da postavite i one za koje imate samopouzdanje da će se ostvariti a koji će vam pričiniti određeno zadovoljstvo.

Ovo se prvenstveno odnosi na kratkoročne ciljeve, dnevne, mesečne ili one koji se odnose na period od nekoliko meseci. Dnevne ciljeve možemo nazvati i dnevnim zadacima, kao što je npr. zadatak da presložimo stvari u ormaru ili da odradimo trening. Korist od ovih lakše ostvarivih ciljeva je ta što će vam povećati samopouzdanje kada ih ostvarite i pustiti malo dopamina kroz krvotok, što će vas ohrabriti i motivisati da nastavite dalje i budete istrajni.

Ocenjujte i analizirajte

Da biste znali koliko ste uspešni u ostvarivanju svojih nedeljnih, mesečnih i godišnjih ciljeva, biće neophodno povremeno praviti osvrte (retrospektive), kako biste vrednovali urađeno. Povremeno vrednovanje ciljeva omogućiće vam da vidite gde ste bili preambiciozni, gde ste sebe potcenili, kao i koji faktori su uticali na to da ih ostvarite ili ne. Takođe, vremenom možete dobiti neke nove ideje kako da unapredite ili preformulišete svoj cilj. Na ovaj način postajaćete sve bolji u postavljanju ciljeva, i naravno – njihovom ostvarenju!

Budite fleksibilni

Vremenom, dok budete imali svoje ciljeve ,,pred očima” i radili na njihovom ostvarivanju, neke stvari će se menjati. Kako se vi menjate i razvijate, tako će se menjati i razvijati i ono ka čemu težite. Neke stvari će vam postati još važnije, dok će druge gubiti na važnosti i možda ćete prestati da ih želite ili će se potpuno transformisati. Možda dugoročni cilj koji ste postavili više neće odgovarati vašim sadašnjim potrebama, možda su se situacija i okolnosti promenile ili, jednostavno, taj cilj za vas više nema pravu vrednost.

Ako pri revidiranju postavljenih ciljeva utvrdite tako nešto, sasvim je u redu da od cilja odustanete ili ga prilagodite novim okolnostima. To je svakako bolja opcija od slepog držanja za cilj koji vam više nije od koristi.

Na kraju, ostaje nam samo da vas pitamo: kako vidite sebe za 10 godina? Ako nemate odgovor – uzmite papir i olovku u ruke. Smer u kome se kreće vaš život zavisi od vaših (ne)postavljenih ciljeva. Nemojte dozvoliti da se za 10 godina zapitate šta bi bilo da ste danas uzeli stvari u svoje ruke.