,,People-pleaser”: Formiranje i odnosi osobe koja previše ugađa drugima, gubitak i povratak sebi
Da li postoji osoba koja po svojoj prirodi voli da ugađa drugima ili samo ona koja je tako „naučena“? Ako se udovoljavanje uči, kada se to dešava? Ima li „krivca“ ili je to poželjna osobina na kojoj treba biti zahvalan? Ako je poželjna, kome koristi? Naposletku – ima li neki neželjeni efekat?
People-pleaseri su osobe koje osećaju snažnu želju da ugode drugima, čak i na sopstvenu štetu. Možda osećaju da njihove želje i potrebe nisu bitne ili da menjaju sliku o njima kod drugih ljudi. Ovo nije medicinska dijagnoza ili osobina ličnosti koju psiholozi mere. Umesto toga, to je neformalna oznaka koju ljudi koriste da opišu različita ponašanja, kao što je pristajanje na poslove za koje, objektivno, uopšte nemate vremena.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Zašto su neki ljudi „people-pleaseri“?
Ljudska želja za dopadanjem i prihvatanjem sasvim je prirodna, ali kod nekih je potreba za ugađanjem drugima toliko jaka da potiskuju sopstvene potrebe, želje, identitet, samo radi prihvatanja.
U srži preteranog ugađanja drugima zapravo je potreba za pripadanjem, koja nas prati mnogo duže od celog porodičnog stabla koje možemo upamtiti. Ako se vratimo u praistorijsko doba u kome je čovek morao da formira grupe ili plemena koja bi mu bila „garancija“ za zaštitu od predatora i mesto za udruživanje resursa i zajednički rad, javiće se okvir slike o pripradanju. Tada je bilo možda i najvažnije prihvatanje od strane grupe, jer bi suprotno za izopštenog značilo veliki rizik po život (potencijalna smrt od gladi, pretnja divljih životinja i sl).
Iako je danas mnogo lakše živeti kao pojedinac, u našoj srži je društveni život. Možda se svet promenio u mnogo čemu, ali još od Aristotela važi izreka da je čovek društveno biće. Premda nam neokapitalizam i potrošačka kultura prodaju priču o „posebnom ja“, nije sasvim slučajna boljka vremena u kom živimo upravo depresija. Da je potreba za pripadanjem veoma jaka, pokazuje nam i to da kada sedimo sami u parku/kafiću/sobi/terasi/gde god, najčešće držimo jednu malu (možda i ne tako malu) tehnološku napravu koja zadovoljava upravo ovu potrebu. Zašto smo na društvenim mrežama (i sam naziv kaže)? Zašto skrolujemo do besvesti? Zašto su nam telefoni gotovo uvek pri ruci? Da li se sećamo dana (ili sata) kada smo bili potpuno sami?
Većina ljudi želi da pripada i stvara trajne veze s drugima, zato je bolna spoznaja da nas drugi mogu odbaciti, kritikovati, ne prihvatiti sa svim našim osobinama (baš takvim kakve jesu). Kako bi izbegli odbacivanje/napuštanje/usamljenost, ljudi neretko idu do svojih krajnjih granica i preterano ugađaju drugima.
People-pleaseri često se suočavaju sa niskim samopoštovanjem i svoju vrednost traže u odobravanju drugih. Jedno od uobičajenih uverenja ovih osoba jeste: Ja sam vredan/na ljubavi samo ako pomažem drugima/činim usluge/žrtvujem se zbog drugih/nisam sebičan/na…
Iskustva koja mogu formirati people-pleasera
Neke od sledećih životnih situacija mogu biti pokretač people-pleasinga (preteranog udovoljavanja drugima). One stvaraju okruženje u kome nema sigurnosti ili u kome nije poželjno (ili dobro) reći NE, biti drugačiji od očekivanog.
- Nasilje roditelja, staratelja ili partnera
- Emocionalno nedostupni roditelj(i)
- Narcisoidni roditelj ili partner
- Odrastanje u porodici koja je izbegavala sukobe ili je imala mnogo sukoba
- Odrastanje sa roditeljem ili članom porodice koji se bori sa upornim fizičkim i/ili mentalnim zdravstvenim problemima
- Doživeti i/ili biti deo grupe ljudi koji doživljavaju rasizam, diskriminaciju, isključenost ili mikroagresiju
Neki od mogućih načina za suočavanje sa navedenim izazovima jeste pokušaj ljudi da postanu ,,nevidljivi” i tako sačuvaju mir ili zadovoljenje tuđih potreba i želja, dok sopstveno blagostanje čeka u zapećku (što takođe naizgled čuva „opšti mir“). U mislima people-pleasera nema opcije u kojoj se zauzimaju za sebe. Istina, to bi verovatno izazvalo tihu (a nekad i prilično glasnu) revoluciju, ali to predstavlja dobrodošlicu u svet postavljanja granica. Ako nam je logično da nije u redu da nam neko stoji na nozi dok čekamo prevoz, zašto bismo drugačije shvatili potiskivanje svojih potreba? People-pleasing upravo znači da iz dana u dan dozvoljavamo tuđem teškom stopalu da gazi naše, iako svake večeri menjamo obloge.
Da li ste people-pleaser?
Iako često nalazimo opravdanja za svoje i tuđe ponašanje (ona koja nam se dopadaju, ali i ona koja ne baš), nije na odmet videti neke od signala koji upućuju na to da možda isuviše udovoljavamo drugima (i da smo opravdanje našli da bi nam bilo lakše).
Osobe koje previše udovoljavaju drugima:
- Teško govore NE na tuđe zahteve
- Redovno preuzimaju dodatan posao, iako znaju da nemaju vremena
- Često se previše daju u tuđim planovima/projektima/odgovornostima
- Izbegavaju da se zalažu za sopstvene potrebe (npr. reći će da su dobro i kada nisu)
- Izbegavaju rasprave/svađe sa ljudima ili izražavanje iskrenog miišljenja (kada je ono drugačije od mišljenje okoline)
- Slažu se sa onime što ih ne čini srećnima, samo da bi izbegli (eventualni) konfllikt
Kako se osećaju people-pleaseri?
Nije lako živeti zanemarujući lične želje i potrebe. Nije lako ni zadovoljavati potrebe drugih, premda se može činiti lakšim. Međutim, šta je ono sa čime se suočava „udovoljavač“?
Niko nije srećan u svakom trenutku dana, ali razlika između people-pleasera i drugih je u tome što oni osećaju pritisak da uvek budu prijateljski raspoloženi, fini, veseli, nasmejani. Njih često u stopu prati i zabrinutost od nelagode koju stvara zauzimanje za sebe, kao i stres koji je došao zajedno sa poslednjom prekomernom obavezom koju su sebi natovarili. Frustrirani su jer primećuju da skoro nikada nemaju vremena za sebe i da ih drugi iskorišćavaju. Dolazi i teški osećaj da njihove želje i potrebe nisu bitne u poređenju s drugima. Opšti utisak – ne osećaju se dobro u svojoj koži. Često trpe do granice pucanja, a onda usledi nešto poput kulminacije. Nažalost, people-pleaseri utabaju put, a onda drugi njime hodaju, nekad i nesvesni toga da išta bitno gaze (jer isuviše dobro su sakrivene potrebe, želje, nadanja).
Kako da prekinemo tendenciju da stalno udovoljavamo drugima?
Kako bismo prestali da trošimo energiju i zanemarujemo sebe konstantno udovoljavajući drugima, važno je razviti samopoštovanje i samopouzdanje. Rad na prihvatanju sebe, svojih vrednosti i sposobnosti pomaže u osećaju sigurnosti prilikom izražavanja sopstvenih potreba i mišljenja. Onaj ko istinski voli i ceni sebe naučiće i da poštuje svoje potrebe i da razume da stavljanje sebe na prvo mesto nije sebično, već neophodno.
Osobe koje su sklone people-pleasingu često imaju izazov postavljanja granica i izražavanja sopstvenih potreba. Postavljanje granica je jedna od ključnih stvari koje treba savladati kako bi se stvari promenile u našu korist. To znači prepoznati sopstvene granice i imati hrabrosti da se jasno izraze, čak i ako to znači reći NE u određenim situacijama. Važno je shvatiti da postavljanje granica nije sebično, već je to način da se sačuva mentalno zdravlje i očuva ravnoteža između sopstvenih potreba i potreba drugih.
Praktikovanje asertivnosti je ključno. To podrazumeva izražavanje svojih želja, mišljenja i potreba na jasan, otvoren, ali neagresivan način. Vežbanje asertivne komunikacije pomaže u postavljanju granica bez osećaja krivice ili straha od reakcije drugih. Ako vam je postavljanje granica posebno teško, udubite se u tu neugodnu oblast. Formirajte ,,Ako/Onda” tvdrnje koje su vam zgodne, pa ih primenite. Na primer:
,,Ako mi traže da uradim nešto što nisam u stanju, uvažiću svoje prioritete i ljubazno odbiti.”
,,Ako primetim da zanemarujem sopstvene potrebe, reći ću šta mi je potrebno.”
Konačno, važno je raditi na razumevanju da ne možemo uvek svima ugoditi i da je prihvatanje da će neki ljudi biti razočarani ili nezadovoljni normalan deo života. Fokusiranje na sopstvenu dobrobit i sreću je ključno za mentalno zdravlje i ispunjen život.
Promena duboko ukorenjenog obrasca ugađanja drugima nije laka, posebno kada ona postane deo nečijeg identiteta. Kad se lišimo poznatih obrazaca, možda ćemo se osećati izgubljeno. Međutim, ako znamo da nam takvo ponašanje smeta zato što stvara pritasak u našem mentalnom i emocionalnom biću i u našim odnosima, treba da uradimo nešto da ga promenimo. To neće biti lako i brzo i moramo imati strpljenja sa samim sobom, a u mnogim slučajevima je posebno korisno potražiti pomoć stručnjaka.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Reference:
Udovoljavanje drugima
