Kako se branimo od neprijatnih misli i osećanja: 9 defanzivnih mehanizama

Psihologija
29. januar, 2020
Podeli

Pod odbrambenim mehanizmom podrazumeva se način na koji se ljudi brane od neprijatnih misli ili osećanja. Većina odbrambenih mehanizama je ukorenjena u našoj podsvesti, što znači da ne znamo kada ih koristimo. Psiholozi opisuju odbrambene mehanizme kao način distanciranja od toga da budemo potpuno svesni neprijatnih misli, osećanja i ponašanja. Ovi mehanizmi mogu se podeliti u tri kategorije prema stepenu zrelosti i momenta kada se javljaju u životu, i to: primitivni, srednji (nešto zreliji) i zreli mehanizmi odbrane.

Sadržaj

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.

Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu

Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.

crvena tabla na kojoj pise NO

Svi mi koristimo odbrambene mehanizme u nekom trenutku svog života, ali ako ste mentalno jaki i dobro uravnoteženi, obično ćete koristiti zrelije mehanizme. Mentalno jaka osoba ređe će osećati potrebu da pribegne primitivnijim mehanizmima, štaviše, biće spremna za suočavanje sa neprijatnim mislima ili istinama. Evo nekih odbrambenih mehanizama koji spadaju u kategorije primitivnih i nešto zrelijih.

Poricanje

To je najjednostavniji od svih mehanizama odbrane. Ako je situacija previše intenzivna za čoveka, on će poreći da se to ikada dogodilo. To psiholozi smatraju najprimitivnijim od svih odbrambenih mehanizama i ima korene u dečijem ponašanju gde dete zabija prste u uši kako ne bi čulo istinu. Mnogi koji imaju problema koriste poricanje kao način suočavanja, na primer, alkoholičar koji negira svoju zavisnost ili pušač koji ne veruje da je pušenje loše za njega.

Regresija

Kada smo suočeni sa neprijatnom situacijom, dešava se da počnemo da ispoljavamo detinjasto ponašanje, na primer, tinejdžeri prilikom razgovora o seksualnosti se mogu kikotati kako bi prikrili svoju sramotu. Ili odrasla osoba koja je pod velikim stresom možda neće moći da ustane iz kreveta, jer ga vidi kao utešno mesto koje je podseća na sigurno detinjstvo.

Represija

Represija ili potiskivanje je nesvesni mehanizam kojim um blokira uznemirujuće misli ili osećanja. Ovo jednostavno znači da ružna sećanja ili misli potisnemo u podsvesni um, tako da ih zaboravimo. Represija može privremeno biti od koristi, ali na duže staze, sve ono što smo potisnuli, umesto da proživimo i otpustimo, može se vratiti u obliku anksioznosti.

Projekcija

Projekcija je kada osoba pripisuje sopstvena osećanja i motive drugoj osobi. Npr. neko oseća mržnju prema određenoj osobi, ali smatra da je to osećanje loše te stoga neprihvatljivo, zato počinje da veruje da zapravo ta osoba mrzi njega, a ne obrnuto. Ovaj odbrambeni mehanizam najčešće koriste oni koji nisu osvestili sopstvene motive i osećanja.

Premeštanje

Premeštanje se odnosi na preusmeravanje ljutnje ili besa s jedne mete na drugu koja je nemoćna da se brani. Na primer, neko ko je imao naporan dan na poslu može se vratiti kući i udariti psa ili člana porodice. Ovo preusmerava njegov bes i agresiju sa stvarnog uzroka – posla ili šefa – na psa ili nekoga koga vidi kao slabijeg od sebe. Osoba ne može usmeriti bes na svog šefa jer se plaši otkaza, pa ga umesto toga usmerava na nekog drugog.

muskarac pognute glave sa dlanovima na licu

Racionalizacija

Racionalizacija je promena činjenica na način da se više uklapaju u sliku realnosti koja osobi odgovara. Ovo znači promenu perspektive ili davanje drugačijeg objašnjenja za svoje ili tuđe ponašanje koje se osobi nije dopalo, tako da se oseća bolje. Tako npr. neko ko je upravo dobio neverovatan posao koji je dugo priželjkivao, a posle dve nedelje dobio otkaz, može reći da je firma bila loša i da uopšte nije želeo taj posao.

Formiranje reakcije

Ovaj mehanizam podrazumeva nesklad između osećanja i ponašanja, jer osoba koja se oseća na određeni način, u stvarnosti počinje da se ponaša potpuno suprotno od toga. Na primer, Frojd je smatrao da muškarci koji posebno ističu netrpeljivost prema homoseksualcima zapravo beže od sopstvenih nagona ka istom polu. Kada neko ima osećanja, mišljenja ili stavove za koje smatra da nisu društveno prihvatljivi, često će pribeći ovom odbrambenom mehanizmu i ponašati se izveštačeno kako bi posebno istakao svoje slaganje sa većinom.

Kompenzacija

Kompenzacija je način da se nedostatak znanja u jednoj oblasti izbalansira isticanjem poznavanja neke druge oblasti. Osoba bi mogla reći da ne ume da svira instrument, ali ima neverovatan pevački glas. Navodeći svoje snage, ona nadoknađuje ono što veruje da drugi doživljavaju kao slabost.

Intelektualizacija

Intelektualizacija je fokusiranje na razmišljanje umesto na neprijatne ili teške emocije. Na primer, osoba koja je dobila dijagnozu teške bolesti može se usredsrediti na analiziranje svih potencijalnih medicinskih postupaka, izbegavajući da se suoči sa tugom ili strahom zbog dijagnoze.

Postoje odbrambeni mehanizmi koji mogu da pomognu privremeno, ali da kasnije izazovu veće probleme. Trik je da koristite one koji su vam korisni na duže staze, ali i da znate koji od njih štete vašem mentalnom zdravlju, kako biste ih izbegli. U psihoterapijskom procesu možete raditi na savladavanju i odbacivanju onih mehanizama koji vam nisu korisni, a takođe i vežbati one zrelije i zdravije načine suočavanja sa neprijatnim mislima i osećanjima.