Emocionalne rane iz odnosa sa majkom i njihove posledice na život

Rane koje nastaju u odnosu sa majkom igraju ključnu ulogu u oblikovanju naše ličnosti i emocionalnog zdravlja. Majka je najčešće prva osoba sa kojom se susrećemo u životu i njen uticaj na nas je duboko ukorenjen. Osobe koje nas najviše trigeruju su najčešće osobe koje su nam najbliže. One predstavljaju naše ogledalo u kojem ogledamo svoje traume, ali i platno na koje projektujemo te iste traume. Iz te perspektive svaka majka, manje ili više, nesvesno ranjava svoju decu i to čini iz sopstvenih neisceljenih rana i trauma koje su nastale iz odnosa sa njenim roditeljima.

Sadržaj

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.

Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu

Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.

Kako nastaju rane iz odnosa sa majkom?

Rane iz odnosa sa majkom najčešće se javljaju ukoliko je majka:

Bila emocionalno nedostupna
Zanemarivala nas i naše potrebe
Mnogo nas je kritikovala
Konstantno kontrolisala
Nije prihvatala našu autentičnost
Nametala nam je osećaj krivice
Bila preterano vezana za nas
Imala od nas očekivanja da ispunimo njene neostvarene snove
Bila nestabilna i nepouzdana
Ponašala se kao da nam je drugarica ili se takmičila sa nama (uglavnom sa ćerkom)
Napustila nas ili smo često bili razdvojeni

Kako se to manifestuje u našem životu?

Ako smo ovo iskusili tokom ranog detinjstva i odrastanja, imaćemo najčešće, kao odrasla osoba, neka od ovih ponašanja ili karakteristika:

Samokriticizam (glas majke)
Nesigurnost i nisko samopouzdanje
Stid u vezi sa fizičkim telom
Poređenje sa drugima
Sabotiranje sebe
Slabe granice
Osećaj da (majci) nikada nismo dovoljno dobri
Igramo ulogu ,,spasitelja”
Udovoljavamo drugima i stavljamo sebe na poslednje mesto
Potisnuti bes i pasivnu agresiju
Zavisničke partnerske odnose
Nepoverenje prema ženama
Blokade u odnosu prema novcu, izobilju i uspehu

U tekstu koji sledi ukratko ćemo obraditi nekoliko najčešćih rana koje nastaju u odnosu sa majkom.

Rana zanemarenosti

Ukoliko je majka zanemarivala dete u ranom detinjstvu i nije umela da namiri njegove primarne potrebe, takvo dete može imati razvijen duboki osećaj napuštenosti, usamljenosti, osećaj da je nebitno i da njegovo postojanje nije važno. Kasnije u životu, ova osoba će imati potrebu da stalno bude u centru pažnje i tražiće da te njene nenamirene potrebe namiri neko spolja, neko ko će je zaista videti, čuti, doživeti i voleti. Biće podložna manipulaciji i toksičnim odnosima jer će biti gladna ljubavi i pažnje.

Rana kritike

Ukoliko je majka bila jako kritički nastrojena prema detetu, kod deteta se javlja problem sa samopouzdanjem, dete postaje jako samokritično ili kritikuje druge. Takvo dete, u kasnijim godinama, iskazuje svoj bunt kroz bes ili postaje suviše poslušno dete koje nema
jasne i čvrste granice i nema svoje JA.

Ovo dete, kao odrasla osoba, najčešće će izbegavati konflikte, teško će podnositi čak i konstruktivnu kritiku ili savet, sa navikom da sve shvata lično i da se oseća povređeno. Imaće poteškoće da iznese svoje mišljenje bez straha i da se zauzme za sebe, što može dovesti do problema kako u odnosima, tako i na poslu i na putu karijernog ostvarenja.

Rana emotivne nedostupnosti

Kod deteta čija majka je bila emotivno nedostupna i nije namirila njegovu primarnu potrebu za ljubavlju, javlja se velika potreba i glad za ljubavlju. Takvo dete je emocionalno neinteligentno i ne razlikuje ljubav od onoga što nije ljubav jer bi za mrvicu ljubavi učinilo sve.
Ovakva deca, kao odrasli ljudi, često imaju nerazumevanje i čak strah od toga da osete sve emocije, naročito neprijatne, te stoga razvijaju razne vidove kompenzacije za tu svoju nenamirenost (emocionalno prejedanje, zavisnost od šećera itd.)

Takođe, kada majka ne pruža dovoljno emocionalne podrške, ljubavi i pažnje, dete može razviti osećaj nevrednosti i niskog samopouzdanja. Ovo može rezultirati problemima u kasnijem životu u pogledu stvaranja zdravih emocionalnih veza i samopoštovanja.

Rana kažnjavanja/nasilja

Ova trauma nastaje iz nemoći majke da se nosi sa detetovim emocijama i umesto da emotivno reguliše dete i time ga nauči da su sve emocije dobrodošle, ona ga kažnjava. Neke od posledica ove traume su: strah od autoriteta, strah od kazne, anksioznost, panični napadi, nemogućnost da sami sebe umirimo, a kao posledica javljaju se agresija, manipulacija, samokažnjavanje, pa čak i samopovređivanje.

Rana preterane kontrole

Ovakva majka zapravo nema poverenja u život niti u sebe samu i ona, kroz preteranu kontrolu, pokušava detetu da postavi granice, iako je to primarno zadatak oca. Ovakva deca odrastaju ili u buntovnike ili u preterano pokorne osobe, nemaju zdrave granice, stalno im je potrebno majčino odobrenje ili mišljenje i generalno nemaju poverenja u život. Ovo su obično zavisnički odnosi, pročitajte sledeći pasus za dopunu.

Rana preterane vezanosti i zavisnosti

Majka koja nije dovoljno ostvarena, srećna i zadovoljna svojim životom obično u detetu vidi svoju jedinu svrhu, kroz njega projektuje sopstvenu vrednost, uspeh, ima od njega velika očekivanja ili ga preterano štiti, ugađa mu i od njegovog ponašanja i njihovog međusobnog odnosa zavisi njeno raspoloženje i stanje. Često će svesno ili nesvesno manipulisati emocijama i od deteta očekivati da reguliše njeno emotivno stanje.

Ovakve majke od dece prave ljude koji u kasnijim godinama nisu samostalni, imaju problem da se odvoje od majke, doma, da se oslone na sebe i svoje sposobnosti, da se usude da započnu sopstveni posao, da se izdvoje na neki način, da zarade novac, ostvare uspeh, ali i zadovoljavajuće emotivne odnose.

Kako se isceljuju ove rane?

Isceljenje rana iz odnosa sa majkom je proces na putu samospoznaje. Ono je konekcija sa našom autentičnim ličnošću i zdrave konekcije sa drugim ženama, a samim tim i bolji odnos sa majkom. Jednom kada osvestimo postojanje ovih rana i njihove uzroke, neće nam biti od pomoći da krivimo majku ili da prebacimo na nju odgovornost za nešto čime nismo zadovoljni u svom sadašnjem životu. Prihvatanje majke takve kakva jeste, a ne onakve kakvu bismo mi želeli da bude i iskren oproštaj su već veliki deo isceljenja. Prihvatiti i oprostiti možemo čak i ako majka nije fizički prisutna ili nije živa.

Da biste iscelili ove rane, potrebno je stvoriti novi odnos sa sobom – onaj koji se ne temelji na tome što društvo očekuje od vas ili onome što vaša majka očekuje od vas. Isceljivanje majčine rane znači sazreti i preuzeti svoju moć kao zrela, odrasla osoba. Na vama je da prekinete začarani krug i iscelite svoju ranu jer vi ste jedina osoba koja nešto može promeniti kako biste ostvarili srećniji život, bolje partnerske odnose, kako bi vaša i deca vaše dece bila drugačija, ali i kako biste ostvarili bolji odnos sa svojom majkom. Za ovo će najčešće biti potrebna pomoć stručnjaka, i to iz različitih oblasti rada na sebi, kao i određeno vreme, trud i dosta strpljenja. Ovo je maraton, a ne sprint, budite spremni na to.

Radom sa unutrašnjim detetom, učenjem da postavimo i održimo svoje granice, ali i poštujemo tuđe, brigom o sebi i pružanjem sebi ljubavi koja nam je nedostajala od majke, povezivanjem sa drugim ženama, osvešćivanjem da smo mi odrasla, samostalna i zrela osoba kojoj nije potrebno odobrenje ni majke niti bilo koga, uspećemo da iscelimo rane i pružimo sebi osnovu za srećan i ispunjen život.