Šta je emocionalno prejedanje i zašto nastaje?

Mnogi od nas su bar nekad posegli za hranom kao načinom da se izbore sa lošim raspoloženjem i to je u potpunosti normalno. Međutim, ako ova situacija postane učestala, a mi kontrolu prepustimo emocijama – to može biti znak prejedanja na nervnoj bazi. S tim u vezi, u produžetku teksta ćemo istražiti kako nastaje ovaj poremećaj ishrane, koji su njegovi simptomi i kako zaustaviti emocionalno prejedanje.

Šta je zapravo emocionalno prejedanje?

Kompulsivno, kompulzivno, emocionalno ili emotivno prejedanje su isti termini za specifičnu vrstu poremećaja u ishrani koju odlikuje unos većih količina hrane kao reakcija na stres, emocionalnu uznemirenost ili nezadovoljstvo. Kompulzivno prejedanje se ne zasniva se na fizičkom osećaju gladi, već na potrebi da se ublaži emotivna bol ili ispuni ,,praznina” koju osećamo – stoga se ovaj poremećaj u ishrani označava i terminom emotivna glad.

Kada kažemo da je nečije ponašanje kompulsivno ili kompulzivno, mi zapravo mislimo na to da osoba dela pod uticajem snažnog unutrašnjeg nagona za izvođenjem nevoljne radnje. Kao što smo ranije napomenuli, svako od nas ponekad posegne za hranom a da prethodno nije gladan – uvereni smo da ste se makar jednom prejeli na slavi ili pojeli slastan kolač ,,na silu” jer je izgledao previše primamljivo. Međutim, kontrola je bila u vašim rukama i niste se osećali primorano da se tako hranite svakog narednog dana.

Osobe koje imaju patološki obrazac ishrane nisu u stanju da iskontrolišu svoje reakcije, što vremenom uzrokuje emotivnu glad. To je odbrambeni mehanizam, gde se osoba okreće hrani kako bi regulisala svoje emocionalno stanje. Za razliku od prave, fizičke gladi, u ovom slučaju osoba od hrane očekuje zadovoljstvo, oslobađanje od stresa i neprijatnih emocija, utehu. Kada nas hrani vode emocije, a ne fizička glad, izbor ne mora nužno biti nezdrava hrana. Istraživanja su pokazala da, kada u njoj traže utehu, žene najčešće biraju brzu hranu i instant slatkiše, dok će muškarci najčešće odabrati, verovali ili ne – domaću supu!

Kako razlikovati emocionalnu glad od fizičke?

Postoji razlika između fiziološke gladi i uzimanja hrane iz nekih drugih razloga – emocionalne gladi. Obrasci ponašanja koji karakterišu fiziološku glad jesu sledeći:

1. Javlja se postepeno i pojačava se vremenom
2. Postoji potreba za različitim namirnicama
3. Ne postoji žudnja za nekom konkretnom namirnicom
4. Tokom obroka se javlja osećaj sitosti koji je signal da treba da se prestane sa konzumiranjem hrane
5. Posle obroka nema osećanja kajanja

Emocionalnu glad karakterišu sledeći obrasci ponašanja:

1. Osećanje gladi koje se mora utoliti iznenada
2. Postoji potreba za određenom vrstom hrane
3. Osoba se prejeda i ne oseća sitost i punoću
4. Posle obroka postoji osećanje krivice ili stida

Šta izaziva emocionalno prejedanje?

• Emocionalni okidači – to su neprijatne emocije koje mogu biti posledica određene traume, ali i izazvane drugim razlozima, poput stresa, straha, tuge, dosade, usamljenosti, anksioznosti. Jelo će nas zabaviti i pružiti nam privremeni izlaz iz neprijatnog stanja i utešiti nas, makar nakratko.
• Naučeni obrazac iz detinjstva – osobe koje su u ranom uzrastu tešene hranom („Dete plače, sigurno je gladno“) vrlo rano nauče da je to odgovor na sve neprijatne emocije. Ovaj obrazac nastavljaju da ponavljaju i u odraslom dobu.
• Uticaj okruženja – mediji nam često serviraju reklame u kojima se hrana povezuje sa prijatnim emocijama, osećajem pripadnosti, mira, udobnosti i sigurnosti. Pod ovim uticajem, sasvim je očekivano da, kada se oseća loše, osoba posegne za hranom koja nosi obećanje da će se sve brzo popraviti.

Simptomi emocionalnog prejedanja

Prejedanje na nervnoj bazi podrazumeva simptome koji mogu biti fizičke i psihološko-emocionalne prirode.

Simptomi emocionalnog prejedanja mogu biti:

• Prekomerno i brzo konzumiranje hrane, naročito visokokaloričnih i nezdravih jela
• Konzumiranje hrane čak i kada nismo gladni
• Osećaj nemogućnosti da se kontrolišemo tokom jela
• Osećaj srama i krivice nakon prejedanja
• Stalno razmišljanje o hrani kao o utočištu
• Preokupacija hranom i telesnom težinom
• Depresija i anksioznost
• Izuzetna samokritičnost

Fizički simptomi kompulsivnog prejedanja:

• Gojaznost ili naglo povećanje telesne težine
• Kratki udisaji
• Dijabetes
• Hipertenzija (visok krvni pritisak)
• Visok nivo holesterola

Imajte na umu da fizički simptomi više pomažu drugim osobama da primete da je osoba možda razvila kompulsivno prejedanje jer su same osobe najčešće već svesne svoje emotivne gladi.

U Srbiji, ova pojava predstavlja veliki problem, s obzirom na sve veću stopu gojaznosti i probleme sa zdravljem koji su sa tim povezani. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prekomerna telesna masa povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i drugih zdravstvenih teskoba. Statistike pokazuju da je u Srbiji skoro 60% populacije gojazno ili ima prekomernu telesnu masu.

Put isceljenja

Koren problema se krije na emocionalnom nivou. Zato će biti potrebno da zaronimo u sebe i poradimo na svom unutrašanjem miru i osnaženju. Pre svega, važno je da osvestite svoje emocije i obrasce ponašanja. Kada postanete svesni svega što se odvija na emocionalnom nivou i svojih reakcija, moći ćete svesno da ih birate.

• Ustanovite šta su okidači koji kod vas izazivaju neprijatne emocije i koje od tih emocija pokušavate da ublažite hranom. Potom možete prekinuti ovaj začarani krug i usvojiti zdravije mehanizme za suočavanje sa neprijatnim osećanjima. Za to će vam biti potrebna profesionalna podrška, ali ima i stvari koje možete sami učiniti, kao što je svesno konzumiranje hrane. Kako?
• Potrudite se da, kada jedete, činite to maksimalno svesno. Osvestite trenutak, budite prisutni. Jedite polako i koncentrišite se na sve osećaje pritom – izgled hrane, miris, teksturu, ukus. Svesno uživajte u svakom zalogaju i obratite pažnju na signale koje vam telo šalje, na osećaj gladi i sitosti.
• Potrudite se da koristite zdravije strategije za regulisanje emocionalnog stanja. To mogu biti tehnike disanja, meditacija, pisanje dnevnika. Sve su to zdravi načini da se povežete sa svojim emocijama, procesuirate ih i smanjite nivo stresa.
• Potražite pomoć stručnjaka – kako uzrok vašeg prejedanja i posledične prekomerne težine ne leži samo u nezdravom načinu života, poseta nutricionisti i programi mršavljenja neće biti dovoljni. Iako sami po sebi mogu biti efikasni, oni neće dati trajne, održive rezultate. Važno je da potražite stručnjaka koji će vam pomoći da se izborite sa smetnjama na psihološkom i emocionalnom nivou. Psihoterapija je pravi način da se dugoročno rešite nezdravog odnosa sa hranom. Pomoći će vam da izgradite čvršću bazu – zdravo samopoštovanje, samoprihvatanje i ljubav prema sebi, a potom i efikasne tehnike emocionalne regulacije. Tada vam više neće biti potrebna kvaziuteha koju hrana kratkoročno pruža.

Izgradnja zdravog odnosa sa hranom

Kada se psihičkom zdravlju posveti potrebna pažnja i usvoje se zdrave strategije za suočavanje sa neprijatnim emocijama, hrana postaje ono što i treba da bude – gorivo. Spremni smo da izgradimo novi, zdraviji odnos sa njom. Zdrav odnos sa hranom podrazumeva da je koristimo kako bismo zadovoljili potrebe svog tela za nutrijentima i energijom.

• Pravimo zdravije izbore – biramo hranu u skladu sa potrebama i njenim sastavom. Spremni smo da usvojimo balansiranu ishranu bogatu hranljivim materijama, koja će nam najbolje služiti, u skladu sa našim načinom života i potrebama.
• Kretanje – omogućavamo svom telu dovoljno kretanja i vežbe, što je ključno za naše zdravlje, vitalnost i dugovečnost.
• Imamo više samosaosećanja – razumemo da se svako od nas suočava sa neprijatnim emocijama i izazovima, ne potiskujemo ih, ne tražimo nezdrave načine da ih preskočimo, već se sa njima suočavamo na zdrav i efikasan način. Gradimo otpornost i svoj kapacitet da neprijatnost doživimo i prevladamo, umesto da od nje bežimo i tražimo utehu.
• Na kraju, ali ne manje važno, ne zaboravite da baš kao i telu, i našoj duši je potrebna hrana. A čime se hrani duša? Svime što je raduje i ispunjava. Zato dopustite sebi da istražite šta je to što vas raduje i da u tome uživate. Tada će parče pice ponovo postati parče pice, a sladoled – sladoled, ne uteha, mir i radost.

Preporučujemo i ove članke:

• Depresija: Uzroci, simptomi i izlaz iz mraka
• Kako da se hraniš zdravo: Osnove zdrave ishrane
• Posledice gledanja u telefon dok jedeš i svesno jedenje
• Šta je stres i kako ga prepoznati: Najčešći simptomi i posledice po zdravlje

Reference:
Emocionalno prejedanje – šta je kompulzivno prejedanje i kako ga sprečiti?
Kad je duša gladna: Kako prevazići emocionalno prejedanje
Emocionalna glad