Otkrij tajne svoje psihe kroz Frojdovu teoriju ličnosti: Id, ego i superego
Prema Sigmundu Frojdu, ljudska psiha je složen sistem koji se sastoji iz svesnog, predsvesnog i nesvesnog dela. Svesni deo psihe podrazumeva sadržaje koji su u aktuelnom trenutku prisutni u svesti, u predsvesnom delu se nalaze sadržaji koji se mogu prizvati u svest, dok su u nesvesnom delu sadržaji koji su ranije potisnuti iz svesnog u nesvesni deo i tako ,,zaboravljeni” ili sadržaji koji nikada nisu bili prisutni u svesti (i oni se samo delimično mogu privesti u svesni deo hipnozom ili metodom slobodnih asocijacija). Treba imati na umu da nesvesna psiha značajno utiče na celokupnu aktivnost čoveka.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Možda najvažnija i najuticajnija Frojdova ideja jeste da ljudska psiha (ličnost) ima više od jednog aspekta. Frojdova teorija ličnosti počiva na konceptu da je psiha strukturisana u tri dela – id (ono), ego (ja) i superego (nad-ja), koji se razvijaju u različitim fazama našeg života. Iako svaki deo ličnosti sadrži jedinstvene karakteristike, oni međusobno deluju kao celina i svaki deo daje relativan doprinos ponašanju pojedinca. Važno je naglasiti da ovo nisu različiti delovi mozga, već samo sistemi, odnosno komponente ličnosti. Teoriju o strukturi ličnosti izneo je u knjizi ,,Uvod u psihoanalizu” (1917). U to vreme, najveća pažnja je posvećivana proučavanju sadržaja svesti, što je Frojd odlučno ,,napao”.
Psihički život je nalik ledenom bregu koji plovi morem. Mali deo brega viri iznad površine, a ogromna masa se nalazi pod vodom. Isto tako, od psihičkih procesa samo je neznatan deo svestan, a ogroman deo pripada oblasti nesvesnoga.
– Sigmund Frojd
Id
Id je jedina komponenta ličnosti koja je prisutna od rođenja. Ovaj aspekt lišen je svake logike, potpuno je nesvestan i obuhvata instinktivno i primitivno ponašanje (oko 66% psihičkih procesa, stanja i ponašanja). Id je produkt evolucije i psihološki predstavnik biološkog nasleđa. Izvorište je instinktivnih impulsa poput seksualnosti i agresije, kao i osnovnih, primitivnih potreba koje su u ljudsko biće utkane od samog rođenja (glad, žeđ). Istovremeno predstavlja izvor energije za ceo psihički sistem. Ovde treba imati na umu da je pojam seksualnog u Frojdovom učenju mnogo šireg značenja i obuhvata sva telesna zadovoljstva.
Ličnost novorođenog deteta je sva id, a tek kasnije se razvijaju ego i superego. Ideja ida je da svaki željeni impuls treba odmah zadovoljiti, bez obzira na posledice. Ako se te potrebe ne zadovolje odmah, posledica je stanje anksioznosti ili napetosti. Psihički procesi pomoću kojih se ostvaruje zadovoljenje su refleksi, tj. nesvesni procesi. Taj deo ličnosti ne obazire se na ograničenja, moralne norme, propise – cilj je samo postići zadovoljstvo. Kod odrasle osobe, id deluje na nesvesnom nivou, u isti mah predstavljajući i značajan izvor energije za svestan mentalni život. Naročito važnu ulogu igra u vidovima izražavanja ličnosti koji obuhvataju iracionalni element, poput umetničkog stvaralaštva.
Celokupnu psihičku energiju, uključujući instinkte kojima upravlja id, Frojd je nazivao libidom. Smatrao je da je suštinu ida najlakše razumeti koristeći analizu snova i metodu slobodnog povezivanja elemenata.
Ego
Ego je jedini svesni deo ličnosti. To je ono čega je osoba svesna kada razmišlja o sebi i što obično pokušava da projektuje prema drugima. Ego nastaje iz ida, njegovim raslojavanjem u suočavanju sa stvarnošću. Razvija se da bi posredovao između nerealnog ida i stvarnog spoljašnjeg sveta. To je komponenta ličnosti koja donosi odluke. U idealnom slučaju, ego funkcioniše razumom, dok je id haotičan i nerazuman. Cilj ega je da zadovolji zahteve ida na bezbedan i društveno prihvatljiv način.
Za razliku od ida, ego sledi princip realnosti. Predstavlja najaktivniji deo ličnosti i obuhvata: svesno mišljenje, govor, opažanje, pamćenje, učenje, rasuđivanje i motorno reagovanje (tj. delovanje). Pored kontakata sa idom, ima kontakte sa objektivnom stvarnošću, a kasnije, kada se razvije superego, i sa njim. Prema tome, ego funkcioniše smišljajući realne načine za zadovoljenje zahteva ida, često kompromitujući ili odlažući zadovoljstvo kako bi se izbegle negativne posledice po društvo.
Ego uzima u obzir društvene realnosti i norme, bonton i pravila u odlučivanju o tome kako da se ponaša. Kao i id, ego traži zadovoljstvo (tj. smanjenje napetosti) i izbegava bol, ali za razliku od ida, on upravlja voljnim ponašanjem. Zadatak ega je da organizmu osigura zadovoljenje bioloških i psihosocijalnih potreba, ali i da ga sačuva od opasnih reakcija okoline i osude i kažnjavanja superega. Ego vodi neprestanu borbu sa primitivnim i nagonskim silama ida: potiskuje ih, odgađa, modifikuje i pronalazi kompromisna rešenja, pri čemu manje važne potrebe potčinjava značajnijim. Frojd je napravio analogiju da je id konj, dok je ego jahač. Ego je „kao čovek na konju, koji mora da drži pod kontrolom superiornu snagu konja (ida)“.
Superego
Superego je treći deo ličnosti koji predstavlja savest, moral. Taj sloj ličnosti, koji se poslednji razvija, prema Frojdu između 3. i 5. godine života, nastaje kao posledica življenja u određenoj društvenoj sredini, odnosno uči se od roditelja i drugih važnih odraslih. Glavna uloga superega jeste sprečavanje i zadržavanje zahteva koje postavlja id a koji nisu u skladu sa društvenim moralom (posebno u sferi seksualnih i agresivnih težnji) ili propisima, kao i da ih potiskuje iz sfere svesnog u nesvesno.
Na superego se gleda kao na „dobavljača nagrada“ (osećaj ponosa i zadovoljstva) i kazni (osećaj stida i krivice), u zavisnosti od toga koji deo svesti je aktiviran. Superego je deo nesvesnog koji je glas savesti i izvor je samokritike. Superego teži da kontroliše ego u izvršavanju njegovih zadataka u odnosu na id. Međutim, kada id ,,izmakne kontroli” ega i zadovolji neki instinkt protivno načelima superega, tada superego kažnjava ego i javlja se osećaj koji nam je poznat kao griža savesti.
Superego se sastoji od dva sistema: savesti i idealnog sopstva. Savest je naš „unutrašnji glas“ koji nam govori kada smo nešto pogrešili. Savest može kazniti ego izazivanjem osećanja krivice. Primera radi, ako ego popusti pred zahtevima ida, superego može učiniti da se osoba oseća loše zbog krivice. Superego je takođe donekle lukav, jer će pokušati da prikaže ono što želi da osoba uradi u grandioznim, sjajnim izrazima. To je ono što je Frojd nazvao ego-idealom.
Idealno ja (ili ego-ideal) je imaginarna slika o tome kakvi treba da budemo i predstavlja aspiracije u karijeri, kako se ophoditi prema drugim ljudima i kako se ponašati kao član društva. Pretpostavka je da deca koju odgajaju roditelji ljubav doživljavaju uslovno (kada nešto urade kako treba), a dete ova iskustva internalizuje kao niz stvarnih ili zamišljenih osuđujućih izjava. Ponašanje koje nije u skladu sa idealnim ja može biti kažnjeno od strane superega kroz krivicu. Superego nas takođe može nagraditi kroz idealno sopstvo kada se ponašamo „kako treba“, čineći da se osećamo ponosno.
Krivica je čest problem zbog svih poriva i nagona iz ida i svih zabrana i kodova u superegu. Postoje različiti načini na koje se pojedinac nosi sa krivicom, koji se nazivaju odbrambeni mehanizmi. Ako nečije idealno ja podrazumeva previsoke standarde, onda šta god da osoba uradi predstavljaće neuspeh. Idealno ja i savest su u detinjstvu u velikoj meri određeni roditeljskim vrednostima i načinom na koji smo vaspitani.
Može li se pronaći ravnoteža?
Kada govorimo o idu, egu i superegu, važno je zapamtiti da ovo nisu tri odvojena entiteta sa jasno definisanim granicama. Ovi aspekti su dinamični i uvek u interakciji, tako da utiču na celokupnu ličnost i ponašanje pojedinca. Sa mnogim konkurentskim potrebama, lako je videti kako može doći do sukoba između ida, ega i superega. Centralna tema Frojdovog rada je da su id, ego i superego uvek u sukobu i specifična priroda ovih neslaganja određuje nečije misli, osećanja i ponašanja (ili ličnost).
Ako je ego u stanju da na adekvatan način balansira između zahteva realnosti, ida i superega, kao rezultat imamo zdravu i dobro prilagođenu ličnost. Frojd je verovao da će neravnoteža između ovih elemenata dovesti do neprilagođene ličnosti. Smatrao je da poteškoće u mentalnom zdravlju (anksioznost, depresija) nastaju kada ego izgubi sposobnost da na zdrav način kontroliše id. Na primer, osoba sa previše dominantnim idom može postati impulsivna, nekontrolisana ili čak kriminalac. Takav pojedinac deluje prema svojim najosnovnijim porivima, bez obzira na to da li je njegovo ponašanje prikladno, prihvatljivo ili zakonito. S druge strane, previše potisnut id, te samim tim dominantan superego, može dovesti do ličnosti koja je ekstremno moralna i osuđujuća. Osoba kojom vlada superego neće moći da prihvati bilo šta što nije u skladu sa njenim ubeđenjima.
Iako ego ima težak posao, on ne mora da deluje sam. Anksioznost takođe igra ulogu u pomaganju ega da posreduje između zahteva osnovnih poriva, moralnih vrednosti i stvarnog sveta. Kada doživite različite vrste anksioznosti, mogu se aktivirati odbrambeni mehanizmi koji pomažu u odbrani ega i smanjenju anksioznosti koju osećate. Svako osećanje igra određenu ulogu sa ciljem da nas zaštiti, zato ne postoje negativna osećanja, već samo prijatna i neprijatna.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Reference:
Id, ego i superego
Frojdova teorija ličnosti
Id, Ego and Superego: Freud’s Elements of Personality
