Hipersenzitivnost: 26 znakova da si visokosenzitivna osoba

Da li često doživljavate ovaj svet kao suviše okrutno mesto? Možda lako zaplačete, osećate pritisak i neki čudni nemir koji vas ,,vuče’’ u mir i tišinu? Često vam govore kako ,,treba da ojačate’’ i da ste ,,preosetljivi’’, a vi, baš kad to čujete, osećate još jači pritisak, jer ne znate kako se to ojačava i plašite se da bi vas to odvelo ka tome da povređujete druge? Upijate kao sunđer tuđe raspoloženje i svoje potrebe podređujete tuđim?

Ako ste se prepoznali u ovome, moguće je da ste visokosenzitivna osoba ili, drugačije rečeno, hipersenzitivna (ili hipersenzibilna) osoba.

I šta sad sa tim, možda se pitate?

Najpre je važno da bolje upoznate karakteristike hipersenzitivnosti i shvatite da li se to odnosi na vas.

Hipersenzitivnost – osnovne karakteristike

Termin visokosenzitivna osoba uvela je 1992. godine doktorka psihologije, istraživač i univerzitetski profesor iz Amerike, Elaine N. Aron, i sama sa visokom senzitivnošću. U svojoj knjizi ,,The Highly Sensitive Person”, posle brojnih istraživanja, ona opisuje ljude sa visokosenzitivnom osobinom. To je genetska osobina koja se javlja kod 15 do 20% populacije i normalna je i prirodna kao i boja očiju.

To nije poremećaj ni bolest, ali ako se ne negujete na pravi način, može da izazove ozbiljne zdravstvene poteškoće. Mozak visokosenzitivnih ljudi drugačije (temeljnije) obrađuje unutrašnje i spoljašnje stimuluse zbog svoje biološke razlike u strukturi i funkcionisanju, I zato je važno da najpre shvatite da li posedujete ovu osobinu, kako biste umeli i mogli da se adekvatno ophodite prema sebi. U suprotnom, brže i lakše nego drugi možete zapasti u depresiju, anksioznost ili burnout sindrom.

Biti previše osetljiv, dakle, spada u red osobina, kao što su, recimo, boja očiju, alergija na gluten, visina, dužina prstiju i sl.

Ova osobina je podjednako prisutna kod oba pola, ali muškarci je mnogo teže doživljavaju zbog kulturoloških uverenja u vezi sa muškim karakteristikama – ,,muškarci ne plaču’’, sramota je ako drugi primete da ste ispoljili emocije, muškarac mora biti uvek jak i snažan i sl.

Za nju su karakteristični:

Duboka obrada informacija

• Mnogo vremena i pažnje posvećujete tuđim rečima i porukama, neverbalnim jednako kao i verbalnim, pri tome ih suviše lično tumačeći i doživljavajući;
• Teško donosite odluke i mučite se vagajući;

Preterana reakcija na spoljne draži

• Uznemireni ste kad imate previše obaveza;
• Više vam prija samoća nego društvo, posebno nepoznatih ljudi;
• Osećate potrebu da određeno vreme u danu provedete sami u krevetu u mračnoj sobi ili negde drugde izolovano od svega i svih;
• Čujete zvuke koje drugi i ne primećuju;
• Smeta vam buka i previše živih slika u isto vreme;
• Često vam je hladno ili vruće, kada je ostalima prijatna temperatura;
• Jako se uznemirite kada neko suviše ulazi u vaš ,,psihološki prostor’’, tj. približi vam se više od onoga što je za vas prihvatljivo;

Bogat unutrašnji život

• Često maštate i kreativni ste;
• Umete da se zanesete u svojim  mislima i zaboravite na vreme;

Snažna empatija

• Povezujete se sa patnjom drugih, čak ponekad patite i više nego oni sami, jer njihov doživljaj percipirate iz sopstvene preosetljive perspektive;
• Mnoge situacije doživljavate kao nepravedne i patite zbog osobe za koju verujete da je žrtva te nepravde.

Test za proveru hipersenzibilnosti

Evo jednog testa, gde možete da proverite da li spadate u hipersenzibilne osobe.

1. Jači čulni nadražaji me opterećuju.
2.  Reagujem dosta osetljivo na telesnu bol.
3. U danima sa puno obaveza imam želju da se povučem iz svega.
4. Na kofein, tein i medikamente reagujem jače nego drugi ljudi.
5. Moje oči su veoma osetljive na jarko svetlo ili na promene jačine svetlosti.
6. Grube, tvrde i „veštačke“ materijale koji dodiruju moju kožu trudim se da izbegavam.
7. Smetaju mi tesni odevni predmeti i sve što me steže.
8. Veoma sam osetljiv/a na mirise i ukuse.
9. Promene toplo-hladno kod jela i napitaka mi izazivaju laki bol u ustima i zubima.
10. Slatko, slano, ljuto, gorko ili kiselo u obrocima može mi brzo postati jako i opterećujuće.
11. Neka jela zbog njihove konzistencije u ustima ne mogu da podnesem.
12. Veštački dodaci jelima ili hemijski dodaci mi ne prijaju.
13. Jaki ili iznenadni zvukovi ili šumovi mi izazivaju nelagodnost.
14. Umetnička muzička dela mi prijaju.
15. Izbegavam filmove i televizijske serije sa nasiljem.
16. Osećam se uznemireno kada oko mene ima previše dešavanja.
17. Osećaj gladi ometa moju koncentraciju i kvari mi raspoloženje.
18. Primećujem i uživam u nežnim mirisima, ukusima, zvucima ii umetničkim delima.
19. Jaki zvuci, haotične scene i slični jaki nadražaji mi smetaju .
20. Osećam kada mi neka hrana ili neka supstanca ne godi.
21. Naginjem alergičnim reakcijama.
22. Dešava mi se da me nazivaju hipohondrom.
23. Često doživljavam nerazumevanje lekara, koji moje tegobe ne mogu da objasne.
24. Mogu da osetim promene i dešavanja unutar moga tela.
25. Potrebno mi je dosta vremena za sebe kako bih se odmorio/la od čulnih nadražaja.
26. Kada vidim da neki čovek ili životinja pati, teško to podnosim.

(Izvor: © Anne Heintze, OpenMind Akademie, Mörfelden-Walldorf)

Ako na 13 ili više tvrdnji odgovorite pozitivno, velika je verovatnoća da ste hipersenzitivni.

Ako pozitivno odgovorite na manje od 13 tvrdnji, ali to „da“ je veoma jako, tada je isto tako velika mogućnost da ste hipersenzitivni.

Ako samo u nekim opterećujućim situacijama reagujete kao hipersenzitivna osoba, a kada ste opušteni, ne, tada se upitajte kako je ranije bilo.

Ako niste sigurni kako reagujete u nekim gore navedenim situacijama, pitajte o tome ljude koji vas dobro poznaju, šta bi rekli o vašim reakcijama.

Kako možete pomoći sebi ako ste hipersenzitivni?

Sledeće predloge vam iznosim kao spoznaju stečenu kroz podršku koju pružam kroz koučing proces i hipnoterapiju nekolicini hipersenzitivnih klijentkinja, obezbeđujući im, pre svega, izuzetno mnogo razumevanja.

• Prva i osnovna stvar je da prihvatite sebe i svoju osobinu hipersenzitivnosti! U tome vam može pomoći saznanje da postoji još 20% ljudi u celoj populaciji koji su slični vama, dakle još oko 1,5 miliona ljudi!
• Preduzmite potrebne korake da shvatite koje dobrobiti imate od hipersenzitivnosti i kako je možete iskoristiti u pozitivne svrhe. Možda je baš pravi poziv za vas da pomažete drugim osobama sličnim vama, jer ih vi najbolje razumete. To možete pretočiti i u profesiju (terapeut, kouč, neka druga vrsta stručne podrške), recimo.
• Dopustite sebi češći odmor. Obezbedite sebi bar 8 sati noćnog sna i dnevno bar 2 sata neke aktivnosti koja ne zahteva previše razmišljanja (meditacija, ples, boravak u prirodi, šetnja, neobavezni razgovori sa prijateljima i sl). Isplanirajte češće a kraće odmore, pre nego jedan duži odmor godišnje, da ne dođete u situaciju pregorevanja. Vama je potrebno češće ,,punjenje baterija’’.
• Ne upoređujte se sa drugima. Postanite svesni toga da niste isti kao mnogi drugi, ali da svakako to ne biste bili i da nemate ovu osobinu! Svako od nas je priča za sebe. Takođe, ne očekujte od drugih da vam posebno ugađaju zbog vaše hipersenzitivnosti, jer najčešće ne mogu dovoljno dobro da vas razumeju. Svoju prenaglašenu emotivnost nemojte smatrati manom, ni misliti da su ljudi koji su hladnokrvniji i izdržljiviji bolji od vas. Svako ima svoj tempo i svoje vreme.
• Razvijajte svoju kreativnost. Posebnu pažnju obratite na svoju intuiciju i dopustite da vas vodi u pravcu pravog izbora za vas. Možete se baviti umetnošću, pisanjem, posvetiti se prirodi, ali i drugim ljudima sličnim vama, kroz neki oblik podrške ili saradnje.
• Provodite više vremena sa osobama koje vam prijaju. Nekada su to osobe slične vama, a nekada sasvim različite, ali vas dobro razumeju. Za vas je važno da ne morate da ulažete dodatni napor da se drugima pravdate za svoje emotivne reakcije, jer će vas to dodatno iscrpeti.
• Nemojte previše analizirati. To mnoge osobe slične vama čine – žele dostići savršenstvo i svaku sitnicu vide kao povod za učenje i razvoj. To je lepo i ima svoje dobre strane, ali vas može odvesti u stanje ,,analiza – paraliza’’ i narušiti vam kvalitet svakodnevnog života.
• Brinite o svom telu i duhu. Bavite se sportom ili fizičkom aktivnošću koja vam prija, provodite što više vremena u prirodi, pronađite za sebe adekvatnu stručnu psihološku ili duhovnu podršku, meditirajte, idite na masaže i sl. Pri tome se postarajte da vas to ne odvede u drugu krajnost – previše udaljenosti od drugih ljudi i osećaj izolovanosti. Mera u svemu je najbolji recept.
• Prevenirajte kad god je moguće. Znate li unapred da ćete se naći u situaciji u kojoj će biti puno jakih nadražaja, isplanirajte vreme da smanjite taj pritisak. Boravite u tišini i miru pre takvih situacija.
• Obezbedite sebi svoje mirno i bezbedno mesto. Ako živite u zajednici, pronađite neki deo prostora u koji ćete moći da se povučete kada osetite potrebu. Takođe, isto to važi i za neko mesto na otvorenom, u prirodi, po mogućstvu što bliže mestu gde boravite, kako bi vam bilo lakše i brže dostupno.

Na kraju, isto kao i na početku, želim da naglasim važnost toga da prihvatite svoju hipersenzitivnost. Osobe poput vas mogu biti izuzetni umetnici, psihijatri, savetnici i prijatelji. Imate mogućnost da svoje duboko emotivno razumevanje sveta upotrebite u plemenite svrhe i za opštu dobrobit, čime ćete i sebe učiniti zadovoljnijim.

Preporučujemo i ove članke:

• Strahovi: Kada nam služe, a kada gospodare?
• Zašto me Bog kažnjava i prati loša sreća?
• Šta je stres i kako ga prepoznati: Najčešći simptomi i posledice po zdravlje
• Šta se krije iza mržnje: Kako nastaju manipulativni odnosi i zašto žene ostaju u njima?

Autor: Ana Rodić