Karpmanov dramski trougao: Koju ulogu igraš i dokle tako?

Da li ste čuli za Karpmanov dramski trougao?

Razočaranje, bes, tuga, osećaj krivice – sigurni smo da ste se već suočili sa ovim osećanjima nakon interakcije sa određenim ljudima ili čak u vašoj vezi. Deca, supružnici, roditelji, prijatelji, saradnici, šef – sa pojedinim osobama vam se iznova i iznova događa isto.

Ponavljanje istog ponašanja daje iste negativne rezultate i na kraju završavate sa istim osećajem nelagodnosti, nemoći i obeshrabrenosti.

Kako da se izvučete iz ovog štetnog obrasca ponašanja i komunicirate i ponašate se svesnije? U narednim redovima otkrivamo sve o ovoj dinamici odnosa, kako da prestanete da igrate igru i zatražite pomoć ako vam je potrebna.

Pogledajmo najpre jedan primer Karpmanovog dramskog trougla.

Počnimo sa ovim banalnim razgovorom između Viktorije koja želi da ide na zabavu i njene prijateljice Sofije.

– Želim da odem na proslavu rođendana svoje prijateljice. Pozvala me je u restoran i posle toga na ples, ali nemam nikoga da čuva decu.

– A tvoj suprug?

– Da, razmišljala sam o tome, ali moj muž radi do kasno i nikad ne znam u koje vreme se vraća. Ne mogu da se oslonim na njega.

– Pa, možeš da zamoliš majku da ostane sa decom dok se tvoj muž ne vrati.

– Da, ali moja majka ne voli izlaske posle 20h. Više voli da ostane kod kuće i gleda TV.

– A šta kažeš na bebisiterku?

– Imaš li pojma koliko su bebisiterke skupe?! Ne mogu to da priuštim. Osim toga, ne verujem tim devojkama. Kakva luda ideja! Nisi baš od pomoći…

Koje su posledice?

Obe žene završe iziritirane razvojem događaja i osećaju se uznemireno:

• jedna zato što pokušava da pomogne, ali očigledno ne može da nađe nikakvo pogodno rešenje;
• druga zato što odbacuje sugestije, ne ceni pomoć i čak postaje nepristojna.

Zvuči vam poznato?

Premda se intenzitet i težina mogu razlikovati od situacije do situacije, ovaj razgovor zapravo sledi jedan obrazac, objašnjen dramskim trouglom.

Dramski trougao

Magični alat za otkrivanje ovog obrasca zove se dramski trougao. Stiven Karpman je model stvorio 1968. godine u okviru transakcione analize. Zahvaljujući ovom alatu možemo jasno analizirati šta se dešava u odnosima, jer dramski trougao osvetljava automatsku i nefunkcionalnu interakciju između dvoje (ili više) ljudi.

U odnosu unutar dramskog trougla postoje dva glavna lika (muški ili ženski) koji se prebacuju iz jedne uloge u drugu:

• Spasilac;
• Progonitelj;
• Žrtva.

Tri uloge u dramskom trouglu

Šta podrazumevaju uloge?

Spasilac i dramski trougao

Spasioci se nestrpljivo uključuju u tuđe živote čekajući priznanje i odobrenje. Praveći pretpostavke o potrebama drugih ljudi, oni priskaču u pomoć pre nego što ih je iko išta zamolio i stvaraju osećaj zahvalnosti. Veruju da su drugima potrebni i nameću svoje rešenje. Na taj način sprečavaju druge da sami rešavaju svoje probleme. U isto vreme ispoljavaju svoju moralnu superiornost.

Osećaj odgovornosti za druge

Budući da se Spasioci osećaju odgovornima za sreću i dobrobit drugih, oni se odmah trude da uteše ili smire ljude kako te osobe ne bi osetile neprijatne emocije poput bola, besa, razočaranja ili tuge. Spasioci takođe žele da imaju dobre odnose sa svima jer vole harmoniju. Zbog toga oni po svaku cenu izbegavaju sukobe ili da stoje čvrsto iza svog stava, čak i ako na kraju troše vreme, novac ili energiju. Oni imaju tendenciju da udovolje ljudima kako bi izbegli kritiku i odbijanje. Na kraju, Spasioci teže da se osećaju prihvaćenima i voljenima od svih.

Emocionalno nepovezani

Iz svih ovih razloga Spasioci su odvojeni od sopstvenih emocija. Zbog toga je teško, ako ne i nemoguće, imati emocionalnu bliskost u vezi sa njima. Oni će bežati „radeći“, stalno su zauzeti. Dokaz je njihov dnevnik obaveza: nemaju slobodan minut.

Zavisni odnosi

Uprkos dobroj nameri, Spasiocima su potrebne Žrtve da bi bili Spasioci. Kao rezultat, njihovo ponašanje podstiče Žrtvinu zavisnost i nedostatak autonomije. Spasioci će i dalje biti uključeni u međusobno zavisne odnose koji im štete, upravo zato što ne shvataju koliko su štetni po njih.

Teško je reći ne

Spasioci imaju imperativ da se osećaju korisno kako bi prikrili anksioznost i nisko samopoštovanje. Ukratko – da bi svom životu dali smisao. Nikada ne prestaju da daju – u osnovi, to je zato što ne znaju da kažu ne. Međutim, ako se usude da kažu ne, osećaće krivicu, označiće sebe kao sebičnu ili škrtu osobu. Spasioci prioritet daju tuđim potrebama zanemarujući svoje, jer projektuju na druge svoje nezadovoljene potrebe. Zapravo, najviše poteškoća imaju u identifikovanju svojih potreba i želja.

Da li sam samo fin ili suviše fin?

Najjednostavnije rečeno, Spasioci se žrtvuju jer žele da dokažu da su dobri, velikodušni i nesebični ljudi koji zaslužuju ljubav i priznanje. A kad im neko kaže: „Previše si fin“, osećaju se uvređeno.

Umesto priznanja, zahvalnosti i poštovanja, ,,spasavanje” stvara nezadovoljstvo i bes i kod Spasilaca i kod Žrtava. Pritom Spasioci potvrđuju svoje uverenje da su Žrtve nezahvalne i onda ih iskoriste.

Prednost koučing sesija za Spasioca

Kada Spasioci pohađaju koučing sesije, rad na granicama i dramskom trouglu garantuje povoljne rezultate. Jednom kada shvate štetnu dinamiku i znaju koje su njihove potrebe, sposobni su da kontrolišu svoju spremnost za spasavanje i shodno tome promene svoje ponašanje.

Progonitelj i dramski trougao

,,Jesam li u pravu ili… da li sam potpuno u pravu?”

Progonitelji sve znaju i uvek su u pravu. Oni koji greše su drugi. Stoga se pretvaraju da znaju šta je najbolje za druge ljude. Karakteristično sve vide crno-belo, sive nijanse ne postoje. Njihov moto je: ili si sa mnom ili si protiv mene.

Poput Spasilaca, osećaju se moralno superiorno i potrebne su im Žrtve da bi odigrali svoju ulogu Progonitelja.

Ponižavanje drugih

Progonitelji ne samo da ignorišu osećanja drugih ljudi, već i njihovu vrednost. Zbog toga kritikuju, pronalaze greške, progone, ucenjuju i zloupotrebljavaju svoju moć. Oni posebno koriste stid i krivicu za manipulisanje. Mogu čak i da kazne (makar samo svojom lošim raspoloženjem ili ćutanjem), tako da se žrtve osećaju teskobno i inferiorno.

Progonitelji uvek pronađu krivca ili neprijatelja: drugog. Stoga ne postoji način da se reši sukob s njima, jer u svakom razgovoru morate da birate reči i da im ne protivrečite. Oni koriste pretnje da bi dobili ono što žele jer imaju osećaj da imaju pravo. A ono što žele jeste da drugi ljudi nauče lekciju i da se slože sa njima, i ne samo to, već i da se promene i rade stvari na Progoniteljev način.

Odnosi zasnovani na moći i kontroli

Progonitelji osećaju mnogo besa i ogorčenja koje sa oduševljenjem iskaljuju na Žrtvama. Oni se ipak ne smatraju nasilnim ili agresivnim, jer veruju da Žrtve zaslužuju svoju sudbinu.

Da bi se osećali sigurno, Progonitelji žele da imaju kontrolu i bore se za moć u vezi. Oni nameću svoje stanovište da uspostave odnos pobednik-gubitnik, koji im omogućava da prikriju svoje komplekse inferiornosti, svoju nesigurnost i ranjivost koju ne prepoznaju. Oni neće prihvatiti nikakvu pomoć ili će odbiti čak i da pomisle da neko može učiniti nešto za njih.

Drugi su krivi

Za Progonitelje će uvek neko biti kriv, neko ko ne ispunjava njihova očekivanja. Kada nešto pođe po zlu, Progonitelji smatraju da su drugi odgovorni za ono što se dešava kako bi izbegli da okrive sebe. Projektuju na druge (izvan sebe) ono što ne žele da vide u sebi. Zapravo, druge bi nazvali arogantnim, jer nisu u stanju da prepoznaju i prihvate sopstvenu aroganciju.

Traume u detinjstvu

Kako su u detinjstvu često pretrpeli neku vrstu zlostavljanja, Progonitelji uvek zauzimaju odbrambeni stav. Oni se ponašaju agresivno, jer se nadaju da će se dominacijom nad drugima preventivno zaštititi od zlostavljanja ili prezira.

Žrtva i dramski trougao

Unižavanje sebe

Žrtve se osećaju nemoćno, nesposobno, zaglavljeno i ponekad očajno. One unižavaju svoje veštine i svoje resurse. Ne prepoznaju ni sopstvenu sposobnost da promene stvari ili utiču na svoju sudbinu. Osim toga, upravo zato što im se život dešava, one često pate od depresije. A ako im se dogodi nešto dobro, to pripisuju sreći.

Neprihvatanje odgovornosti

Žrtve veruju da ne mogu biti krive ni za šta jer nisu odgovorne. Ono što se dešava nije njihova krivica. Uverene su da je život veoma težak, da ih niko ne razume i da bez obzira na to šta rade neće moći da promene ništa svojim postupcima. Uvek pronađu izgovore koji opravdavaju njihovu situaciju.

Izbegavanje odgovornosti

Žrtve koriste svaku priliku da se žale, čak je i njihov uobičajeni ton glasa žalostan. One su večite žrtve samog života i lako uspevaju da se razbole, imaju tegobe i privlače nedaće. Čim su pod stresom, što se vrlo lako dešava, od miša prave slona. Jednostavno – izbegavaju odgovornosti i ne žele da donose odluke iz straha da će pogrešiti.

Pored toga, žrtve možete prepoznati po njihovom uobičajenom preteranom izvinjavanju za sve i svašta. Često ih možete čuti kako izgovaraju „Izvinite!“, „Oprostite!“, „Izvinjavam se!“.

Žrtva je neko ko čeka da se nešto loše dogodi – što se obično i dogodi.

– Barri K. Veinhold

Ne samo da žive u iluzornom svetu koji se sastoji od svih stvari koje zamišljaju ili pretpostavljaju (strašne posledice, neprijatne emocije ili negativne reakcije drugih…), Žrtve takođe imaju pretpostavke koje se ne zasnivaju na realnosti i nemaju valjane i stvarne dokaze koji bi opravdali njihova verovanja.

Pasivnost

Naravno, Žrtve usvajaju pasivno ponašanje: ne preduzimaju ništa, ne trude se da izađu iz loše situacije. One su stručnjaci za manipulisanje drugima da dobiju ono što im treba, a da se previše ne uključuju u ceo proces. Obično sabotiraju pomoć koju dobijaju i potajno se raduju svojim neuspesima.

Bez obzira na to koliko često posećuju psihoterapeuta ili idu na koučing sesije, njihova pasivnost i nedostatak posvećenosti mogu prouzrokovati da svaki pokušaj propadne, tako da mogu uvek kriviti stručnjaka za izostanak rezultata i optužiti ga da je nekompetentan.

Dve vrste žrtava

Žrtve privlače Spasioce ili Progonitelje. S jedne strane, Žrtve stvaraju međusobnu zavisnost – prekomernu emocionalnu ili psihološku zavisnost od Spasioca. Ovaj stav podstiče pasivno ponašanje koje ih sprečava da u potpunosti razviju svoje sposobnosti. S druge strane, Žrtve potvrđuju svoje uverenje da je život težak i nepravedan kada ih zlostavljaju Progonitelji.

Stoga, da bi odigrale svoju ulogu Žrtve, trebaju im Spasioci ili Progonitelji… ili oboje.

Vratimo se sada primeru iz uvoda.

Možete li da zaključite koje uloge igraju dve žene?

Koje uloge usvajaju Viktorija i Sofija?

Sofija nudi rešenja iako joj Viktorija nije tražila ništa. Nema jasnog zahteva. Sofija započinje igru u ulozi Spasioca kada uzima mamac koji joj je Viktorija (Žrtva) nesvesno bacila.

Viktorija počinje u ulozi Žrtve, jer se žali ne tražeći ništa konkretno. Ona nesvesno apeluje da Sofija da reši njen problem. Ali ona odbacuje sve opcije koje joj Sofija nudi, a zatim preuzima ulogu Progonitelja („Kakva luda ideja! Zapravo mi ne pomažeš …“).

Napokon, Sofija završava u ulozi Žrtve.

Da sumiramo: Sofija počinje kao Spasilac, a završava kao Žrtva. Viktorija počinje kao Žrtva, a završava kao Progonitelj.

Na početku svaka osoba oličava jednu od tri odgovarajuće uloge: Spasilac, Progonitelj ili Žrtva. Na kraju interakcije, svaka osoba završava u drugoj ulozi i tu počinje drama.

Ovaj primer ilustruje kako ljudi preuzimaju uloge koje se menjaju kako razgovor odmiče. Krajnji rezultat dramskog trougla je uvek negativan, bilo sa sukobima, lošim vibracijama, besom, krivicom, nezadovoljstvom, uključujući patnju, zlostavljanje ili tragediju u najgorim slučajevima. U 100% slučajeva igre završe loše i niko ne pobeđuje.

Pa, zašto onda igramo u dramskom trouglu?

U trouglu zadovoljavamo neke potrebe poput prepoznavanja ili viđenja, podsticanja razmene i dobijanja potvrde o tome ko smo. Istovremeno, ovakva interakcija okupira naše vreme: neko vreme smo zauzeti aktivnošću punom „preokreta i zaokreta“.

Tada nešto dobijamo, iako su konačne isplate i rezultat negativni. To znači da uspostavljamo kontakt, što je bolje nego da ga nemamo uopšte. Ali interakcija nije zadovoljavajuća jer će se rezultat manifestovati u obliku sukoba, besa, krivice i nezadovoljstva, što će dalje uticati na naše blagostanje.

Kad smo u trouglu, stvari se nikada ne menjaju. U sebi se osećamo sigurno jer sledimo obrazac u kom svi znaju poteze igre. Prihvatamo ulogu koju savladavamo i teško da ima iznenađenja.

Ali ovaj način interakcije stvara distancu između ljudi, jer je neautentičan. Ne može se dogoditi iskrena komunikacija koja bi rešila probleme. Kao rezultat toga možemo izbeći intimnost, odgovornost i autentičnost. Štaviše, potvrđuje uverenja koja imamo o sebi („Uvek mi se dogodi ista stvar“).

Karpmanov dramski trougao: kako sve počinje?

Porodica je mesto gde deca uče da igraju tri uloge trougla. Modeli su oba roditelja koja komuniciraju u svojoj omiljenoj ulozi. Učili su role u sopstvenoj porodici i prenosili ih sledećoj generaciji gradeći neautentične odnose.

Svaki član porodice izabrao je jednu od tri uloge i obično se „specijalizovao” za određenu ulogu. Uloga se usvaja mnogo puta dok ne postane deo njihovog identiteta. Na kraju, cela porodica nesvesno komunicira u trouglu.

Koje uloge igraju vaši roditelji, braća i sestre i koje ste uloge vi prihvatili?

Kada prepoznate ko preuzima ulogu Spasioca, Progonitelja i Žrtve, možete uočiti kako se trougao razvija u vašoj porodici. Osvešćivanje je prvi neophodan korak da biste mogli da promenite dinamiku odnosa.

Promena uloga

Situacija u kojima možemo glumiti u dramskom trouglu ima mnogo.

Jednom kada smo svesni uloga, često pokušavamo da iskoračimo tako što usvajamo drugu ulogu. Ako sam oduvek bio Spasilac, prestaću sa spasavanjem. Najverovatnije ću usvojiti drugu ulogu, ulogu Progonitelja i nastaviću da igram jer promena uloga ne znači da smo izašli iz trougla.

Zašto onda ne bismo prestali da igramo igru u kojoj niko ne pobeđuje?

Preporučujemo i ove članke:

• 5 rana duše i maske ega: Put ka isceljenju i samoprihvatanju
• Ambivalencija: Normalnost ili ludilo uma?
• Kompletan vodič za razumevanje porodične dinamike: Tipovi porodica i uticaj na odnose koje imamo danas
• Šta je disfunkcionalna porodica: Uvod u porodičnu dinamiku

Reference:
The Drama Triangle: Discover the 3 Roles
The Drama Triangle to Understand and Change Dysfunctional Relationships