Zdravi i nezdravi mehanizmi zadovoljavanja naših potreba

Kao ljudska bića, svi imamo određene potrebe. Osnovna ljudska potreba je potreba za preživljavanjem. Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba je teorija iz psihologije koju je stvorio američki psiholog Abraham Maslov, koja ističe da se ljudske potrebe mogu razvrstati u grupe i da postoji jasna hijerarhija između tih grupa potreba. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa. Kada se jedna potreba zadovolji, opada značaj njene motivacione uloge, međutim, druga brzo zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvek teže da zadovolje neku potrebu. Ukoliko potrebe nisu zadovoljene, osoba se može razviti u fizički i psihički nezdravu osobu.

Koje su osnovne ljudske potrebe?

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se sastoji od pet grupa potreba a to su, od najniže do najviše, fiziološke potrebe, potrebe za sigurnošću, potrebe za pripadnošću, potreba za uvažavanjem i potreba za samoostvarenjem. Ova hijerarhija obično se prikazuje u vidu piramide podeljene na pet nivoa, gde svaka grupa predstavlja po jedan nivo.

1. Fiziološke potrebe: potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom, seksom
2. Potrebe za sigurnošću: neugroženost života, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja, imovine
3. Potrebe za pripadnošću: prijateljstvo, porodica, seksualna intimnost
4. Potreba za uvažavanjem: samopoštovanje, uspeh, poštovanje drugih, priznanja svojih uspeha
5. Potreba za samoostvarenjem: moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje činjenica

Kada su naše potrebe zadovoljene, osećamo se srećno, zdravo i ispunjeno. Ali kada nisu zadovoljene, možemo iskusiti niz neprijatnih emocija, uključujući ljutnju, tugu i anksioznost. U nekim slučajevima, ljudi pokušavaju da, putem različitih nezdravih mehanizama, nadomeste svoje nezadovoljene potrebe, upuštajući se u aktivnosti koje su štetne po njih ili druge.

Nezdravi mehanizmi zadovoljavanja potreba

U zavisnosti od psiholoških, karakternih, socijalnih, porodičnih, ali i mnogih drugih faktora, ljudi svesno ili nesvesno biraju načine na koje pokušavaju da zadovolje svoje potrebe. Samo neki od nezdravih mehanizama slede u nastavku.

• Emocionalno prejedanje (poznato i kao ishrana pod stresom) je uobičajeno ponašanje koje mnogi koriste da bi se nosili sa stresom, anksioznošću, dosadom ili neprijatnim emocijama. Kada jedemo pokušavajući da utolimo ,,emotivnu glad”, zapravo nismo gladni. Koristimo hranu da otupimo svoje emocije ili da izbegnemo suočavanje sa njima, iako u pozadini svega toga leži neka nezadovoljena potreba koju hranom ne možemo zadovoljiti.
• Kupovina, naročito kod ženske populacije, sve češće postaje ,,lek” za nezadovoljstvo jer osoba zapravo ne kupuje stvari koje su joj potrebne, već ide u kupovinu da bi se osećala bolje ili da bi popunila prazninu koju oseća. Slično je i sa preteranim korišćenjem društvenih mreža, gde se traži spoljna validacija, povezivanje i na taj način pokušavaju se zadovoljiti potrebe za pripadnošću i uvažavanjem. Obe ove navike su u moderno doba postale izvor zavisnosti.
• Radoholizam je još jedan način na koji se, možda naizgled zadovoljna osoba, bori sa potrebama za sigurnošću, pripadnošću, uvažavanjem, priznanjem. Uobičajena posledica preteranog rada je sindrom izgaranja (burnout) koji sa sobom nosi opasnost od raznih psihičkih i fizičkih oboljenja ukoliko se ne reaguje i ne radi na isceljenju.
• Pasivno-agresivno ponašanje se odnosi na izražavanje ljutnje ili ogorčenosti indirektno, kroz ponašanje, ironiju ili mučno ćutanje. Ovo može uključivati stvari kao što su durenje, odlaganje ili sarkastičnost. Često osobe koje koriste ovaj mehanizam nisu imale sigurno okruženje za izražavanje svojih emocija u detinjstvu.
• Zloupotreba supstanci je još jedan nezdravi mehanizam ponašanja koji je sve rasprostranjeniji. Kada osoba koristi nedozvoljene supstance, to radi sa ciljem da pobegne od svojih problema, ličnog nezadovoljstva, loših porodičnih ili partnerskih odnosa… Zloupotreba supstanci može dovesti samo do još većih problema, uključujući zavisnost, različita oboljenja i finansijske probleme.
• Samopovređivanje je ponašanje koje ljudi koriste da bi se izborili sa emocionalnim bolom, najčešće zbog određene traume i nezadovoljenih potreba u detinjstvu. Osoba namerno sebi nanosi bol, što joj pruža neku vrstu olakšanja. Samopovređivanje je znak emocionalnog stresa i vrlo je važno da što pre potražite pomoć ako se borite sa ovim, ali i bilo kojim drugim ponašanjem koje nanosi štetu vama ili drugima.

Zdravi mehanizmi

Postoji veliki broj zdravih načina na koje možete raditi na zadovoljenju svojih potreba, ali i učiti da se bolje nosite sa frustracijom u momentima kada nisu zadovoljene. Naveli smo neke od njih.

• Vežbajte brigu o sebi. Ako je do sada niste ili ste vrlo malo praktikovali, krenite postepeno. Briga o vašem fizičkom i mentalnom zdravlju je važna za vaše opšte blagostanje. Ovo uključuje stvari kao što su zdrava ishrana, dovoljno sna, redovna fizička aktivnost.
• Identifikujte svoje potrebe. Prvi korak u suočavanju sa nezadovoljenim potrebama je da identifikujete koje su vaše potrebe. Nismo svi isti, iako su nam osnovne potrebe iste, pa čak i one variraju u intenzitetima i načinima zadovoljavanja. Otkrijte svoju jedinstvenu hijerarhiju onoga što vas čini zadovolj(e)nim.
• Počnite da izražavate svoje emocije. Prestanite da ih potiskujete. Važno je shvatiti da nema loših ni pogrešnih emocija, one se pojavljuju u nama da nam nešto kažu. Potiskivanje nas na kraju dovodi do toga da ih izrazimo na nezdrave načine ili još gore – da budemo ogorčeni, nesrećni i da se razbolimo od unutrašnjeg tereta.
• Postavite granice i naučite da kažete ne. Ovo je jedna od najvrednijih životnih veština koju mnogi od nas uče ceo život. To znači reći ne stvarima koje ne želite da radite kako biste zaštitili svoje blagostanje, vreme i energiju.
• Postavite realne ciljeve. Kada pokušavate da ispunite svoje potrebe, važno je da postavite realne ciljeve. Ne pokušavajte da uradite sve odjednom. Počnite sa malim i postepeno napredujte ka većim ciljevima.
• Vežbajte prisutnost u sadašnjem trenutku. Meditacija, svesno opuštanje i vežbe disanja mogu vam pomoći da postanete svesniji svojih misli, osećanja i potreba. Pisanje i vođenje dnevnika može biti jedan od načina da obradite svoje misli i osećanja, da pratite svoj napredak i da identifikujete obrasce u svom ponašanju.
• Preispitujte svoje misli. Kada imate negativne misli o sebi, izazovite ih. Zapitajte se da li su zaista istinite. Počnite da se obraćate sebi na drugačiji način i budite uporni, ovako ćete postepeno promeniti uverenja koja vam ne služe.
• Prihvatite sebe onakvima kakvi jeste. Važno je prihvatiti sebe onakvim kakvi jeste, sa svim svojiim nesavršenostima. To ne znači da ne možete da težite da se poboljšate, naprotiv, ali ne treba da patite što niste savršeni. Svako ima mane i to je potpuno u redu.
• Obratite se osobi od poverenja. To može biti član porodice, prijatelj, partner ili terapeut. Razgovor o svojim osećanjima može vam pomoći da ih obradite i da osetite rasterećenje. Stručna podrška može vam pomoći da razumete svoje potrebe, razvijete zdrave mehanizme suočavanja i nove načine da dođete do svojih ciljeva.
• Izgradite svoje samopoštovanje. Samopoštovanje je ono što osećate prema sebi. Važno je imati zdravo samopoštovanje kako biste se nosili sa nezadovoljenim potrebama umesto da koristite štetne mehanizme. Samopoštovanje, a za njim i samopouzdanje, gradi se tako što ispunjavate obećanja koja date sebi, ne dozvoljavate unutrašnjem kritičaru da upravlja vama, uviđate sopstvenu vrednost i trudite se da napredujete.
• Identifikujte svoje okidače. Kada otkrijete svoje okidače i šta to tačno u vama budi osećaj da vam neka potreba nije zadovoljena, možete početi da razvijate strategije za suočavanje sa njima.
• Budite strpljivi prema sebi. Potrebno je vreme da naučite kako da se nosite sa nezadovoljenim potrebama na zdrav način. Nemojte se obeshrabriti ako ponekad ,,proklizate”. Samo nastavite da pokušavate i na kraju ćete pronaći ono što vam odgovara.
• Vežbajte samosaosećanje. Samosaosećanje je praksa ljubaznosti i razumevanja prema sebi, čak i kada pravite greške. Može vam pomoći da budete strpljiviji prema sebi i da se nosite sa teškim emocijama.
• Knjige za samopomoć takođe mogu pružiti uvid, informacije i podršku dok se bavite svojim nezadovoljenim potrebama. Važno je da se edukujete kako biste znali kako da postupite u određenim situacijama.
• Setite se da niste sami. Mnogo je ljudi koji se osećaju slično kao vi, a u isto vreme, postoje oni kojima je stalo do vas i koji žele da pomognu. Obratite se za pomoć kada vam je potrebna, ne zatvarajte se u sebe.

Važno je zapamtiti da ne postoji jedinstveno rešenje za svaku nezadovoljenu potrebu. Bitno je da pronađete ono što vama odgovara i da budete strpljivi sa sobom. Terapija je često najefikasniji način da dođete najpre do spoznaje koje su vaše istinske potrebe, a zatim i kako da radite na njihovom zadovoljavanju i da se na zdrav način nosite sa situacijama u kojima ih možda nije moguće zadovoljiti.

Preporučujemo i ove članke:

• 5 rana duše i maske ega: Put ka isceljenju i samoprihvatanju
• Kako ostati mentalno zdrav pored društvenih mreža?
• Normalno ponašanje ili posledica neisceljene traume: Da li radiš neku od ovih stvari?
• Simptomi preopterećenog nervnog sistema i 8 načina za vraćanje u balans
• Zašto težnja za savršenstvom sabotira tvoju sreću?

Reference:
Maslovljeva hijerarhija potreba
How to deal with unmet needs