Roditelji bi, u teoriji, trebalo da budu naša najveća podrška kada je u pitanju naš (autentičan) život, pa ipak, to najčešće nije slučaj. Često se sa njihove strane javljaju otpor i pokušaji kontrole, a ovo uglavnom rezultuje konfliktima. Kao posledica roditeljske želje da deci bude dobro, mnogi danas žive strahove, traume i neispunjene snove svojih roditelja (mada slobodno možemo reći i predaka).
I tako smo, između ostalog, dobili plašljivu i zaglupljenu naciju ljudi koja radi ono što ne voli, jer ,,od toga što voliš da radiš nema ‘leba”. Ovo je definitivno jedno od najdestruktivnijih ograničavajućih uverenja koje je društvo kolektivno dovelo na mesto na kom je sada. Uverenje koje je oblikovalo društvo da ne živi svoj originalni život, već da živi mizeran život svojih predaka, duboko verujući da tako mora.
Nećemo se previše baviti time zašto su naši roditelji takvi kakvi jesu, ali neke odgovore možemo pronaći u transgeneracijskim traumama koje su formirale dobar deo njihovog sistema uverenja koji su projektovali na nas. Stoga, ovaj članak smo prvenstveno namenili neshvaćenima, buntovnicima i ,,crnim ovcama” u porodici.
U biologiji roditelja (a posebno majke) je da zaštite svoje dete i da ono bude dobro i sigurno, a ovo najviše dolazi iz obrazaca za preživljavanje i produžavanje vrste. Da bi se vrsta produžila, jedinka treba biti sigurna, a to, između ostalog, znači da ima dobru materijalnu podlogu (,,siguran posao”).
Paradoksalno, vaše roditelje ne zanima mnogo vaša sreća i kako se vi osećate dok radite to što radite. Njih ne zanima da li želite da napravite biznis koristeći svoje talente i hobije kojima se ,,zamlaćujete” i ,,gubite vreme” – jer to je rizično i nije ,,sigurno”. Samim tim, roditelji će savetovati da:
Dakle, oni žele da vi imate siguran posao (nije važno da li vi taj posao volite).
Ako ste u fazi transformacije, pronalaženja sebe i kreiranja života po svojoj meri, a imate posao koji vam je postao besmislen i nimalo ne uživate u njemu, ovo može biti jako naporan period. Otkrivate da ne želite da živite po meri većine, da vas ne zanima šta rade drugi, već ste spremni da idete svojim putem.
Važno vam je da uživate u poslu i koristite svoje talente. Želite da živite, a ne da preživljavate. Želite da se učite, menjate, napredujete, da upoznajete sebe, da pomerate svoje granice, da zarađujete od svojih talenata i veština.
Kako godine prolaze, sve više uviđate da rad na sebi i sigurnost ne idu u isti koš, jer jednostavno morate konstantno da izlazite iz svoje sigurne, poznate zone ako želite da napredujete. Nema druge – ili idete napred ili nazadujete. Ako želite napred – zaboravite na sigurnost. Sigurnost je iluzija.
Nemojte zamerati svojim roditeljima jer oni zaista žele samo najbolje za vas. Konflikt nastaje zbog toga što njihovo najbolje i vaše najbolje nisu ista stvar. Potrebno je da razumete da su oni odrasli u svetu koji više ne postoji i većina njih, nažalost, nema svest o sebi i svojim samosabotirajućim obrascima i ograničavajućim uverenjima. Njihov um je programiran da pravi akcije koje su ,,sigurne” i svako istupanje u nepoznato ih zastrašuje.
Mnoge svoje strahove i uverenja su verovatno preneli i na vas, te je vaš zadatak da ih osvestite i reprogramirate sve ono što vam ne služi. Vaše je da živite svoj život onako kako smatrate da je najbolje, a ne da ispunjavate njihova očekivanja.
Važno je i da budete svesni toga da se roditelji mogu osećati povređeno zbog vaših odluka, ali to nije vaša odgovornost, iako možda tako zvuči. Dok god imate poštovanja prema njima i komunicirate jasno, otvoreno i sa empatijom, niste odgovorni za njihova osećanja. Vaša dužnost je da sebe stavite na prvo mesto i da svoj život proživite onako kako vi izaberete, sa svim posledicama koje to nosi. Ako mislite da je to sebično, zapitajte se: da li biste radije bili sebični u očima drugih ili izdali sebe?