Ovde je vaša anksioznost, imam nešto važno da vam kažem.
Naš je um neverovatno moćan. Tačno je da mi možemo da sami sebe učinimo bolesnima. Ako je naš um dovoljno moćan da to uradi, onda je jednako moćan i da nas izleči. Sve je u vama i sve zavisi od vas. Svaki put kad osetite nemir, kad ste uplašeni i obeshrabreni, pročitajte ovo pismo i videćete da ste VI ti koji kreiraju svoju stvarnost.
Piše vam vaša anksioznost…
,,Zdravo, ja sam tvoja anksioznost. Ne plaši se. Dolazim u miru, zašto se toliko plašiš mog prisustva? Znam da se osećaš loše svaki put kada se približim, da očajavaš i da me želiš odmah poslati nazad, znam da bi me ubila da možeš, pogotovo jer veruješ da sam ja ta koja želi da te povredi. Ali, veruj mi da nije tako.
Nisam ovde da te povredim, а kamoli da te izluđujem, i mislim da sam ti to pokazala svaki put kad dođem. Istina je da ponekad zastrašim, ali to je moja priroda. Ali, kao što vidiš na kraju dana, nisam te ubila i nisi poludela. Istina je da, kad dođem, osećaš se loše, imaš taj bolni osećaj u grudima. Nažalost, nema drugog načina da me poslušaš.
Toliko si zauzeta pokušajima da uspeš, da pokažeš drugima da si vredna toga da te svi vole. I ne slušaš moje male signale. Sećaš li se vremena kad si patila od glavobolje? Ili kada si imala nesanicu i okretala se u krevetu? Kako je bilo kad si plakala bez vidljivog razloga? Ili kada si osećala da si zgnječena i da ti nedostaje vazduh, a nisi znala razlog?
Pa, sve sam to bila ja, samo sam želela da me saslušaš, ali nisi. Nastavila si da pratiš svoj užurbani tempo života. Pokušala sam nešto jače, pokušala sam da ti zatresem kapke, zvižduk uha, da ti se ruke znoje, ali čak ni u tad nisi htela da me slušaš. Dobro osećaš moje prisustvo i zato kad si tiha ili sama zastaneš, dozvoli mi da se predstavim. Uvek očajavaš jer ne razumeš šta ti se događa. Zato sam odlučila da ti pišem. I čestitam ti ako čitaš ono što moram da ti kažem, jer to znači da konačno imaš hrabrosti da me saslušaš. I veruj mi, niko ne zna bolje od mene o tvojoj velikoj sposobnosti da me izbegneš i pobegneš, poput bežanja od čudovišta iz mračne šume. Као u onim vremenima kad me izbegavaš i satima sediš pred televizorom živeći život drugih ljudi koje ne poznaješ da se ne bi suočila sa onim što ti se ne sviđa. Nadam se da si sada spremna. Spremna da se suočiš sa svojom stvarnošću, sa istinom u svom životu bez maski, bez prečica, bez pretenzija… Таkо mora biti.
Jedino što sam ti pokušala reći sve ovo vreme je da kreneš napred. Moraš napraviti veoma duboku promenu u sebi, jer ne uživaš u životu i nisi zadovoljna. Zato sam tu, da ti pomognem da oporaviš punoću koja živi u tebi. Da bi uspela, moraćeš se osloboditi svega što te ometa. Tu sam da ti pomognem da shvatiš šta tačno sprečava tvoj život i tvoju strast da živiš u radosti.
Kako ćeš se osećati zavisi samo od tebe.
Znam da to želiš, ali istovremeno znam da želiš da ostaneš u svojoj zoni komfora, samo da bi izbegla ono što te boli. Radije nastavljaš da tražiš odobrenje i prihvatanje drugih, privlačiš pažnju. Više voliš da veruješ da su drugi odgovorni za tebe nego ti za sebe. Naravno, ja te razumem, svi žele da pobegnu od odgovornosti.
Ali, imam vesti za tebe! Samo ako uđeš u problem, bićeš u mogućnosti da pristupiš tom iskustvu oslobođenja. Da postaneš odgovorna za sebe, i kada me saslušaš, veruj mi, ja ću otići… Samo ti imaš dar da oteraš ove neprijatne senzacije. U stvarnosti ću otići čim vidim da unosiš promenu u svoj život, kad vidim da ideš ka svojoj evoluciji, spremna da odrasteš i vratiš svoju suštinu. Ako sam danas ovde, znači da ti trebam. Trebam ti da ti pomognem da promeniš način tumačenja svoje stvarnosti. Dopusti da ti kažem da je pomalo iskrivljena. Moraš se rešiti uverenja koja ti ne pomažu i ograničavaju te. Otpusti svu ljutnju i uzmi svoju unutrašnju slobodu.
Iznad svega, potrebna sam ti da povratiš zadovoljstvo životom, da budeš to što jesi, da odbaciš strah od odbacivanja ili napuštanja. Trebam ti da bi uvidela i ograničila ljude koji su te povredili, da imaš hrabrost da kažeš ne. Trebam ti da otklonimo one koji te ne zaslužuju, da prestaneš da budeš zavisna od postojanja svog partnera kako bi bila srećna. Pobrini se za svoje telesne senzacije jednom zauvek. Kako bi inače obratila pažnju na svoje telo? Verovatno na mnoge druge načine, ali ovo deluje.
Daj svom telu hranu koja mu je potrebna, prestani da kritikuješ svoje telo i zahvali mu se jer ono čini mnogo za tebe. Trči, pomeraj se, hodaj, idi svojim ritmom. Zašto uvek eksplodiraš?
Zašto si tužna? Zašto toliko očekuješ? Ne razumem zašto to radiš. Imaš sve, ti si sve. Imaš veštine koje su ti potrebne da stvoriš svoju stvarnost, ali previše si stroga prema sebi. Zapitaj se zašto više nemaš unutrašnju ravnotežu, kako želiš da živiš i za šta se boriš. To je tvoj život, samo to imaš!
Sledeći put kada me čuješ da dolazim, zatvori oči, isključi na trenutak racionalni um, prepusti se sebi…. diši i pokušaj da me razumeš. Tada promena u tvom životu započinje jasnim i konkretnim radnjama. I videćeš da ću onda otići. Nadam se da neću morati da uđem u tvoj život još mnogo puta, ali ako se vratim…seti se da ne želim da te povredim. Želim da ti pomognem da izgradiš svoj put, onaj koji će te usrećiti. I na kraju, nadam se da ćeš me videti takvu kakva jesam: tvoja suština. Ja sam ta koja očajnički vrišti i moli da me saslušaš, govorim ti iz dubine tvog srca, koje je obeshrabreno i želi da bude primećeno. Nadam se da ćeš me videti takvu kakva jesam – ja sam tvoja esencija koja jednostavno želi da izađe i živi sa ljubavlju. Ja sam tvoja Esencija prerušena u anksioznost.”
Autor: Slađana Pavlović
Ja izgleda nisam pismen pa ne umem da procitam poruke koje mi salje moja anksioznost sa mislima da ako ostanem da lezim ima da upadnem u vecu depresiju, da ako ostanem sam ne naudim sebi, da ako izgubim posao nema da mogu da nadjem drugi, zato sto sam anksiozan i svako jutro se budim sa tim mislima i jos drugih, simptoma me nije strah ali misli ufff.
Ne znam koji put citam tekst i placem.Borim se vev dve godine sa anksioznoscu..Ne daj Boze nikom jedan dan ove muke.
Farry
24. mart, 2021. u 22:29da li je osecaj besmisla deo anksioznosti?
Sladja
24. mart, 2021. u 22:56Poštovani, osećaj besmisla doživljavamo kada smo izgubili neku osobu,posao, ljubav itd.
Često besmisao je jako slična tuzi.Svi se mi ponekad zapitamo ko smo mi? Ko su ljudi oko nas? Šta je smisao?
Iz ličnog iskustva kad god sam imala periode besmisla pronalazila sam validan razlog da pronadjem svetlo na svom putu. Želim Vam od srca da pronadjete svoje svetlo i obasjate svoj put.
Kad pronadjete svoje svetlo i anksioznost će prestati da kuca na vrata.