Pojam narcisoidnosti često se koristi da opiše određene osobine ili crte ličnosti koje se povezuju sa narcisoidnim ponašanjem. Osoba koja pokazuje narcisoidnost može imati tendenciju da bude egocentrična, da se fokusira na sebe, da bude sujetna i da traži pažnju i odobravanje od drugih. Ove karakteristike se mogu javiti kod velikog broja ljudi u nekom obliku, ali to ne znači nužno da oni imaju narcisoidni poremećaj ličnosti.
Narcizam je težnja za zadovoljenjem sujete ili egoističko divljenje idealizovanoj slici koju osoba ima o sebi i svojim osobinama.
Poreklo izraza narcizam dolazi iz grčkog mita o Narcisu, velikom lovcu poznatom po svojoj lepoti i preziru prema onima koji su ga voleli. U priči je namamljen u bazen, gde se zaljubljuje u sopstveni odraz, nesvestan da je to slika. Nije u stanju da napusti lepotu sopstvenog odraza i na kraju se pretvara u cvet koji nosi njegovo ime, narcis.
Svi imamo kapacitet da pokažemo određeni nivo hvalisanja i da se zbog sopstvenog prestiža uobrazimo. Međutim, narcizam ne treba mešati sa osećajem sopstvene vrednosti, samopoštovanjem ili odgovornom brigom za sebe. Narcizam je stanje egoistične preokupacije sobom, ličnim preferencijama, težnjama, uspehom i načinom na koji vas drugi vide. To je stanje u kom pojedinac ima ogromnu potrebu za divljenjem, obično praćeno nedostatkom empatije prema drugima.
Često se kaže da narcisoidni ljudi „previše vole sebe“, međutim, veliki deo onoga što definiše narcizam je nesposobnost da se voli ili formiraju smisleni odnosi, tako da je ova izjava u velikoj meri netačna.
Važno je napomenuti da, iako osoba može da pokaže ove karakteristike, to ne mora da znači da je narcisoidna. Narcizam i narcisoidne osobine se ispoljavaju na različite načine, u zavisnosti od pojedinca. Važno je da se svaka pretpostavka o narcističkim karakteristikama ispita pre nego što se usvoji kao činjenica jer može postojati mnogo razloga za ovakva ponašanja.
Tačni uzroci narcizma su nejasni, ali je malo verovatno da je uzrok jedan jedini faktor. Verovatnije je da se narcizam razvije pod dejstvom različitih faktora kao što su biološki, genetski, psihološki i društveni. Takođe se smatra da bi narcizam mogao biti povezan sa faktorima kao što su individualna ličnost ili preosetljiv temperament.
Međutim, obično se smatra da su najznačajniji faktori iskustva iz ranog detinjstva poput neosetljivog roditeljstva, nedostatka pažnje i pohvala, zanemarivanja ili emocionalnog zlostavljanja. Veliki uticaj na razvoj narcizma mogu da imaju izuzetno visoka očekivanja, preterana kritika, kao i nepredvidivi ili nemarni roditelji.
Uglavnom se smatra da narcizam može da se manifestuje u različitom intenzitetu, te da postoje narcisoidna ponašanja i osobine u spektru od ekstremnih do suptilnih. Većina nas bar u nekom trenutku života doživi one blaže oblike narcizma – kada smo preplavljeni i umišljeni zbog nekog dostignuća, međutim, ovo je vrlo kratko.
Na samom kraju spektra nalazi se osoba koja ima stalni osećaj sopstvene slabosti i ljutnje, i to iz razloga što je uvek žrtva maltretiranja. Ovo ranjava njihov osećaj sopstvene vrednosti, što znači da se stalno bore da dobiju potvrdu, da budu cenjeni i vrednovani zbog svojih dostignuća.
Osoba sa narcisoidnim poremećajem ličnosti ne može da toleriše nelagodnost koju izaziva potreba za vrednovanjem. I to je izraženo u tolikoj meri da jednostavno neće ovo prepoznati kao teškoću. Ovi pojedinci moraju da održe grandiozno poštovanje i samopoštovanje po svaku cenu. Ovo je od suštinskog značaja jer je alternativa u stvari ponor koji sve uništava, gde oni ne vrede apsolutno ništa.
Osobama sa narcističkim poremećajem ličnosti ljudi iz okruženja služe da odraze njihovu sopstvenu vrednost. Kada se to dogodi, narcisoidna osoba želi da odgovori laskanjem svom obožavaocu. Međutim, kada laskanje prestane ili ne uspe da učini da se narcis oseća dobro u sebi, što je skoro neizbežno u bilo kojoj vezi ili interakciji, ono će pokrenuti destruktivna ponašanja unutar narcisa, uključujući kritiku i bes – i neizbežno će biti odbačeni.
Narcistički poremećaj ličnosti se često deli na 3 tipa:
Karakteriše ga grandioznost koja se koristi kao odbrambena funkcija za odbijanje bolnih osećanja. Ove osobe žele da se osećaju važnima i privilegovanima, a kada mehanizam odbrane funkcioniše efikasno, to i čine. Kada odbrana zakaže, postoji snažna struja neprijatnih osećanja često praćena besom.
Karakteristike
Teško ih je prepoznati zbog činjenice da su vrlo odgovorni, zadržavaju posao, imaju uspešne veze i mogu biti veoma kreativni i inteligentni.
Karakteristike
Ove osobe eksploatišu druge, imaju preterani osećaj sopstvene važnosti i poseduju malo empatije. Često stavljajući svoje potrebe na prvo mesto, oni imaju tendenciju da kontrolišu druge.
Karakteristike
Niz terapija može se koristiti za rešavanje narcizma i pomoć pojedincu da radi na tome kako da se odnosi prema drugima. Kroz ohrabrivanje i davanje pozitivnih povratnih informacija za veće nivoe iskrenosti, ljubaznosti i pokazivanja emocionalne ranjivosti, a ne ciljeva ili napretka, narcis može početi da vidi druge kao ljude, a ne kao objekte ili imovinu radi sopstvenog zadovoljstva.
Iako napredak podrazumeva uspone i padove, i verovatno je da proces neće biti brz, ali uz podršku terapeuta, kao i porodice i prijatelja, promena je moguća.
Referenca:
Recognising Narcissism and Narcissistic Personality Disorder