Ako ste gledali crtani film Kalimero, znate da je glavni junak malo crno pile. On je jedino crno pile u porodici žutih pilića, zbog čega je nezadovoljan i nesrećan. Stalno se žali i omiljena rečenica mu je: ,,To je nepravda!”
Poput Kalimera, kada imamo mentalitet žrtve, mi sve oko sebe posmatramo kroz svoj filter nezadovoljstva i u svemu vidimo nepravdu, naročito u situacijama koje se nama događaju.
Mentalitet žrtve je psihološki termin koji se odnosi na tip disfunkcionalnog načina razmišljanja. Ljudi koji su ,,zaglavljeni” u mentalitetu žrtve su ubeđeni ne samo da je život van njihove kontrole, već da ih namerno povređuje. Jednostavno rečeno, kada imate mentalitet žrtve, to znači da krivite druge ljude i okolnosti za to što ste nesrećni i za to što život nije fer. Obratite pažnju da smo malopre upotrebili reč ubeđeni umesto uvereni. Koren reči se razlikuje. Uveren – u veri. Ubeđen – u bedi.
Niko se ne rađa sa mentalitetom žrtve, kao što se niko ne rađa klinički depresivan ili anksiozan. Umesto toga, mentalitet žrtve je stečena osobina ličnosti, što znači da je to rezultat ranog životnog uslovljavanja i mehanizama suočavanja.
Mnogi ljudi koji imaju mentalitet žrtve doživeli su u detinjstvu neku vrstu nasilja odnosno traume – fizičko zlostavljanje, seksualno zlostavljanje, emocionalno ili psihičko zlostavljanje. Mentalitet žrtve se takođe može razviti kroz zavisne odnose koje smo imali sa svojim roditeljima, ili jednostavno posmatranjem i usvajanjem nezdravog načina razmišljanja koji je imao jedan ili više članova naše porodice.
Međutim, iako je ono što nam se dešava kao deci potpuno van naše kontrole, naša dužnost kao odraslim ljudima je da preuzmemo odgovornost i povratimo svoju moć.
Svaki put kada se žališ i ne napraviš akciju ka promeni, ti si žrtva.
– Nepoznat autor
Zavisi iz čijeg ugla gledamo. Izigravanje žrtve zapravo ima niz ,,pogodnosti” za žrtvu, i to onih koje otežavaju izlazak iz ovakvog načina razmišljanja.
Kada imate mentalitet žrtve, onda ne morate da preuzimate odgovornost ni za šta. Drugi ljudi vas sažaljevaju i zasipaju pažnjom. Uvek imate „pravo“ da se žalite i veća je verovatnoća da dobijete ono što želite nego da vas drugi kritikuju ili uznemire. Mentalitet žrtve donosi „zabavu” – osećate se zanimljivo, jer možete da ispričate ljudima sve svoje priče, a uz to se nikad ne dosađujete – uvek se dešava previše drame!
Igranje uloge žrtve vam zapravo daje prividnu moć: moć da izbegavate odgovornost, da se „s punim pravom“ osećate tužno i odbačeno, moć da izbegavate neprijatne emocije i moć da manipulišete drugim ljudima.
Većina ljudi koji glume žrtvu čini to nesvesno ili nenamerno. Uprkos tome, uloga žrtve često uključuje ogromnu količinu manipulacije. Mnogi ljudi koji su u vezi ili imaju za prijatelja osobu koja izigrava žrtvu tvrde da se često osećaju kao marionete – lutke kojima žrtva upravlja i koje oblikuje u ono što veruje da je ispravno.
Sažaljenje je lak način da motate ljude oko malog prsta. Ova nesvesna žudnja da kontrolišete druge kroz njihovo saosećanje je zapravo samo način da um ojača ovo uverenje i potvrdi identitet žrtve.
Postoji mnogo udobnosti i veštačke sigurnosti u igranju identiteta žrtve. Ne samo da vas nagrađuje time što ne morate da preuzmete odgovornost za bilo koje svoje ponašanje (jer su „drugi ljudi“ uvek odgovorni), već vas takođe sprečava da osećate neprijatne emocije poput krivice i besa, dok istovremeno drugi brinu za vas. Nasilnici i/ili sociopate često izigravaju žrtvu da bi zadržali čvrstu emocionalnu vezu sa onima koji su im bliski.
Da li vi ili neko koga volite igra ulogu žrtve? Evo nekih uobičajenih znakova na koje treba obratiti pažnju:
Ako čitate ovaj članak jer sumnjate da ste možda razvili mentalitet žrtve, evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da izađete iz ove toksične uloge.
Na primer, umesto da kažete: „Ti si me naljutio“, tu izjavu možete da zamenite sa: „Osećam se tako ljuto kada čujem da to govoriš“. Ova mala promena u načinu komunikacije može vam pomoći da naučite da preuzmete više odgovornosti, ali i da asertivno komunicirate.
Žrtva se protivi životu, onaj ko je prevazišao ulogu žrtve ga prihvata. Žrtva živi u prošlosti, onaj ko je prestao da bude žrtva živi u sadašnjosti. Žrtva veruje da je bespomoćna, ,,preživeli” ponovo preuzima kontrolu. Iako mentalitet žrtve izaziva zavisnost, mentalitet preživelog osnažuje na duže staze.
Budite nežni prema sebi. Istražite svoje rane i suštinska uverenja koja čine mentalitet žrtve i zamenite samoprezir samosaosećanjem. Ako radite na tome da prevaziđete ulogu žrtve, vežbajte samopomoć tako što ćete posetiti terapeuta. Eksperimentišite sa praksama kao što su vođenje dnevnika, afirmacije itd.
Uverenja koja vam ne služe pojačavaju anksioznost, depresiju, bes i krivicu. Mnoga od ovih verovanja smeštena su u senku naše psihe i mogu se istražiti samo kroz duboki rad. Bićete zapanjeni koliko ste vrsta ograničavajućih uverenja nesvesno usvojili!
Sva patnja potiče iz uverenja koja ostaju neispitana u našim umovima. Kada se vežemo za ove misli, patimo. Zapamtite da ne morate da verujete mislima u svojoj glavi: misli su jednostavno fluktuacije energije kojima pripisujemo značenje. Praktikovanje meditacije može vam pomoći da primetite koliko su misli prolazne.
Zahvalnost je jednostavan, ali moćan način da se podsetite da život nije tako težak kao što mislite da jeste. Svaki dan pokušajte da pronađete bar tri stvari na kojima ste zahvalni – vodite dnevnik zahvalnosti ili jednostavno imenujte ove stvari naglas. Zahvalnost je stub sreće i uspeha.
Kada igramo ulogu žrtve, obično smo fokusirani samo na sebe. ,,Izađite” iz glave tako što ćete učiniti nešto lepo za nekog drugog. Kada shvatite da možete da se osećate dobro bez manipulisanja drugom osobom, na dobrom ste putu da ,,istopite” ovu toksičnost po sebe i druge i zauvek iza sebe ostavite mentalitet žrtve.
Referenca:
23 Signs You’re Suffering From a Victim Mentality