Šta je disfunkcionalna porodica: Uvod u porodičnu dinamiku
Porodična dinamika predstavlja obrasce odnosa ili interakcije između članova porodice. Premda postoje neki česti i uobičajeni obrasci, svaka porodica i njena dinamika su jedinstveni.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Takođe, svaka porodica ima korisnu i nekorisnu dinamiku.
Čak i u slučajevima kada neka mlada osoba ima mali (ili nikakav) kontakt sa porodicom, ona će biti pod uticajem porodične dinamike iz ranijih godina. Može se reći da porodična dinamika često ima snažan uticaj na to kako mladi vide sebe, druge ljude i svet. U isto vreme odražava se i na njihove odnose, ponašanje i blagostanje.
Prema tome, kada razumemo šta je porodična dinamika i kako ona deluje na mlade osobe, lakše shvatamo pokretačku energiju koja stoji iza izvesnih postupaka i trenutnih potreba.
Porodična dinamika i faktori koji na nju utiču
Postoje brojni faktori koji utiču na porodičnu dinamiku. Među najznačajnijim su sledeći:
- priroda odnosa između roditelja;
- posebno blag ili strog roditelj;
- broj dece u porodici;
- ličnosti članova porodice;
- odsutan roditelj;
- skup članova koji žive u istom domaćinstvu;
- nivo i vrsta uticaja šire porodice ili drugih ljudi;
- hronično bolesno dete ili dete sa posebnim potrebama u porodici;
- događaji koji su uticali na članove porodice, poput afera, razvoda, traume, smrti, nezaposlenosti, siromaštva;
- druga pitanja kao što su nasilje u porodici, zloupotreba alkohola, lekova ili droga, teškoće u mentalnom zdravlju, invaliditet;
- porodične vrednosti, kultura i etnička pripadnost, uključujući uverenja o rodnim ulogama, roditeljskim praksama, moći ili statusu članova porodice;
- priroda vezanosti u porodici;
- dinamika prethodnih generacija (porodice roditelja, bake i deke);
- širi sistemi – društveni, ekonomski, politički…
Šta je funkcionalna porodica?
U funkcionalnoj porodici roditelji teže ka tome da stvore okruženje u kome se svi osećaju bezbedno i poštovano. Ovo zahteva od roditelja da postave i poštuju pravila, ali da ne postavljaju prestroge propise ponašanja. U zdravom domaćinstvu, problemi i loše ponašanje se lako rešavaju, a granice su jasne i dosledne, što pomaže da se dugoročno izbegne nesklad.
U stabilnoj porodici se prijatne emocije prenose među članovima. Na sličan način, u nestabilnoj porodici, bes koji oseća jedna osoba može odjeknuti u čitavom domaćinstvu. U stvari, neprijatne i teške emocije se često lakše i brže prenose. Odrastanje u takvom okruženju često dovodi do poteškoća u identifikovanju i regulisanju emocija kasnije u životu.
Koje su dobre porodične granice?
Granice mogu biti raznovrsne. Da biste postavili zdrave porodične granice, svaki član porodice ima pravo na svoju privatnost (,,Prestanite da ulazite bez kucanja”), pravo na svoje stvari (,,Ne možeš stalno da uzimaš moj laptop”), pravo na svoje mišljenje (,,Ne slažem se sa tim što si rekao”), kao i pravo na svoje vrednosti (,,Ja sam vegan”).
Zašto su važne granice?
Postavljanje granica i definisanje šta je u redu, a šta nije, čini da se osećate jače i samopouzdanije jer se zalažete za sebe. Takođe, tako saopštavate drugima da znate svoje potrebe i da se ne plašite da ih iznesete i da se za njih zauzmete. Koliko god postavljanje granica bilo neprijatno, one su dobre a ne loše za odnose koje gradimo.
Kako da postavimo bolje granice?
Da biste postavili granice, morate znati svoje pragove tolerancije. Ovo počinje zdravom samosvesti i onim što cenite. Zapravo, ova dva faktora su naročito važna ako imate decu, tj. mlade članove porodice koji tek počinju da uče o sebi i svojim potrebama. Granice takođe otkrivaju intenzivne emocije. Naša sposobnost da te emocije regulišemo i da njima vladamo je neophodna veština.
Može li se porodična dinamika ponavljati iz generacije u generaciju?
Neki terapeuti istražuju obrasce ponašanja kroz generacije. Otkrili su da neka deca ponavljaju ponašanje svojih disfunkcionalnih roditelja kada i sami postanu odrasli. Drugi pak, kada odrastu, gaje obrasce ponašanja koji su suprotni ponašanju njihovih roditelja. Primera radi, nije neuobičajeno pronaći trezvenjaka koji ima roditelja alkoholičara.
Porodična dinamika i disfunkcionalna porodica
Mir i harmonija mogu biti cilj većine porodica, ali disfunkcionalnost je uobičajena i podmukla i dolazi u mnogim oblicima. Porodične svađe, ljutnje i otuđenje mogu imati trajne posledice, ponekad prate članove porodice do starosti.
Kada se jedan član porodice suoči sa problemom kao što je alkoholizam, čitavo domaćinstvo je pogođeno. U nefunkcionalnoj kući obično nema osećaja jedinstva, empatije ili granica, a članovi mogu biti veoma kritični jedni prema drugima.
Zašto je jedna porodica disfunkcionalna?
Razlozi za sukobe u porodici su brojni i različiti. Disfunkcija može početi tako što je roditelj loš primer, odnosno predstavlja model nezdravog ponašanja. Ukoliko mama dozvoli sebi da pojede celu kutiju čokolade pred decom, besmisleno je da od njih krije i brani im da jedu slatkiše.
Drugi očigledan razlog je loša komunikacija. Nestabilne porodice zaista retko uživaju u pozitivnoj interakciji. Nestabilan dom nije sigurno mesto. Često nefunkcionalna domaćinstva trpe brojne probleme, uključujući nasilje u porodici, zloupotrebu droge i lekova, zanemarivanje ili nelečene mentalne bolesti.
Koji su znaci emocionalno destruktivnog domaćinstva?
Čak i samo jedan član može pretvoriti porodičnu dinamiku u disfunkciju ili u otuđenje. Često se upravo roditelji ponašaju destruktivno.
Destruktivan roditelj može da pokuša da manipuliše drugima ili da zahteva a ne nudi podršku. U isto vreme deluje suprotno od porodičnih pravila, pa čak i nepravedno. Ovakvi roditelji su neretko kritični, neodgovorni i skloni da osuđuju druge. Sve navedeno šteti porodici, možda i za ceo život ili čak i u generacijama koje dolaze.
Šta je upletenost u porodičnu dinamiku?
Upletenost se najjednostavnije može objasniti kao odnos između dva ili više članova porodice, gde postoji preterana povezanost i visok stepen međusobne reaktivnosti. Zapravo, odnosi kod kojih ima malo (ili nema jasno određenih) granica skloni su tome da postanu ,,upleteni”. Primera radi, ako majka postane emocionalno zahtevna i zavisi od svog deteta, njena uloga roditelja je zamagljena i zbunjujuća. Dete se plaši da se odvoji od majke jer bi se zbog toga ona osećala napušteno.
Da li upletenost izgleda kao ljubav?
Nije tajna da se upletenost često maskira pod imenom jedinstva, porodične ljubavi ili odanosti. Međutim, važno je reći da ovo dolazi iz straha, a ne iz ljubavi. Ljubav prema detetu ne bi trebalo da ima veze sa postavljanjem uslova. Takođe, treba imati na umu da deca ne treba da budu jedini izvor sreće i blagostanja svojih roditelja, niti bi trebalo da upijaju emocionalnu bol svojih roditelja.
Porodica u kojoj se neguju zdravi odnosi i koja istinski podržava svoju decu daje mladoj osobi mogućnost da sama kroji svoj životni put.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Referenca: Understanding Family Dynamics
