Šta je helikopter roditeljstvo i kako utiče na decu?

Prateći savete o savremenom vaspitanju dece, a sve u cilju očuvanja i unapređenja dečijeg mentalnog zdravlja, roditeljima je postalo najvažnije kako se njihovo dete oseća. Da bi roditelj mislio da je dobar roditelj, njegovo dete konstantno mora da se oseća srećno i zadovoljno. Zato su mnogi roditelji počeli sve više da se trude da deci pružaju samo pozitivne doživljaje i iskustva, čineći sve da ih zaštite od bilo kakve neprijatnosti. Međutim, da li je ovo zaista dobro za dete i kakve posledice ima na njegovo odrastanje? U današnjem članku bavićemo se ovom temom.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.

Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu

Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.

Helikopter roditeljstvo

Helikopter roditeljstvo podrazumeva stil vaspitanja u kome roditelji neprestano ,,obleću” nad svojom decom, kontrolišu sve što rade, uskaču kad god negde zaškripi, uklanjajući svaku prepreku pred kojom bi dete moglo da se nađe. Verujući da tako čine najbolje za svoje dete, roditelji mu ometaju igru, rade stvari umesto njega, mešaju se u njegove odnose sa drugom decom, kasnije i sa nastavnicima/profesorima u školi, prate kretanje, komunikaciju, ponašanje… U stvari, na ovaj način svom detetu čine medveđu uslugu.

Takav model vaspitanja je onesposobljavajuć za dete. Deca osećaju sve što osećaju i roditelji, a ovakvi roditelji su najčešće motivisani preteranom brigom – anksioznošću. Dakle, kada je roditelj preplavljen anksioznošću, on to prenosi i na dete. Umesto da tu bude kao starija i kompetentnija osoba koja uči dete kako da se nosi sa stresnim situacijama i životnim izazovima, na dete prenosi nemir – koji, u ranim danima, dete niti može da razume niti da obradi. Ono, naravno, i samo postaje preplašeno i nije u mogućnosti da adekvatno prepoznaje i obrađuje svoje emocije, što otežava razvijanje emocionalne pismenosti.

Drugim rečima – ovako se stvara prezaštićeno dete. Došli smo do suštinskog pitanja: Da li su neprijatne emocije deci potrebne? Da, i to ne samo potrebne, već i neophodne. Ako dete u fazi predškolskog uzrasta, kada treba da aktivira logiku, nema adekvatnu stimulaciju, postoji velika verovatnoća da će razviti naviku da sve rešava maštom i osećanjima – a to znači ostati večito dete, i to u onom negativnom kontekstu. Ostati rob svojih osećanja kojem je glavna briga da se dobro oseća i koji pritom zanemaruje kako se drugi osećaju, zanemaruje svoje obaveze, dužnosti, pa i zdravlje.

Kako prepoznati helikopter roditelje?

Previše zaštitnički roditelji spadaju u prilično široku kategoriju roditeljstva; neki mogu biti vođeni strahom od povrede, dok se drugi mogu brinuti da njihova deca neće biti uspešna bez njihove stalne pažnje ili čak kontrole. Postoji nekoliko znakova prezaštićujućeg roditeljstva:

  1. Kontrolisanje izbora („Mama zna šta je najbolje za tebe“)

Ako stalno donosite velike (a i male) odluke za svoje dete, bez davanja dozvole da samo razmišlja o opcijama, možda ste roditelj koji je previše zaštitnički nastrojen. Ako vaše dete želi da proba nešto novo (poput sporta ili hobija), ali vi insistirate da se pridržava onoga što zna ili onoga što vi želite, znači da ne uvažavate njegovu želju, pokazujete nepoverenje i pretpostavljate da znate bolje.

Važno je dati deci prostora da sami razmotre opcije. Naravno, možemo ih savetovati, ali na kraju, želimo da ohrabrimo našu decu da budu nezavisni mislioci sa sopstvenim mišljenjem.

  1. Zaštita od neuspeha/patnje

Može biti primamljivo da uskočite i „spasite“ svoje dete od loše ocene ili povređenog ega, time što ćete uraditi rad iz tehničkog u ponoć umesto njega ili time što ćete prekoreti njegovu drugaricu zbog toga što je izabrala drugo dete za partnera u plesu. Deca su otporna, ali samo ako im damo priliku da se oporave. Uspeh je sjajan, ali deca neće zaista napredovati dok ne nauče da se nose sa neuspesima.

  1. Preterano reagovanje na neuspehe

Ako ste besni zbog sporadične loše ocene ili užasnuti kada vaše dete bude odbijeno, morate duboko da udahnete i otpustite to. Preterano reagovanje na povremene neuspehe ne pomaže vama ili vašem detetu da se prilagodite i rastete.

  1. Strah od povrede

Padovi, prljanje i ogrebotine su deo detinjstva. Sve dok dete nije u životnoj opasnosti, trebalo bi da se ugrizete za jezik – i pustite ga da se igra i istražuje.

  1. Intenzivan fokus na postignuće

Ako ste toliko fokusirani na dostignuća svog deteta a ne odvajate vreme da proslavite uspehe i uživate u svakodnevnim sitnicama, vi (i potencijalno vaše dete) propuštate mnogo toga.

Možete zakazivati dodatne časove i upisivati dete na razne aktivnosti, ali fokusiranje isključivo na školu i merljiva postignuća može biti štetno za mentalno i emocionalno blagostanje vašeg deteta. Moramo pustiti našu decu da budu deca.

  1. Velike nagrade i stroge kazne

Pribegavanje velikim nagradama da se deca motivišu i oštrim kaznama da se odvrate od loših ponašanja je još jedan znak prezaštićujućeg roditeljstva. Bolje je za vaše dete bude motivisano sopstvenom željom, da ne zavisi od podmićivanja i da se ne plaši pretnji.

Posledice helikopter roditeljstva

Svi roditelji prave greške. Svi roditelji brinu o posledicama svog roditeljstva. Ne postoji jedan pravi način za roditeljstvo. Morate pratiti svoje dete i usaglašavati se sa njegovim temperamentom i potrebama. Ipak, važno je identifikovati preterano zaštitničke tendencije jer ovaj stil roditeljstva može imati trajne negativne posledice. Kao posledicu prezaštićujućeg roditeljstva obično vidimo:

  1. Nesnađenu decu (i odrasle osobe)

Roditelj koji je previše zaštitnički nastrojen može stvoriti dete koje nije spremno da se nosi sa onim što mu život nosi. Dete je toliko naviklo da roditelj planira, odlučuje i rešava probleme da može biti bespomoćno i pred manjim izazovima i velikim preprekama.

  1. Decu koja lažu ili skrivaju informacije od odraslih

Ako se dete oseća ugušeno vašim (nepotrebnim) vođstvom i usmeravanjem, moglo bi da počne da laže. Ako dete pritiskate nerealnim očekivanjima ili insistirate na strogim pravilima, dete može da laže ili skriva informacije da bi izbeglo ljutnju roditelja, kaznu ili odbacivanje („Mnogo mi je teško kada je tata razočaran kada dobijem trojku iz matematike, a toliko je vežbao sa mnom.“)

  1. Zavisnu decu

Ako vaše dete uvek očekuje od vas da priskočite u pomoć, možda neće imati veru u sebe da u svakoj životnoj situaciji može da se snađe. Ukoliko radite sve za njega (od sređivanja sobe do domaćih zadataka), može početi da očekuje od vas da radite i druge stvari koje može – i treba – da radi samo. Umesto da se suoči sa novim izazovima, dete se zadovoljava čekanjem da drugi reše probleme.

  1. Uplašenu decu

Ako sprečavate dete da radi stvari koje mogu imati neprijatne ali bezopasne ishode, ono se može preterano plašiti pokušaja da radi nove stvari. Verovatno će se brinuti da će biti povređeno ili odbačeno i na kraju će izbegavati nova iskustva. Strah od života, životna nesnađenost i zavisnost idu ruku pod ruku i često su neodvojive posledice helikopter roditeljstva.

  1. Decu koja su uvek u pravu

Deca koja su navikla da sve ide kao po loju u nekom trenutku će uvideti da život nije uvek bajka. Posle prvog šoka, obično će nastaviti da insistiraju na tome da zaslužuju stvari koje nisu zaradili jer se osećaju posebno i smatraju da imaju veća prava od drugih. Roditelj svoje celokupne resurse usmerava na to da ispunjava detetu njegove želje, obasipa ga prekomernom pažnjom i na nesvesnom nivou šalje detetu pogrešne poruke o tome kako izgleda realnost. Deca odrastaju u uverenju da drugi postoje samo kako bi ispunjavali njihove želje, da su samo njihove želje bitne, nemaju razvijenu toleranciju na frustraciju jer nisu navikla da bilo šta trpe ili odlažu.

Vreme prolazi i deca odrastaju. Idu u školu, gde im je teško da sede tokom celog školskog časa, teško im je da prihvate koncept po kojem su jednaka kao i sva ostala deca… Odrastaju, pronalaze partnere, poslove i u tim situacijama ne umeju da uvaže potrebe drugih ljudi niti izgrađuju zdrav odnos prema autoritetu, već uglavnom očekuju da drugi ljudi budu ti koji zadovoljavaju njihove potrebe.

Šta možete da uradite ako se prepoznate u helikopter roditeljstvu?

  • Razgovarajte otvoreno sa svojim detetom, bez obzira na njegov uzrast. Budite otvoreni za ideje i voljni da čujete njegove želje — čak i ako se one razlikuju od vaših. Pokušajte da razumete njegov svet iz njegovih cipela.
  • Edukujte se. Potražite knjige, podkaste, stranice na kojima možete saznati više o različitim stilovima roditeljstva i načinima primene, istražite i pronađite ono što vašem detetu i vama najviše odgovara.
  • Razgovarajte sa drugim roditeljima čiji vam se roditeljski stil dopada. Pitajte ih za njihove ideje i razmenite priče. Ipak, imajte na umu da ne postoji savršen roditelj i da nije svaki stil vaspitanja dobar za svako dete i u svakoj situaciji.
  • Dajte sebi oduška. Kao roditelj koji bdi nad detetom, verovatno ste pod stresom i stalno brinete. Ako vaše dete eksperimentiše na igralištu ili u školi, dozvolite da se to dogodi i dozvolite da posledice slede. Zauzdajte svoj instinkt da kontrolišete stvari i vidite kako će vaše dete reagovati. Možda će vas iznenaditi.
  • Terapija može biti odličan način da pronađete bolje mehanizme za suočavanje sa problemom. Pronađite stručnu osobu sa kojom ćete raditi kako na roditeljstvu, tako i na ličnom razvoju kako biste bili što kvalitetnija i stabilnija osoba i roditelj.

Roditelj kao uzor

Deca žele da liče na nas, identifikuju se sa nama i počinju da razvijaju iste karakterne osobine i slična ponašanja. Ovo je poznato i kao „učenje po modelu“. Deca preuzimaju stavove, vrednosti i ponašanja svog uzora. Da li ste se zapitali kakav uzor predstavljate svom detetu?

Ukoliko želimo da budemo dobri uzori svojoj deci, veoma je važno da osluškujemo i zbrinjavamo sopstvene potrebe, pa i da rešavamo sopstvene probleme, pogotovo ako utiču na naš roditeljski stil. Time svom detetu šaljete poruku da su odraslost i zrelost dobre stvari. Dete će želeti da preuzme odgovornost i postane samostalno, a time postižete glavni cilj vaspitanja. Važno je da budete svesni da sve polazi od vas i da su deca vaše ogledalo, naročito u mlađim uzrastima. Ukoliko do sada niste bili svesni ovoga, setite se da je danas novi dan i da uvek možete krenuti ispočetka. Radite na sebi kako biste bili bolja osoba, ali i bolji roditelj svojoj deci.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.

Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu

Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.

Preporučujemo i ove članke:

Reference:
Helikopter roditelji
Helikopter roditelji i posledice prezaštićivanja dece
Šta je to helikopter roditeljstvo i kako ono utiče na decu?

Komentari

  • Još uvek nema komentara.
  • Dodaj komentar