Šta je pasivna agresija i kako da je prepoznamo kod sebe i drugih?
Pasivno-agresivno ponašanje podrazumeva indirektno agresivno ponašanje, umesto direktnog agresivnog. Definiše se kao obrazac indirektnog izražavanja neprijatnih i/ili negativnih osećanja.
Pasivno-agresivno ponašanje iskazuje se najčešće na podmukao način, kroz inhibirani bes, neprijateljski stav i manipulativnost.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Kako se izražava pasivno agresivno ponašanje?
Pasivno-agresivno ponašanje može se manifestovati na više različitih načina.
Mučno ćutanje – tinjajuća gorčina
Usled nesposobnosti da direktno odgovori na neku primedbu, osoba se služi ćutanjem, dok u sebi oseća gnev i ogorčenost. Tišina omogućava lakše izbegavanje odgovornosti, ali i direktnog sukoba. Na primer, u slučajevima kada je osoba u stvari ljuta, može više puta tvrditi da nije ljuta ili da je dobro – čak i kada je očigledno da nije dobro. Poričući ono što oseća i odbijajući da bude emocionalno otvorena, ona prekida dalju komunikaciju i odbija da razgovara o tom pitanju. Ovo može biti i taktika manipulacije poznata kao tretman tišinom (ćutanjem).
Prebacivanje odgovornosti i preuzimanje uloge žrtve
Ovde važi čuvena parola da je napad najbolja odbrana – daleko je od najbolje, ali je jedna od tehnika koje se najčešće (zlo)upotrebljavaju. Osoba se služi potpunim odbacivanjem odgovornosti i najčešće govori nešto poput: ,,A što ti nisi…?”, ,,Da si ti to uradio/la, ja ne bih…”
Često je ponašanje praćeno durenjem, glasnim uzdisanjem ili na neki drugi način indirektnim pokazivanjem nezadovoljstva – kao što je lupanje vratima i slično.
Spominjanje drugih ljudi i nametanje krivice
Pasivno-agresivno ponašanje može se izraziti i na način da osoba priča o drugim ljudima i situacijama kako bi indirektno skrenula pažnju da je nezadovoljna kada se njoj dogodi takva situacija. Na primer, spominje prijateljicu koja je navodno u svađi sa partnerom zbog nečega što zapravo njoj smeta u odnosu, a ne želi direktno da kaže svom partneru.
Ovo može ići i u obrnutom smeru, tako da osoba govori o tome koliko ona čini za druge ljude, a zauzvrat ne dobija isti tretman, odnosno nije dovoljno cenjena. Cilj ovakvog ponašanja je nametanje krivice drugoj strani.
Odugovlačenje i namerno ometanje
Osoba kaže jedno, a uradi drugo. Zapravo, lažno pristane na neki dogovor ili zadatak, a zatim namerno odugovlači, tj. koristi vreme kao vid manipulacije i kontrole. Pasivni agresor ovako doživljava osećaj moći dok frustrira drugu osobu.
Jedan od najdestruktivnijih oblika pasivne agresije je navodni pristanak pasivnog agresora na saradnju uz namerno sabotiranje. Osoba se pretvara da sarađuje, a zapravo namerno pravi spletke iz osećaja gorčine, ljubomore, zavisti, iz želje da se osveti zbog nečega ili da učini da druga osoba izgleda loše u nečijim očima.
Uzroci pasivno-agresivnog ponašanja
U korenu pasivno-agresivnog ponašanja stoji nemoć. Ove osobe zapravo ne umeju da jasno i otvoreno izraze svoja osećanja i potrebe, već se služe obrascima ponašanja koja imaju za cilj da kod druge osobe izazovu određenu reakciju poput besa, poniznosti ili krivice. Pasivno-agresivno ponašanje može imati ozbiljne posledice na odnose među ljudima u porodici, partnerske odnose, ali i komunikaciju na radnom mestu. Zašto je ovo destruktivno ponašanje tako uobičajeno? Postoji nekoliko stvari koje mogu da budu uzrok rasprostranjenosti pasivne agresije.
Vaspitanje
Neki sugerišu da pasivno-agresivno ponašanje može proizaći iz odrastanja u okruženju gde je direktno izražavanje emocija bilo obeshrabreno ili nedozvoljeno. Ove osobe kroz odrastanje osećaju da ne mogu otvoreno da izraze svoja prava osećanja, pa mogu umesto toga pronaći načine da pasivno kanališu svoj bes ili frustraciju.
Nemogućnost emotivne samoregulacije
Kada se osoba nađe u situaciji u kojoj ispoljavanje agresije nije društveno prihvatljivo, na primer u poslovnom ili porodičnom okruženju, a nije u stanju da sama reguliše svoje neprijatne emocije, može odreagovati pasivno-agresivno na određene okidače. Ukoliko nije dovoljno radila na svojoj emotivnoj stabilnosti i razumevanju sebe, neće biti u stanju da odreaguje na zdrav način.
Izbegavanje konflikta
Biti asertivan i emocionalno otvoren nije uvek lako. Kada je zauzimanje za sebe teško ili čak zastrašujuće, pasivna agresija može izgledati kao lakši način da se nosite sa svojim osećanjima bez potrebe da se suočite sa izvorom svog besa. Neki ljudi imaju strah od direktnog suočavanja i iznošenja svog stava, nemaju dovoljno samopouzdanja ili se boje da ne povrede druge, pa biraju da na ovaj način idu linijom manjeg otpora.
Kako se nositi sa pasivno-agresivnim ponašanjem?
Dakle, šta možete učiniti kada se suočite sa prijateljem, kolegom ili partnerom koji redovno pokazuje pasivno-agresivno ponašanje? Prvi korak je prepoznavanje znakova takvog ponašanja. Durenje, odugovlačenje, povlačenje i odbijanje komunikacije su najčešći znakovi pasivne agresije.
Kada druga osoba počne da se ponaša na takav način, pokušajte da ostanete mirni i staloženi. Istaknite osećanja druge osobe na način koji nije osuđujući, već u skladu sa činjenicama. Povedite razgovor u smeru davanja prostora osobi da otvoreno iskaže svoja osećanja, umesto što ih potiskuje i pasivno iskazuje.
Ukoliko primetite da nije spremna za to, možda je najbolje da se povučete i date joj vremena da prođe kroz ova osećanja. Pokušajte ponovo da razgovarate kada ste oboje smireni, bez osuđivanja i upiranja prstom.
Kako da prepoznate pasivno-agresivno ponašanje kod sebe?
Često je lakše prepoznati pasivno-agresivno ponašanje kod drugih, ali šta ako ste vi taj ko koristi ovakve obrasce ponašanja? Pokušajte da napravite korak unazad, zapitajte se i sagledajte svoje ponašanje nepristrasnim okom.
- Da li se često durite kada ste nezadovoljni nečijim ponašanjem?
- Da li izbegavate ljude koji su vas uznemirili?
- Da li ikada prestanete da razgovarate sa ljudima kada ste ljuti na njih?
- Da li odlažete i odugovlačite neke stvari namerno, kao način da kaznite druge?
- Da li ponekad koristite sarkazam da biste izbegli upuštanje u direktan razgovor?
Ako smatrate da pasivno-agresivno ponašanje šteti vašim odnosima, postoje koraci koje možete preduzeti da promenite svoj odnos prema drugima. Evo nekoliko načina da se pozabavite svojim ponašanjem.
Poboljšajte svoju emocionalnu pismenost
Pasivno-agresivne akcije ponekad proističu iz toga što niste sebe dovoljno upoznali i niste dobro razumeli zašto ste uznemireni ili šta osećate. Počnite da obraćate pažnju na ono što se dešava dok reagujete na različite ljude i situacije. Razvijajte svoju samosvesnost.
Dajte sebi vremena da napravite promene
Prepoznavanje sopstvenog ponašanja je dobar prvi korak ka promeni, ali promena vaših obrazaca i reakcija može potrajati. Za ove promene je često potrebno obratiti se stručnjaku i raditi na isceljenju uzroka određenog ponašanja.
Vežbajte kako da se izrazite
Razumevanje sopstvenih emocija i učenje da izrazite svoja osećanja na odgovarajući način je važan korak ka okončanju pasivno-agresivnog ponašanja. Konflikt je neizbežan deo života, ali znanje kako da efikasno iskažete svoja osećanja može dovesti do kvalitetnijih odnosa sa drugima, ali i sa sobom.
Pasivno-agresivno ponašanje može biti destruktivno, ali se većini ljudi dešava da ponekad odreaguju na takav način. Ako razumemo šta uzrokuje takvo ponašanje i naučimo kako da se nosimo sa uzrocima, možemo i te kako smanjiti šanse da narušimo važne odnose u životu.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Referenca:
What Is Passive-Aggressive Behaviour?
Pasivna agresija
