Nametljive ili intruzivne misli su iznenadne, nevoljne misli koje za osobu mogu biti veoma uznemirujuće i neprijatne. Iako svako može povremeno iskusiti takve misli, pojedine osobe ih doživljavaju često, čak i svakodnevno, što izaziva veliki stres i anksioznost. Pojavljuju se iz vedra neba. Mogu biti i eksplicitne, što često dovodi do toga da ih ljudi kriju i ne traže pomoć jer se stide. Nametljive misli su nevoljne i nemaju nikakvog uticaja na stvarnost ili želje osobe. Osobe koje ih imaju se ne ponašaju u skladu sa mislima, naprotiv, obično ih smatraju šokantnim i neprihvatljivim. Mogu biti veoma uporne. I što više pokušavamo da ih se otarasimo, one postaju intenzivnije.
Intruzivne misli može da ima svako. One se povremeno pojavljuju kod većine ljudi, ali nisu uvek jako uznemirujuće. Međutim, njihova pojava kod ljudi sa poremećajima mentalnog zdravlja je posebno problematična. Naročito ako su u pitanju mentalni poremećaji koji će učiniti da osoba poveruje da su nametljive misli istinite. One često prate stanja kao što su opsesivno-kompulsivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, anksioznost, depresija ili poremećaji u ishrani.
Još uvek nije dokazano šta tačno uzrokuje intruzivne misli, sem da se one mogu pojaviti u pojačanom obimu prilikom stresnih perioda.
Ne postoji definicija kako izgledaju nametljive/intruzivne misli. One mogu biti svakojake u zavisnosti od karaktera i stanja osobe koja ih doživljava. Na primer, osobe koje vole decu mogu se odjednom zapitati da li su pedofili zbog toga. Pored toga, postoje i nametljive incestuozne misli gde se zapitate da li biste imali seks sa bliskim rođakom. Na primer, zvuči li vam poznato situacija – u autobusu vidite čekić pored kog piše da služi za razbijanje stakla u slučaju opasnosti, a vama baš u tom trenutku dođe da ga razbijete iz čista mira? Ili da, prelazeći most, dođete do ograde i nagnete se napred da vidite da li biste pali u reku? To su takođe intruzivne misli. Neke od najčešćih intruzivnih misli možemo podvesti pod sledeće kategorije:
Potpuno eliminisanje intruzivnih misli nije moguće jer su one normalne za većinu ljudi. Ukoliko dođe do ometanja normalnog života zbog intruzivnih misli, neophodno je potražiti pomoć. U tom slučaju se preporučuje psihoterapija.
Ovo stanje može prouzrokovati stid, krivicu, depresiju, anksiznost ili strah od sopstvenog ponašanja i reakcija. Da bi ljudi izbegli da se dogodi scenario koji se događa u njihovim mislima, oni često izbegavaju određene situacije, što, naravno, nije dobro rešenje. Na primer, ako se neko boji da bi mogao da udari nekog autom, uopšte neće voziti. Sa druge strane, ako neko ima incestuozne misli, prestaće da posećuje tog člana porodice. Ovo stanje psihe toliko može uticati na ljude da provode sate istražujući, obilazeći mesta koja su prošli ili proveravajući da nisu nekome naudili.
Najvažnija stvar koju treba da zapamtite jeste da to što imate intruzivne misli ne znači da želite to o čemu mislite. Zapravo, istina je da osoba ne želi da deluje u skladu sa svojim nametljivim mislima, naprotiv, to je sve suprotno od onoga što ona jeste. Najopasniji mit je da nametljive misli mogu da dovedu do akcije. Oni koji imaju ovakve misli obično se naporno bore protiv njih, što dovodi do toga da misli postaju uporne. Misli su u suprotnosti sa prirodom osobe koja ih ima.
Neželjene intruzivne misli ne možete ignorisati, ali ne treba ni da ih analizirate jer ćete samo postati opsesivniji. Ako se borite sa ovakvom vrstom izazova, zapamtite da vi niste ono što mislite i potražite pomoć stručnjaka.
Reference:
Šta su neželjene intruzivne misli i kako se izboriti sa njima?
Vrste intruzivnih ili nametljivih misli