Svima su nam poznate one situacije kada slučajno osetimo neki specifičan miris koji nas vrati u neki lep događaj iz detinjstva. A opet, sigurno nam se dešavalo i da čujemo neki zvuk ili nečiju izgovorenu rečenicu koja izazove naše telo da odreaguje ljutnjom, strahom ili, recimo, osećajem nelagode u želucu.
Ako ste doživeli neku emocionalnu povredu ili proživeli neki traumatičan događaj u prošlosti vrlo je verovatno da ćete se, makar i nesvesno, sećati određenog zvuka, mirisa, slike ili nečeg drugog što je povezano sa tim iskustvom. Kada u sadašnjem trenutku ponovo iskusite taj čulni osećaj – zvuk, miris ili sliku – poznatiji kao „okidač”, vaša podsvest će vas podsetiti na taj događaj i moguće je da ćete osetiti stres, neprijatnost, strah ili nelagodu.
Ovi čulni osećaji koji ponovo oživljavaju naša bolna sećanja ili izvlače na površinu stare rane ili traume zovu se trigeri (eng. triggers) ili okidači.
Okidači (često ćete u literaturi čuti i ,,emocionalni okidači”) su obično povezani sa nekim traumatskim ili bolnim iskustvima iz prošlosti i mogu biti bilo šta – od slike praznične trpeze, preko različitih zvukova, nečijeg glasnog tona ili boje glasa, do mirisa parfema ili nekog specifičnog događaja. U ovom članku ćemo pisati o tome šta sve mogu biti okidači, kako nastaju i kako se nositi sa njima.
U psihologiji, okidač je stimulans koji izaziva (bolno) sećanje da se ponovo pojavi. Okidač može biti bilo koji čulni podsetnik na traumatski događaj, koji izaziva našu emocionalnu reakciju. Kada je povučen okidač naše emocionalne reakcije, tj. kada smo trigerovani, u tom trenutku ponovo proživljavamo prošlo nerešeno iskustvo ili traumatičan događaj.
Triger može biti svaka osoba, reč, događaj ili iskustvo koje u nama uzrokuje trenutnu (refleksnu) emocionalnu reakciju nad kojom nam se čini da nemamo kontrolu. Na primer, kada čujemo iznenadnu buku koja nas prestraši – buka je triger/okidač, dok je osećaj straha reakcija.
Danas se sve češće u svakodnevnom razgovoru koristi termin „trigerovan“ (eng. triggered). Često čujemo: „Čuo sam ili video (na primer, na televiziji) nešto što me je trigerovalo“. Treba biti pažljiv sa ležernim korišćenjem ovog termina kako on ne bi postao opravdanje za sve naše emocionalne reakcije i odgovore. Takođe, treba obratiti pažnju na razliku između osećaja nelagodnosti ili uvređenosti i pravog simptoma emocionalne reakcije na traumu.
Generalno, kada je osoba trigerovana, provocira je stimulans koji budi ili pogoršava simptome traumatskog događaja ili stanja mentalnog zdravlja. Ljudi koji svedoče emocionalnoj reakciji osobe na neki triger mogu biti iznenađeni intenzitetom emocionalnog odgovora jer će im se često činiti nesrazmernim. Na primer, određeni zvuk ili glasniji razgovor može trigerovati neku osobu da se panično uplaši i odreaguje, za običnog posmatrača – preteranom reakcijom. Međutim, važno je razumeti da se iza takve, snažne emocionalne reakcije može kriti veoma duboka trauma ili bolni događaj koji je trigerovan naizgled bezopasnim okidačem kao što je glasniji razgovor. U takvim situacijama budite sigurni da osoba mentalno proživljava prvobitnu traumu i pružite joj podršku.
Za nekoga sa istorijom traume, boravak u blizini bilo čega što podseća na traumatsko iskustvo može učiniti da se oseća kao da ponovo doživljava traumu.
Na primer, odrasla osoba koja je iskusila napuštanje kao dete mogla bi se osećati trigerovano zbog neodgovorene poruke. Neizvesnost zašto nije dobila odgovor može da dovede do toga da ponovo proživi osećaj napuštenosti.
Okidači se veoma razlikuju od osobe do osobe i prema tome gde se nalazi njihov izvor mogu biti unutrašnji ili spoljašnji. Slede primeri događaja koji se mogu smatrati okidačima.
Unutrašnji okidači se nalaze unutar nas samih. To može biti sećanje, fizički osećaj ili neka emocija.
Na primer, ako vežbate i vaše srce počne da lupa, osećaj bi vas mogao podsetiti na vreme kada ste bežali od nasilnog partnera. Drugi uobičajeni unutrašnji okidači mogu biti: bes, anksioznost, osećaj da ste preopterećeni, ranjivi, napušteni ili da gubite kontrolu, usamljenost, napetost mišića, sećanja vezana za traumatski događaj, bol, tuga, itd.
Spoljašnji okidači se nalaze u našoj okolini. To može biti neka osoba, mesto ili određena situacija. Ono što za neke može biti normalna, svakodnevna situacija ili manja neprijatnost može izazvati snažnu emocionalnu reakciju kod osobe koju će ta situacija podsetiti na traumatično iskustvo iz prošlosti.
Na primer, osobu koja živi sa traumom može trigerovati: scena iz filma, rečenica iz emisije na TV-u ili slika iz članka u novinama koja podseća na neko iskustvo, zatim osoba koja je na neki način povezana sa iskustvom, svađa sa prijateljem ili partnerom, glasan razgovor ili vikanje, ismevanje ili osuđivanje, ignorisanje, napuštanje, odbijanje, nasilje, fizička bolest ili povreda, određeno doba dana, određeni zvuci koji podsećaju na iskustvo, promene u odnosima ili prekid veze, značajni datumi kao što su praznici ili godišnjice, odlazak na određenu lokaciju koja podseća na iskustvo, mirisi povezani sa iskustvom itd.
Stručnjaci za mentalno zdravlje veruju da mozak skladišti uspomene traumatskog događaja drugačije od sećanja na neki događaj koji za osobu nije bio traumatičan. Studija iz 2004. godine otkrila je da naša čula (npr. vid, miris, zvuk) igraju značajnu ulogu u formiranju ovih sećanja.
Kada doživimo traumu, naš mozak ima tendenciju da skladišti okolne senzorne stimulanse u memoriju. Zatim, kada godinama kasnije naiđemo na ove senzorne okidače, mozak može ponovo aktivirati osećanja povezana sa traumom. U nekim slučajevima možda nismo ni svesni zašto se plašimo ili uznemirimo. Na primer, ako je osoba doživela tešku saobraćajnu nesreću dok je slušala određenu pesmu ili žvakala žvaku od jagode, ova senzorna iskustva mogu postati okidači u godinama koje dolaze.
Razumevanje okidača ili trigera koji u nama izazivaju neželjenu emocionalnu reakciju je veoma važno za lični rast i razvoj, ali i za poboljšanje kvaliteta našeg života.
Kroz osvešćivanje sopstvenih okidača dobijamo priliku da se pripremimo, osnažimo i menjamo sopstvene obrasce koji u nama izazivaju nekorisne emocije ili neželjene emotivne odgovore. U prvim koracima učimo da prepoznajemo fizičke znake regovanja na neki okidač – promene u disanju, crvenilo lica, ubrzan rad srca i drugo. Nakon toga, posmatramo svoj emocionalni odgovor i dajemo sebi priliku da primenimo drugačiju strategiju ili način razmišljanja i ponašanja tako da možemo da budemo u stanju da promenimo svoje emocionalno stanje.
Na ovaj način dobijamo dublje razumevanje sebe i određenih događaja iz prošlosti čije se posledice u vidu emocionalnog odgovora javljaju i u sadašnjosti, te imamo priliku da ih promenimo u budućnosti. Razumevanje okidača može nam pomoći da bolje razumemo zašto se određena ponašanja javljaju u određenim situacijama i kako da promenimo takva ponašanja ako želimo.
Učenje da se nosimo sa okidačima koje ne možemo da predvidimo ili izbegnemo zahteva obradu naših emocionalnih odgovora. Ponekad ćemo biti u stanju da kroz samostalni rad na sebi osvešćujemo naše okidače, međutim, ukoliko je emocionalni odgovor suviše snažan i izaziva dubok stres, strah ili anskioznost, preporučujemo vam da se obratite psihoterapeutu za pomoć u radu sa prošlim traumatičnim iskustvima.
Evo još nekoliko efikasnih, zdravih strategija suočavanja za smanjenje uticaja okidača:
Možda ne možemo u potpunosti eliminisati sve ono što nas trigeruje, ali svakako možemo da se osnažimo i ublažimo svoju osetljivost i reakciju na okidače. Možemo da naučimo da prepoznamo trenutak pre nego što nas okidač navede da regujemo po obrascu i automatizmu. Možemo, takođe, da smanjimo bol sopstvene reakcije. Sve se ovo može promeniti kako postajemo svesniji povezanosti okidača i onoga na čemu moramo raditi. Naš cilj ne bi trebalo da bude da kontrolišemo svoje okidače (niti je to moguće), već da kroz njih prepoznamo one delove sebe koji teže da budu isceljeni. Ako ih posmatramo na taj način, oni su naš put prema isceljenju, sopstvenom psihološkom i duhovnom radu. Na taj način svoje trigere pretvaramo iz impulsivnih reakcija u alate koji nas vode ka većoj svesnosti i slobodi.
Reference:
What Are Triggers, and How Do They Form?
What Does It Mean to Be ‘Triggered’