Šta znači raditi na sebi i odakle početi?
Rad na sebi – verovatno jedan od najčešće korišćenih izraza u 21. veku. Često možemo čuti da neko kaže: ,,Trenutno radim na sebi” ili ,,Važno je da radiš na sebi”. Zvuči razumno, ali postavlja se pitanje šta to uopšte znači i šta sve možemo činiti kako bismo radili na sebi. Znači li to čitati knjige za samopomoć, pomagati drugima, posećivati psihologa, ići na kurseve i edukacije? Na ovo pitanje ne postoji odgovor u kom ti možemo ponuditi jednu univerzalnu tehniku ili veštinu na kojoj treba da radiš jer rad na sebi može uključivati različite veštine ili sposobnosti, a mi ćemo se na njega u ovom članku fokusirati u kontekstu ličnog psihološkog razvoja.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Šta znači rad na sebi?
Rad na sebi mogli bismo opisati kao razvoj veština, osobina i vrednosti koje nam pomažu da se bolje nosimo sa životnim situacijama i izazovima. To je vreme i trud koji ćemo uložiti kako bismo postali bolja verzija sebe i ostvarili svoje potencijale, pri čemu možemo raditi na svojim mislima, emocijama i/ili ponašanjima, kao i na svom pogledu na svet, sistemu vrednosti ili identitetu. Na primer, možemo raditi na tome da se bolje osećamo sami sa sobom (samopoštovanje, briga o sebi, nošenje sa stresom ili neprijatnim emocijama) ili se razvijati na način koji će nam pomoći u odnosima sa drugima (aktivno slušanje, asertivna komunikacija, samokontrola, davanje povratnih informacija). Često su ove dve kategorije usko povezane jer je način na koji se odnosimo prema drugima povezan s time kako se osećamo sami sa sobom.
Poznata je misao da prvo „moramo“ biti u redu sami sa sobom, kako bismo bili u redu sa drugima. Ipak, takvo crno-belo razmišljanje često nije korisno. Na rad na sebi ne treba gledati kao na nešto u čemu treba težiti savršenstvu i po svaku cenu oblikovati idealnu verziju sebe jer takva verzija ne postoji – rad na sebi je neprestan proces kojim ulažemo u sebe i u svoju dobrobit. Već i mali pomak u nekoj veštini ili osobini može nam poboljšati kvalitet života, stoga na taj proces možemo gledati kao na stil života u kom slušamo svoje potrebe i pratimo svoj napredak.
Da li je čitanje knjige za samopomoć rad na sebi? Čitanje takvih materijala može biti jedan korak koji će nas oplemeniti znanjem o tome šta doživljavamo ili nam dati ideju šta bismo mogli da uradimo drugačije kako bismo u nekom pogledu napredovali. Ipak, potrebno je da, nakon što pročitamo knjigu, učinimo neke dodatne korake u kojima ćemo primeniti naučeno. Zamisli da imaš knjigu sa receptima – ona će ti dati ideju šta da kuvaš i kako da pripremiš jelo, ali neće te učiniti dobrim kuvarom dok pročitano ne počneš da sprovodiš u delo. Isto tako, čitanje knjige za samopomoć neće samo po sebi umanjiti psihičke smetnje koje doživljavamo, ali može nam pomoći da bolje razumemo šta nam se događa i prepoznamo načine na koje možemo da pomognemo sebi.
Zbog čega ne radimo na sebi?
Jedan od razloga zbog kojih propuštamo da radimo na sebi je činjenica da često ne prepoznajemo potrebu za time. Čak i kada kod sebe primetimo nezadovoljstvo, skloni smo tome da ga pripišemo drugim osobama, spoljnim faktorima ili možda nekim nesrećnim okolnostima. Ipak, važno je osvestiti da ne možemo uticati na to kako će se drugi ljudi ponašati, kao ni na razvoj događaja oko nas. Ono što možemo menjati i nad čime imamo kontrolu smo mi sami. Stvari oko nas će se uvek događati, ali mi možemo učiti kako da se uspešnije nosimo sa njima.
Nekada ćemo znati šta želimo da promenimo, ali nećemo znati kako ili nećemo biti motivisani da napravimo korak ka promeni. Ponekad se dogodi da odustanemo od rada na sebi jer ne vidimo rezultate. Za svaku promenu je potrebno vreme kako bismo videli pomak, zbog čega je važna istrajnost i strpljivost. Upravo se zbog toga neki ljudi teže odlučuju na ovaj korak, jer ne pronalaze vreme koje bi uložili u sebe. Naposletku, izazovno je. Rad na sebi često zahteva da se odmaknemo od onoga što nam je poznato, da izađemo iz zone u kojoj se osećamo prijatno i ušuškano, da prepoznamo neke stvari koje možda sebi ne želimo priznati, a često nas stavlja i pred izazove, pa nije neobično da nas u nekoj meri suočava sa strahom ili drugim neprijatnim emocijama.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Kako raditi na sebi?
- Osvesti na čemu želiš da radiš. Nekada je teško uopšte prepoznati šta je to na čemu bismo mogli da radaimo a što će nas učiniti snažnijom osobom. S jedne strane to može biti nešto za šta smatramo da u tome nismo dovoljno vešti ili nešto što smo delimično razvili, ali verujemo da i dalje možemo napredovati. Na primer, ako ti je neko ukazao na to da ispoljavaš preteranu agresivnost u komunikaciji, odabir može biti da radiš na asertivnosti. Ako suštinski imaš dobro mišljenje o sebi, ali želiš da npr. bolje prihvataš svoje telo, možeš raditi na razvoju pozitivnije slike o telu. Sa druge strane, možda u ovom trenutku nemaš nikakve konkretne teškoće ili „nedostatke“ na kojima treba da radiš, ali imaš želju da istražiš nešto novo i razvijaš se na taj način. Recimo, znaš da postoji tehnika emocionalne slobode (EFT) i sviđa ti se koncept tapkanja, ali nemaš iskustva u praktikovanju – eto prilike da pokušaš. Na našem sajtu se nalazi nekoliko stručnjaka koji se bave ovom tehnikom.
- Usmeri se na manji broj promena odjednom. Ponekad ćemo u naletu motivacije poželeti da istovremeno budemo samopouzdaniji, da bolje slušamo partnera, da smanjimo preterano analiziranje situacija, naučimo da se nosimo sa neprijatnim emocijama i steknemo novu veštinu. Treba imati na umu da bismo se u moru željenih promena mogli „pogubiti“ i da će nam biti teže da radimo na svim aspektima jednako kvalitetno, stoga je bolje krenuti postepeno, korak po korak.
- Razvij plan. Nakon odluke da želiš da radiš npr. na razvoju samopouzdanja, sada na red dolazi plan kako ćeš to činiti. Pokušaj da razmisliš o situacijama u kojima smatraš da ti nedostaje samopouzdanje i kako se tada osećaš. Probaj da otkriješ šta te tačno koči, odakle potiče taj osećaj i da li se ponavlja u nekim drugim okolnostima. Sećaš li se kada se prvi put pojavio? Ovo može biti jako teško utvrditi i raditi na tome bez pomoći stručnjaka. Razmisli o psihoterapiji ili drugoj metodi rada za koju misliš da bi ti bila korisna. Istraži, informiši se i odluči se za odgovarajuću metodu, a zatim odaberi osobu koja ti prija i sa kojom ćeš moći kvalitetno da radiš na svom cilju. Često se smatra kako je stručna pomoć rezervisana samo za one koji boluju od psihičkih poremećaja ili imaju narušeno psihičko zdravlje. Važno je istaći da stručnjak može biti neko ko će ti pomoći da postaviš i ostvariš ciljeve, ko će te motivisati i pružiti ti određena znanja koja mogu značajno da ti olakšaju taj put.
- Imaj strpljenja. Kako bi bilo koja promena bila vidljiva, potrebno je u nju uložiti određeno vreme. U užurbanom dnevnom rasporedu često se usmeravamo na stvari koje su nam neophodne za život, pa tako aktivnosti koje nam koriste za odmor ili lični rast i razvoj lako mogu pasti u drugi plan. Zbog toga je preporučljivo da unapred isplaniraš vreme i odrediš kada i koliko često želiš da se posvetiš određenim aktivnostima. Na primer, možeš da odrediš da ćeš svakog jutra, čim se probudiš, izdvojiti 10 minuta da meditiraš ili uradiš vežbe disanja, a da jednom nedeljno po sat vremena izdvojiš za rad sa stručnjakom. Ne očekuj rezultate za 5 dana ili mesec dana. Neke promene mogu biti brzo vidljive, ali za one suštinske, koje menjaju kvalitet života, potrebno je strpljenje i upornost.
- Šta kada dođe prepreka? Prepreke su prirodni deo puta i moguće je da ćeš u jednom trenutku skrenuti sa plana ili poželeti da odustaneš. U tom trenutku pokušaj da se prisetiš svoje početne motivacije za promenom i onoga što te je podstaklo da kreneš da radiš na sebi. Pokušaj da razmisliš o svim svojim postignućima i osvesti napredak u odnosu na početak, a koliko tek možeš napredovati ako ne odustaneš. U redu je nekad i skrenuti sa puta, ali najvažnije je vratiti se. Ne kritikuj sebe i ne očekuj savršenstvo, samo nastavi da ideš napred.
Ko treba da radi na sebi?
Svi mi možemo i poželjno je da težimo tome da rastemo kao osobe i razvijamo veštine koje će nam pomoći u svakodnevnom životu. Ne moramo se nužno nalaziti u teškoj životnoj situaciji ili imati konkretan problem koji moramo da rešimo da bismo odlučili da radimo na sebi. Osim toga, želimo da naglasimo da nikada nije kasno da počneš da radiš na sebi. Jedna kineska poslovica kaže: ,,Najbolje vreme da posadite drvo bilo je pre 20 godina. Drugo najbolje vreme je sada.” Dakle, možda bi bilo super da smo pre 20 godina počeli da radimo na svom samopouzdanju pa bismo do sada već bili mnogo samopouzdaniji, ali to ne znači da će naš trud biti manje vredan i isplativ ako istu tu odluku donesemo sada.
Za kraj, važno je napomenuti da je svako osoba za sebe i ima drugačije potrebe. U skladu sa time će i proces rada na sebi biti jedinstven za svakoga od nas, te ne postoji neka čarobna formula koju ćemo pratiti. Podstičemo te da odabereš onaj put koji odgovara tebi, a ako se nalaziš u bilo kakvoj nedoumici, poseti odeljak Stručnjaci na našem sajtu i saznaj više o metodama i načinima na koje ti oni mogu pomoći.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Referenca:
Što znači raditi na sebi i kako to činiti?
