Šta je strah i šta ti sve nisu rekli o strahu

Strah je jedna od sedam univerzalnih emocija koje doživljavaju svi ljudi širom sveta. Strah se javlja kada nam preti povreda, bilo da je reč o fizičkoj, emocionalnoj ili psihičkoj povredi, stvarnoj ili izmišljenoj pretnji. Iako se tradicionalno smatra „negativnom” emocijom, strah zapravo ima važnu ulogu u našoj sigurnosti jer nas mobiliše da se nosimo sa potencijalnom opasnošću.

Kada smo u stanju da se nosimo sa pretnjom, to smanjuje ili uklanja strah. S druge strane, bespomoćnost u smanjenju pretnje pojačava strah.

Strah se ponekad može pojaviti odmah nakon iznenađenja i često oscilira sa iskustvom besa.

Šta nas plaši?

Univerzalni pokretač straha je stvarna ili zamišljena pretnja od povrede. Ovo može biti pretnja za naše fizičko, emocionalno ili psihičko blagostanje. Iako postoje određene stvari koje izazivaju strah kod većine nas, možemo naučiti da se ne plašimo skoro ničega.

Uobičajeni izazivači straha:

• Mrak ili gubitak vidljivosti okoline
• Visina i letenje
• Društvena interakcija i/ili odbacivanje
• Zmije, glodari, pauci i druge životinje
• Smrt i umiranje
• Raspoloženja i poremećaji

Raspoloženja i poremećaji

Uporni strah se ponekad može nazvati anksioznošću ako se stalno osećamo zabrinuto, a da ne znamo zašto. Nemogućnost da identifikujemo okidač sprečava nas da se udaljimo iz takve situacije ili da uklonimo stvarnu pretnju.

Iako je anksioznost uobičajeno iskustvo za mnoge ljude, može se smatrati poremećajem ukoliko se uporno i intenzivno ponavlja i ometa osnovne životne zadatke kao što su posao i san.

Funkcija straha

Univerzalna funkcija straha je izbegavanje ili ublažavanje povrede. Neposredna pretnja da ćemo biti povređeni usmerava našu pažnju, mobilišući nas da se nosimo sa opasnošću. Na ovaj način, strah zapravo može spasiti naše živote, prisiljavajući nas da reagujemo bez potrebe da razmišljamo o tome (npr.da se sklonimo s puta kad na nas nailazi automobil).

Zapravo, mi smo evoluciono unapred ,,podešeni“ da reagujemo na strah i to na četiri načina: zamrzavanjem, borbom, bekstvom ili potpunim prepuštanjem. Zamrzavanje znači da prestajete sa onim što radite i fokusirate se na zastrašujući stimulans da biste odlučili šta ćete sledeće učiniti (npr. pročitate mejl da će vaša firma otpuštati ljude). Zatim birate da se borite ili bežite.

Vi odlučujete da li ćete se direktno suočiti sa pretnjom (kažete svom šefu zašto ne bi trebalo da budete otpušteni) ili ćete je zaobići (počnete da tražite drugi posao). Kada vas strah savlada, prestrašeni ste: umesto da se borite ili bežite, ostajete paralizovani i opsesivno razmišljate o mogućem otpuštanju, ali ne preduzimate nikakve korake.

Kako reagujemo na strah u sebi

Iako se tradicionalno smatra „negativnom” emocijom, strah zapravo ima važnu ulogu u očuvanju naše sigurnosti. Međutim, to nas takođe može učiniti zarobljenim i sprečiti nas da radimo stvari koje želimo. Dok neki ljudi smatraju da je strah skoro nepodnošljiv i izbegavaju emocije po svaku cenu, drugi doživljavaju zadovoljstvo osećajući strah i traže ga (npr. gledajući horor film).

Reagovanje na strah kod drugih

Potrebna je dobro razvijena sposobnost saosećanja da poštujemo, saosećamo i strpljivo razuveravamo nekoga ko se plaši nečega čega se mi ne plašimo (većina nas odbacuje takve strahove). Ne moramo da osećamo strah druge osobe da bismo ga prihvatili i pomogli joj da se izbori.

Stvari koje morate da znate o strahu

Iako strah može biti neprijatno osećanje, njegovim uklanjanjem ostajemo bez osnovne zaštite od različitih vrsta opasnosti. Sa druge strane, biti neustrašiv ne znači ukloniti potpuno strah, već znati kako da ga iskoristite.

Strah je zdrav

Osecćanje straha nije ni abnormalno ni znak slabosti: sposobnost da se plašite je deo normalne funkcije mozga. Neurolozi su identifikovali različite mreže koje se protežu od dubina limbičkog sistema sve do prefrontalnog korteksa i nazad. Kada su ove mreže stimulisane, proizvode strah, čak i u odsustvu strašnog stimulansa.

Strah dolazi u mnogim nijansama

Strah je u suštini neprijatno iskustvo koje može da varira od blagog do parališućeg – od iščekivanja rezultata lekarskog pregleda do vesti o smrtonosnom terorističkom napadu. Zastrašujući događaji mogu da ostave trajni trag na vašem mozgu, što dalje može zahtevati stručnu pomoć. Međutim, hronični stres, vrsta straha niskog intenziteta izražena kao anksioznost, stalna briga i svakodnevna nesigurnost, može tiho, ali ozbiljno da naškodi vašem fizičkom i mentalnom zdravlju tokom vremena.

Strah nije tako automatski

Strah je delom instinktivan, delom iskustven, delom naučen. Neki strahovi su instinktivni: bol, na primer, izaziva strah zbog njegovih posledica za preživljavanje. Drugi strahovi se uče kroz iskustvo: učimo da se plašimo određenih ljudi, mesta ili situacija zbog negativnih asocijacija i prošlih iskustava. Neke strahove usvajamo i učimo – kulturne norme često diktiraju da li se nečega treba plašiti ili ne.

Ne morate biti u opasnosti da biste se uplašili

Strah je takođe delimično zamišljen, pa može nastati i u odsustvu nečeg zastrašujućeg. U stvari, pošto je naš mozak toliko efikasan, počinjemo da se plašimo niza stimulansa koji nisu zastrašujući (uslovljeni strah) ili čak nisu prisutni (anticipatorna anksioznost). Plašimo se zbog onoga što zamišljamo da bi se moglo dogoditi.

Što smo uplašeniji, to stvari izgledaju strašnije

Kroz proces koji se zove potenciranje, vaš odgovor na strah se pojačava ako smo već u stanju straha. Kada ste pripremljeni za strah, čak i bezopasni događaji izgledaju zastrašujuće. Ako gledate dokumentarac o otrovnim paucima, golicanje po vratu izazvano, recimo, opuštenim koncem u džemperu će vas uplašiti i naterati da od straha skočite s mesta.

Što je pretnja stvarnija, to su vaši postupci više herojski

Različito reagujemo na stvarne i izmišljene pretnje. Zamišljene pretnje izazivaju paralizu. Kada se plašimo loših stvari koje se mogu ili ne moraju desiti u budućnosti, onda mnogo brinemo, ali malo akcije preduzimamo. Zaglavljeni smo u stanju straha, preplavljeni, ali ne znamo šta da radimo.

Realne pretnje, s druge strane, izazivaju pomamu. Kada je pretnja neminovna i prepoznatljiva, odmah delamo. Zbog toga je mnogo veća verovatnoća da će ljudi promeniti svoje navike u ishrani nakon ozbiljnog zdravstvenog straha (npr. srčanog udara) nego nakon samo čitanja statističkih podataka o štetnom efektu ishrane zasnovane na prženoj hrani. Ako želite da mobilišete svoje trupe, morate se izložiti opasnosti.

Korisni saveti za rad na sebi

• Identifikujte svoj strah: Zapišite šta vas tačno plaši. Razumevanje uzroka straha može pomoći u njegovom prevazilaženju.
• Postavite realne ciljeve: Umesto da se suočavate sa svim svojim strahovima odjednom, postavite manje, ostvarive ciljeve. Na primer, ako se plašite javnog nastupa, počnite sa govorenjem pred malim grupama.
• Vežbajte tehnike opuštanja: Uključite vežbe disanja, meditaciju ili jogu u svoj svakodnevni život kako biste smanjili anksioznost i stres.
• Suočite se sa strahom postepeno: Upoznajte se s onim što vas plaši na siguran način. Na primer, ako se bojite visine, posetite mesto s visinom koje je manje zastrašujuće, poput gledališta.
• Prepoznajte negativne misli: Obazrivo pratite svoje misli kada se suočavate sa strahom. Pokušajte da ih preoblikujete u pozitivne ili neutralne misli.
• Razgovarajte o svojim osećanjima: Deljenje svojih strahova s prijateljima ili terapeutom može vam pomoći da se osećate manje usamljeno i pružiti nove perspektive.
• Praktikujte zahvalnost: Fokuserajte se na pozitivne aspekte svog života i zahvaljujte se na stvarima koje vas usrećuju. To može pomoći da se preusmeri pažnja sa straha.
• Učite iz iskustava: Kada se suočite s nekim strahom, razmislite o tome šta ste naučili iz tog iskustva i kako to može obogatiti vaš život.
• Nagradite se: Nakon što se suočite sa svojim strahom, nagradite se nekom malom pozitivnom aktivnošću. To može ojačati vašu motivaciju za daljnje suočavanje sa strahovima.
• Budite strpljivi: Prevazilaženje straha zahteva vreme i trud. Ne očekujte trenutne rezultate; svaki mali korak je napredak.
• Potraži pomoć stručnog lica: Ako se suočavate s intenzivnim strahom ili anksioznošću koja ometa vaš svakodnevni život, ne oklevajte da potražite pomoć od terapeuta ili psihologa. Stručnjaci mogu pružiti tehnike i alate koji će vam pomoći da bolje razumete i upravljate svojim strahovima.

Zaključak

Strah je univerzalna emocija koja, iako se često percipira kao negativna, ima ključnu ulogu u našem preživljavanju i sigurnosti. On nas upozorava na potencijalne pretnje, mobilišući nas da se suočimo sa njima ili da ih izbegnemo. Iako strah može biti instinktivan, naučen ili zamišljen, važno je razumeti da nas on ne mora ograničiti. Kroz svestan rad na suočavanju sa strahom, možemo ga iskoristiti kao pokretač za promene i hrabre postupke, umesto da nas parališe. Ključ je u ravnoteži između uvažavanja zaštitne uloge straha i njegovog prepoznavanja kao osećanja koje možemo kontrolisati i prevazići.

Preporučujemo i ove članke:

• Kako traume iz detinjstva utiču na tvoj život danas?
• Šta je koučing i kako može da ti pomogne na putu do uspeha?
• Šta je trauma: Sve o traumi što treba da znaš i vodič ka isceljenju

Reference:
What is fear
7 Things You Need to Know About Fear