Svi ljudi sanjaju. Neki snovima pridaju veći, a neki manji značaj. Za neke ljude snovi predstavljaju samo nejasne i nepovezane slike uma, za druge su vodiči koji ukazuju šta je za nas važno u životu. Na osnovu neurofizioloških eksperimenata, utvrđeno je da čovek svake noći sanja u proseku dva sata, te se oko 25% spavanja sastoji od snova. Snovi su važni kako za biološku, tako i za psihičku ravnotežu čoveka.
Kada su naučnici eksperimentalno prekidali ispitanicima fazu sanjanja, to je dovodilo do razdražljivosti, slabe koncentracije, redukovanog pamćenja i umora. Istraživanja su pokazala da, čak i kada ne pamtimo svoje snove i ne razumemo njihovo značenje, spavanje, odnosno sanjanje, igra važnu ulogu u tome da efikasnije učimo, mislimo i pamtimo. Snovi mogu biti vid rasterećenja za mozak koji je preopterećen u budnom stanju. Naš um se kroz snove oslobađa i prerađuje određene sadržaje koje smo doživeli tokom dana. Izgleda da su snovi naši „mentalni čistači“. Nije čudo što su ljudi još od početaka civilizacije obraćali pažnju na snove i pokušavali da odgonetnu njihovu poruku.
Iako snovi deluju apsurdno i nerealistično u mnogim situacijama, Frojd je smatrao da oni imaju svoje posebno značenje.
Snovi su kraljevski put u nesvesno.
– Sigmund Frojd
Nesvesno je onaj deo čovekove psihe koji nije pod njegovom kontrolom, za razliku od svesnog. Nesvesno ima svoju logiku i u njemu se, po Frojdu, često odigravaju naši dublji, potisnuti mentalni sadržaji. Drugim rečima, snovi su često odraz naših skrivenih želja. Te želje mi skrivamo od svoje svesne strane psihe, ne priznajemo ih sebi. Ali one se potkradaju u snu i pojavljuju se prerušene u simbole, koje mi posle treba da otkrijemo ako želimo da znamo šta nam je san poručio.
Frojd je razlikovao manifestni i latentni sadržaj sna. Manifestni sadržaj je ono što se u snu naizgled odigrava, a latentni sadržaj je ono skriveno, što treba da otkrijemo. Pošto u snu cenzura svesnog uma slabi, naše potisnute želje i sadržaji se ,,ušunjavaju” u san i prikazuju u obliku simbola. Ipak, cenzura nije potpuno otklonjena, jer da jeste, potisuti sadržaji bi se direktno otkrivali. Ali često nismo u stanju ni u snu da se na direktan način suočimo sa onim što ne prihvatamo na svesnom nivou, pa koristimo simbole kao prenosnike važnih značenja. Ovo je bilo veoma važno otkriće moderne psihološke nauke.
Frojd je na osnovu snova i slobodnih asocijacija otkrivao šta je to što muči ljude, a ne priznaju sebi i drugima. Jedna njegova pacijentkinja je, na primer, imala problem da su joj ruke bile oduzete od lakata naniže, tako da nije mogla da obavlja posao daktilografa, iako se način na koji se oduzetost manifestovala nije mogao pripisati fiziološkim uzrocima, t.j. oštećenju živaca. Koristeći ove tehnike, Frojd je otkrio da ona zapravo ne želi da radi ovaj posao, ali, na svesnom nivou, smatra da mora, pa je svoje nezadovoljstvo nesvesno manifestovala na način da ne može da pokreće ruke i tako nije u stanju da obavlja posao. Sukob između zahteva svesnog i nesvesnog dela psihe se često manifestuje kroz konkretne simptome, u ovom slučaju kroz oduzetost ruku.
Jung je dalje razvijao teoriju snova, dajući im više univerzalni značaj. Za Junga snovi predstavljaju sve važne poruke koje naše nesvesno koristi da nam pomogne da postanemo svesni važnih delova psihe koji će nam pomoći da budemo celovite ličnosti. Za Junga je veoma važan bio pojam individuacije. Individuacija je razvoj ličnosti u kojoj su delovi psihe u harmoničnom skladu, a ličnost je zaokružena. Snovi predstavljaju delove psihe koji se nisu dovoljno razvili, pa snovi imaju kompenzatornu funkciju. Takođe, Jung je smatrao da kroz snove ne dobijamo samo poruke našeg individualnog nesvesnog dela ličnosti, već i poruke iz kolektivnog nesvesnog.
Naime, svaki čovek je, zapravo, i proizvod svih prethodnih generacija i nosi u sebi kolektivno sećanje svojih predaka. Ta sećanja se često u snovima pojavljuju u vidu arhetipova ili slika koje su karakteristične za sve ljude, ali svaki čovek razvija te slike u skladu sa svojim posebnim, individualnim iskustvom. Tako imamo arhetip majke kao brižnog i zaštitničkog subjekta karakterističan za sve ljude, ali ga svi mi bojimo svojim iskustvom i u snovima doživljavamo na svoj način. Saznanje da su svi ljudi, kroz kolektivno nesvesno, na neki način povezani, takođe je bilo veoma značajno, posebno za otkrivanje simbolizma sna. Snovi su vodiči, za Junga, i ne treba ih zanemarivati. Često nam otkrivaju kuda treba da idemo.
Kada osetite da je san važan, da vas je ,,pomerio”, da ostaje u mislima i nakon buđenja, možda se ponavlja – ili ništa od toga – ne morate imati opravdanje da sednete na desetak minuta i posvetite se sadržaju svog nesvesnog. Za razumevanje i tumačenje sopstvenih snova potrebni su znanje, vežba i posvećenost, ali i velika otvorenost i iskrenost prema sebi i spremnost da prihvatimo nešto što nam se možda i ne dopada, a nalazi se negde u nama. Ukoliko želite da se više pozabavite ovom temom, primenite savete koji slede.
Ukoliko sami ne uspevate da protumačite svoje snove, možete potražiti pomoć stručnjaka za analizu snova. Mnogi psihoterapeuti takođe koriste snove kao jedan od alata u radu sa klijentima i iz njih crpe mnoge uvide i saznanja. Značaj i vrednost snova za razvoj ličnosti su nemerljivi, a na nama je da taj prirodni resurs iskoristimo na najbolji mogući način.
Reference:
Zašto sanjamo i šta nam snovi poručuju?
6 saveta za razumevanje snova