Da li si mentalno jaka osoba?
Za mentalno jake ljude mnogi govore i misle da su neemotivni. Iako to može biti slučaj, ne mora da znači da je to istina. Mentalno jake osobe su one koje preuzimaju odgovornost za svoj život, prihvataju život kakav jeste bez kukanja i žaljenja, hrabro koračaju kroz njega i umeju da pokažu svoje slabosti. Evo pet znakova da ste mentalno jaki, možda ćete se iznenaditi.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Praktikujete realni optimizam
Pozitivno razmišljanje je u poslednje vreme veoma popularno, međutim, ima i svojih nedostataka. Kada je naš optimizam nerealan, ne pomaže nam da budemo mentalno jaki. Sa druge strane, ne želimo da budemo ni pesimistični. Ako uvek očekujemo najgore, to nas ne čini snažnim. Srećom, postoji srednji put. Realni optimista svet posmatra iz pozitivne perspektive, ali ga vidi onakvim kakav jeste. To su ljudi koji su optimistični, ali ne maštaju previše o stvarima koje su trenutno nemoguće u stvarnosti (Šta znači nemoguće? Za koga nemoguće?). Dakle, kako negujemo realan optimizam? Dr Heidi Grant Halvorson i autor knjige Uspeh: Kako da ostvarimo svoje ciljeve, predlaže da kombinujemo pozitivan stav sa realnom procenom izazova koji nas očekuju. ,,Ne vizualizujte uspeh – vizualizujte korake koje ćete preduzeti kako biste ostvarili uspeh .“ Zatim preduzmite akciju, jer od same vizualizacije nema previše vajde.
Ne stidite se suza
Daleko od znaka slabosti, plakanje je koristan način suočavanja sa emocijama koje bi nas inače mogle nadvladati. Eksperimentalni psiholog Alek Goetz objašnjava: „Emocionalne suze, koje se prolivaju u trenucima intenzivnih osećanja, nose hormone stresa i način su da ih se rešimo. Iako se možda stidite da plačete, suze označavaju da ste dostigli nivo stresa koji šteti vašem zdravlju.” Intenzivniji plač uključuje i mišićne grčeve i duboke, brze udahe. Ovaj ciklus grčenja i opuštanja takođe nam pomaže da se oslobodimo stresa i napetosti. Mentalno jaki ljudi plaču kad im se plače. Oni slabi to ne rade.
Osećate zahvalnost
Lako je dozvoliti da ono što nije idealno u našim životima postane naš glavni fokus. Zahvalnost nam može promeniti perspektivu i pomoći nam da držimo brige i probleme pod kontrolom. Mnoge studije su pokazale da nam osećaj zahvalnosti može pomoći da budemo srećniji i pozitivniji. Vođenje dnevnika zahvalnosti dokazano pomaže našem raspoloženju, a to je vrlo jednostavno učiniti. Samo pisanje tri stvari na kojima smo zahvalni svakog dana može imati značajne efekte. Istraživanje psihologa kompanije UC Davis, Roberta Emmonsa, autora knjige Hvala: Kako vas zahvalnost može učiniti srećnijim, pokazuje da vođenje dnevnika zahvalnosti može značajno povećati blagostanje i zadovoljstvo u životu, ali i drastično ubrzati napredak.
Preuzimate odgovornost
Mentalno jaki ljudi preuzimaju odgovornost za ono što im se dogodi, za sve što jesu i sve što nisu. Ne krive lošu sreću ili druge ljude kada stvari pođu po zlu. Oni odbijaju da gube vreme kukajući i žaleći se da stvari ne idu onako kako su očekivali. Umesto toga, koriste energiju da idu napred i da budu produktivni. Preuzeti odgovornost je važno jer iz svojih grešaka ne možemo učiti ako to ne učinimo. Sa druge strane, mentalno jaki ljudi neprestano traže prilike i ne čekaju da im bilo šta padne sa neba. Oni vredno rade da bi postigli sve ono što žele u životu.
Učite na svojim greškama
Ako učimo na svojim greškama, znaćemo bolje sledeći put. Međutim, mnogi ljudi dozvole da ih neuspesi i greške zaustave u ostvarenju ciljeva i onemoguće im da napreduju. Kelli McGonigal, psiholog sa Univerziteta Stanford, objašnjava zašto se to dešava. U osnovi, naš mozak reaguje na greške na jedan od dva načina. Prvi način je da analizira negativan ishod i grešku vidi kao problem koji treba da se reši. Kada ponovo treba da donesemo neku odluku, mozak postupa sa povećanom pažnjom, kao da pokušava da spreči ponavljanje greške. Kada se to dogodi, veća je verovatnoća da ćemo poboljšati svoje performanse i učiti na grešci. Drugi način reagovanja je posmatranje greške kao pretnje. Da bi izbegao da se oseća loše ili da sumnja u svoje sposobnosti, mozak odlučuje da jednostavno ne razmišlja o grešci. Očigledno je da, ako odbijemo da razmišljamo o grešci ili optužujemo druge za nju, iz nje nećemo učiti. To pokazuje da treba priznati svoje greške i analizirati šta je pošlo po zlu kako bismo donosili bolje odluke u budućnosti. Na kraju krajeva, šta je zapravo greška? Samo jedan od puteva koji nas nije odveo na željenu destinaciju, a tokom kog učimo kako da sledeći put postupimo drugačije.
Dobro je znati da ne morate biti superheroj da biste bili mentalno jaki. Naša snaga dolazi iznutra. Ako već ne praktikujete sve navedeno u svom životu, bilo bi dobro da počnete.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Referenca:
learning-mind.com
